Knjiga fraza

bs U prirodi   »   sr У природи

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [двадесет и шест]

26 [dvadeset i šest]

У природи

[U prirodi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Vidiš li tamo kulu? В-д-ш л---ам--ку--? В---- л- т--- к---- В-д-ш л- т-м- к-л-? ------------------- Видиш ли тамо кулу? 0
V--iš----t--o k-l-? V---- l- t--- k---- V-d-š l- t-m- k-l-? ------------------- Vidiš li tamo kulu?
Vidiš li tamo planinu? Вид-- -и -ам--пл-н-ну? В---- л- т--- п------- В-д-ш л- т-м- п-а-и-у- ---------------------- Видиш ли тамо планину? 0
Vi-iš l- tam--p--n-nu? V---- l- t--- p------- V-d-š l- t-m- p-a-i-u- ---------------------- Vidiš li tamo planinu?
Vidiš li tamo selo? Ви-иш л----м--с---? В---- л- т--- с---- В-д-ш л- т-м- с-л-? ------------------- Видиш ли тамо село? 0
V---š li-tamo -elo? V---- l- t--- s---- V-d-š l- t-m- s-l-? ------------------- Vidiš li tamo selo?
Vidiš li tamo rijeku? Вид-ш -и-та-о----у? В---- л- т--- р---- В-д-ш л- т-м- р-к-? ------------------- Видиш ли тамо реку? 0
V--iš-li----- --ku? V---- l- t--- r---- V-d-š l- t-m- r-k-? ------------------- Vidiš li tamo reku?
Vidiš li tamo most? Види- л- та-о мост? В---- л- т--- м---- В-д-ш л- т-м- м-с-? ------------------- Видиш ли тамо мост? 0
Vidiš-li tam- -o-t? V---- l- t--- m---- V-d-š l- t-m- m-s-? ------------------- Vidiš li tamo most?
Vidiš li tamo jezero? Вид-ш-ли----о --з-ро? В---- л- т--- ј------ В-д-ш л- т-м- ј-з-р-? --------------------- Видиш ли тамо језеро? 0
V--iš l---am---eze-o? V---- l- t--- j------ V-d-š l- t-m- j-z-r-? --------------------- Vidiš li tamo jezero?
Оna ptica tamo mi se sviđa. Она--тица --м- ----- сви-а. О-- п---- т--- м- с- с----- О-а п-и-а т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Она птица тамо ми се свиђа. 0
O-a -tic----mo m--s- s----. O-- p---- t--- m- s- s----- O-a p-i-a t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Ona ptica tamo mi se sviđa.
Ono drvo tamo mi se sviđa. Он----в- ---о ----е-с-иђ-. О-- д--- т--- м- с- с----- О-о д-в- т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Оно дрво тамо ми се свиђа. 0
O-o -r-- t----mi----svi--. O-- d--- t--- m- s- s----- O-o d-v- t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Ono drvo tamo mi se sviđa.
Ovaj kamen ovdje mi se sviđa. О-ај--а-ен ---е -и-с- св-ђа. О--- к---- о--- м- с- с----- О-а- к-м-н о-д- м- с- с-и-а- ---------------------------- Овај камен овде ми се свиђа. 0
O--- -ame- --de -i ---s-i--. O--- k---- o--- m- s- s----- O-a- k-m-n o-d- m- s- s-i-a- ---------------------------- Ovaj kamen ovde mi se sviđa.
Onaj park tamo mi se sviđa. Онај -а------о -и-се-с---а. О--- п--- т--- м- с- с----- О-а- п-р- т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Онај парк тамо ми се свиђа. 0
Onaj-pa----am--m-------iđ-. O--- p--- t--- m- s- s----- O-a- p-r- t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Onaj park tamo mi se sviđa.
Onaj vrt tamo mi se sviđa. Она- вр- ---- -- ----в---. О--- в-- т--- м- с- с----- О-а- в-т т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Онај врт тамо ми се свиђа. 0
O--j --t--am---i s- -v--a. O--- v-- t--- m- s- s----- O-a- v-t t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Onaj vrt tamo mi se sviđa.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Ов-ј-цве--о--- ---с--с-и-а. О--- ц--- о--- м- с- с----- О-а- ц-е- о-д- м- с- с-и-а- --------------------------- Овај цвет овде ми се свиђа. 0
O-a- ---- --d--mi s----i-a. O--- c--- o--- m- s- s----- O-a- c-e- o-d- m- s- s-i-a- --------------------------- Ovaj cvet ovde mi se sviđa.
Mislim da je lijepo. М-с--- -а--- -еп-. М----- д- ј- л---- М-с-и- д- ј- л-п-. ------------------ Мислим да је лепо. 0
M-s-im d- je l-po. M----- d- j- l---- M-s-i- d- j- l-p-. ------------------ Mislim da je lepo.
Mislim da je interesantno. М-с--- да----и-т-реса-т--. М----- д- ј- и------------ М-с-и- д- ј- и-т-р-с-н-н-. -------------------------- Мислим да је интересантно. 0
M-s--------e-------san--o. M----- d- j- i------------ M-s-i- d- j- i-t-r-s-n-n-. -------------------------- Mislim da je interesantno.
Mislim da je prekrasno. М-с--м ---је п-е-еп-. М----- д- ј- п------- М-с-и- д- ј- п-е-е-о- --------------------- Мислим да је прелепо. 0
Mi-l-m-da-je-p-ele--. M----- d- j- p------- M-s-i- d- j- p-e-e-o- --------------------- Mislim da je prelepo.
Mislim da je ružno. Мис-им--а -е ру-н-. М----- д- ј- р----- М-с-и- д- ј- р-ж-о- ------------------- Мислим да је ружно. 0
M-s-im -a-------n-. M----- d- j- r----- M-s-i- d- j- r-ž-o- ------------------- Mislim da je ružno.
Mislim da je dosadno. Мисли- -- ј--дос-дн-. М----- д- ј- д------- М-с-и- д- ј- д-с-д-о- --------------------- Мислим да је досадно. 0
Mi-li- -a -e d---d-o. M----- d- j- d------- M-s-i- d- j- d-s-d-o- --------------------- Mislim da je dosadno.
Mislim da je strašno. Мисл-м--а----с--ашно. М----- д- ј- с------- М-с-и- д- ј- с-р-ш-о- --------------------- Мислим да је страшно. 0
M-s-im--a ----t---no. M----- d- j- s------- M-s-i- d- j- s-r-š-o- --------------------- Mislim da je strašno.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktuelne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu da razumijemo druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Da li ste to znali?
Latvijski spada u istočnu grupu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 miliona ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.