Sprachführer

de Adverbien   »   sr Прилози

100 [hundert]

Adverbien

Adverbien

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Wählen Sie aus, wie Sie die Übersetzung sehen möchten:   
Deutsch Serbisch Hören Mehr
schon einmal – noch nie ве- ---но--–-ј-ш никада већ једном – још никада в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v--́---d-om - -oš -----a vec- jednom – još nikada v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Sind Sie schon einmal in Berlin gewesen? Је-те--и --ћ --д-ом---л----Б-рл-н-? Јесте ли већ једном били у Берлину? Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
J---- li --ć-j---om -i-- u-Ber----? Jeste li vec- jednom bili u Berlinu? J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Nein, noch nie. Не- -ош н-када. Не, још никада. Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
N-, -----ika-a. Ne, još nikada. N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
jemand – niemand н--о-- -ико неко – нико н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
ne-- – ---o neko – niko n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Kennen Sie hier jemand(en)? П-з-ај--е ли ---- не-ог-? Познајете ли овде некога? П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Poz-a-e----i ovd--n-----? Poznajete li ovde nekoga? P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Nein, ich kenne hier niemand(en). Не,-ја -е поз-аје- -вд------га. Не, ја не познајем овде никога. Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
N-- j--n- -o--a-----v---ni-oga. Ne, ja ne poznajem ovde nikoga. N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
noch – nicht mehr још – н-----е још – не више ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
j-- – -e-više još – ne više j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Bleiben Sie noch lange hier? О---ј-те ли још---го-овд-? Остајете ли још дуго овде? О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
Os-----e -i -o- -ugo-o---? Ostajete li još dugo ovde? O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Nein, ich bleibe nicht mehr lange hier. Не, -- -------је- в--е ду-о---де. Не, ја не остајем више дуго овде. Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N-,--a n- -stajem -iš- d-go ---e. Ne, ja ne ostajem više dugo ovde. N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
noch etwas – nichts mehr још-н-ш-о –-----а -ише још нешто – ништа више ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
j-- ----o-– --š-a -i-e još nešto – ništa više j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Möchten Sie noch etwas trinken? Жел--е ли --ш н--т---оп-ти? Желите ли још нешто попити? Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Že-i----i -o- ne-t--p--iti? Želite li još nešto popiti? Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Nein, ich möchte nichts mehr. Не--ј--не ж---м---ш-а-више. Не, ја не желим ништа више. Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N-- -a-------im -i-t--v-še. Ne, ja ne želim ništa više. N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
schon etwas – noch nichts ве--н-ш---– --ш--ишта већ нешто – још ништа в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
vec- --------j-----šta vec- nešto – još ništa v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Haben Sie schon etwas gegessen? Ј-с---л- -ећ--е-т- је--? Јесте ли већ нешто јели? Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
Jeste-l---e-----š-o -e--? Jeste li vec- nešto jeli? J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Nein, ich habe noch nichts gegessen. Н-- -- још-ни--м------ је--/-је-а. Не, ја још нисам ништа јео / јела. Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
N-, -a j-- n---m -išta-j-o-/--e--. Ne, ja još nisam ništa jeo / jela. N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
noch jemand – niemand mehr ј-ш-нек- ---и-о-ви-е још неко – нико више ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
još------- ---o -iše još neko – niko više j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Möchte noch jemand einen Kaffee? Жели -и--ош--ек- к--у? Жели ли још неко кафу? Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Že-i li ----ne-- ka--? Želi li još neko kafu? Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Nein, niemand mehr. Н-, --к- --ше. Не, нико више. Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N-,-n--o v-š-. Ne, niko više. N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Herunterladen MP3 (.zip Dateien)

Die arabische Sprache

Die arabische Sprache ist eine der wichtigsten Sprachen weltweit. Mehr als 300 Millionen Menschen sprechen Arabisch. Sie leben in mehr als 20 verschiedenen Ländern. Arabisch gehört zu den afroasiatischen Sprachen. Entstanden ist die arabische Sprache vor mehreren Tausend Jahren. Zuerst wurde die Sprache auf der arabischen Halbinsel gesprochen. Von dort aus hat sie sich dann weiter verbreitet. Das gesprochene Arabisch unterscheidet sich sehr von der Hochsprache. Auch gibt es viele verschiedene arabische Dialekte. Man könnte sagen, in jeder Region wird anders gesprochen. Sprecher verschiedener Dialekte verstehen sich oft überhaupt nicht. Filme aus arabischen Ländern werden deshalb meist synchronisiert. Nur so können sie im gesamten arabischen Sprachraum verstanden werden. Das klassische Hocharabisch wird heute kaum noch gesprochen. Man findet es nur in der geschriebenen Form. Bücher und Zeitungen verwenden die klassische arabische Hochsprache. Bis heute gibt es keine eigene arabische Fachsprache. Fachausdrücke kommen deshalb meist aus anderen Sprachen. Hier dominieren vor allem das Französische und das Englische. Das Interesse an Arabisch ist in den letzten Jahren stark gestiegen. Immer mehr Menschen möchten Arabisch lernen. An jeder Universität und in vielen Schulen werden Kurse angeboten. Besonders die arabische Schrift finden viele Menschen faszinierend. Sie wird von rechts nach links geschrieben. Aussprache und Grammatik des Arabischen sind nicht ganz einfach. Es gibt viele Laute und Regeln, die andere Sprachen nicht kennen. Beim Lernen sollte man deshalb eine bestimmte Reihenfolge beachten. Zuerst die Aussprache, dann die Grammatik, dann die Schrift…