Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   sr Припреме за пут

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [четрдесет и седам]

47 [četrdeset i sedam]

Припреме за пут

[Pripreme za put]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! М--а- спаковат- --- ко---! М---- с-------- н-- к----- М-р-ш с-а-о-а-и н-ш к-ф-р- -------------------------- Мораш спаковати наш кофер! 0
M-r-- s-a--va-i--aš k-f-r! M---- s-------- n-- k----- M-r-š s-a-o-a-i n-š k-f-r- -------------------------- Moraš spakovati naš kofer!
Ne smiješ ništa zaboraviti! Не -м-- --ш-а з---р---ти! Н- с--- н---- з---------- Н- с-е- н-ш-а з-б-р-в-т-! ------------------------- Не смеш ништа заборавити! 0
Ne-sm-- --š-a---b-ra--t-! N- s--- n---- z---------- N- s-e- n-š-a z-b-r-v-t-! ------------------------- Ne smeš ništa zaboraviti!
Treba ti veliki kofer! Т---а-----ели-- к--ер! Т---- т- в----- к----- Т-е-а т- в-л-к- к-ф-р- ---------------------- Треба ти велики кофер! 0
T---a-ti veli-- -o---! T---- t- v----- k----- T-e-a t- v-l-k- k-f-r- ---------------------- Treba ti veliki kofer!
Ne zaboravi pasoš! Н- з-бора----а-ош! Н- з------- п----- Н- з-б-р-в- п-с-ш- ------------------ Не заборави пасош! 0
Ne---b---v--pas-š! N- z------- p----- N- z-b-r-v- p-s-š- ------------------ Ne zaboravi pasoš!
Ne zaboravi avionsku kartu! Не за-ора-- а-и---ку--арту! Н- з------- а------- к----- Н- з-б-р-в- а-и-н-к- к-р-у- --------------------------- Не заборави авионску карту! 0
N- z-b-rav----ionsk--k-rt-! N- z------- a------- k----- N- z-b-r-v- a-i-n-k- k-r-u- --------------------------- Ne zaboravi avionsku kartu!
Ne zaboravi putne čekove! Н--з-бо-ав- п-тне---ко--! Н- з------- п---- ч------ Н- з-б-р-в- п-т-е ч-к-в-! ------------------------- Не заборави путне чекове! 0
Ne-zab--a-i -utne--ek---! N- z------- p---- č------ N- z-b-r-v- p-t-e č-k-v-! ------------------------- Ne zaboravi putne čekove!
Ponesi kremu za sunčanje. По-е-и-кр-му-з- сунча--. П----- к---- з- с------- П-н-с- к-е-у з- с-н-а-е- ------------------------ Понеси крему за сунчање. 0
P-n-si---e-u--a su-ča-je. P----- k---- z- s-------- P-n-s- k-e-u z- s-n-a-j-. ------------------------- Ponesi kremu za sunčanje.
Ponesi sunčane naočale. П-не-и н--чар---а--ун--. П----- н------ з- с----- П-н-с- н-о-а-е з- с-н-е- ------------------------ Понеси наочаре за сунце. 0
Po--si-nao--re -a---n-e. P----- n------ z- s----- P-n-s- n-o-a-e z- s-n-e- ------------------------ Ponesi naočare za sunce.
Ponesi šešir za sunce. П-неси--е--- -- су-це. П----- ш---- з- с----- П-н-с- ш-ш-р з- с-н-е- ---------------------- Понеси шешир за сунце. 0
Ponesi----ir--a--unce. P----- š---- z- s----- P-n-s- š-š-r z- s-n-e- ---------------------- Ponesi šešir za sunce.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Х-ћеш-л- ------ а-т--арту? Х---- л- п----- а--------- Х-ћ-ш л- п-н-т- а-т-к-р-у- -------------------------- Хоћеш ли понети аутокарту? 0
H--́e- li -o-et- -uto-artu? H----- l- p----- a--------- H-c-e- l- p-n-t- a-t-k-r-u- --------------------------- Hoćeš li poneti autokartu?
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? Х-ћ-- -и-----т- -о--- ----ут--ањ-? Х---- л- п----- в---- з- п-------- Х-ћ-ш л- п-н-т- в-д-ч з- п-т-в-њ-? ---------------------------------- Хоћеш ли понети водич за путовања? 0
Ho---- -i--o-e-i -od-- -a p-t-v-nj-? H----- l- p----- v---- z- p--------- H-c-e- l- p-n-t- v-d-č z- p-t-v-n-a- ------------------------------------ Hoćeš li poneti vodič za putovanja?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Хо-е------онети--и-об--н? Х---- л- п----- к-------- Х-ћ-ш л- п-н-т- к-ш-б-а-? ------------------------- Хоћеш ли понети кишобран? 0
Hoćeš--i -----i -išob---? H----- l- p----- k-------- H-c-e- l- p-n-t- k-š-b-a-? -------------------------- Hoćeš li poneti kišobran?
Misli na hlače, košulje, čarape. М-сли-на--ан----н---кош-ље----ра-е. М---- н- п--------- к------ ч------ М-с-и н- п-н-а-о-е- к-ш-љ-, ч-р-п-. ----------------------------------- Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. 0
M--li na--a-t-lo-e,---š--je,-č-ra-e. M---- n- p--------- k------- č------ M-s-i n- p-n-a-o-e- k-š-l-e- č-r-p-. ------------------------------------ Misli na pantalone, košulje, čarape.
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. Мисли н--к-а---е- к-и--в-- --кое. М---- н- к------- к------- с----- М-с-и н- к-а-а-е- к-и-е-е- с-к-е- --------------------------------- Мисли на кравате, каишеве, сакое. 0
M-----na kr-va--- -aiš-v-,-sa--e. M---- n- k------- k------- s----- M-s-i n- k-a-a-e- k-i-e-e- s-k-e- --------------------------------- Misli na kravate, kaiševe, sakoe.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Ми----на --џ-м----паваћи---- -ајице. М---- н- п------ с-------- и м------ М-с-и н- п-џ-м-, с-а-а-и-е и м-ј-ц-. ------------------------------------ Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. 0
M-s-i -a pidžam-- s--va-́-c-----a-i-e. M---- n- p------- s--------- i m------ M-s-i n- p-d-a-e- s-a-a-́-c- i m-j-c-. -------------------------------------- Misli na pidžame, spavaćice i majice.
Trebaš cipele, sandale i čizme. Тре-а- ц-п-л-- са-д-ле и ч--ме. Т----- ц------ с------ и ч----- Т-е-а- ц-п-л-, с-н-а-е и ч-з-е- ------------------------------- Требаш ципеле, сандале и чизме. 0
T--b----ip--e,-s-nda-e i------. T----- c------ s------ i č----- T-e-a- c-p-l-, s-n-a-e i č-z-e- ------------------------------- Trebaš cipele, sandale i čizme.
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. Т-е-а- мар---це,--а-ун и-ма-азе з---о-т-. Т----- м-------- с---- и м----- з- н----- Т-е-а- м-р-м-ц-, с-п-н и м-к-з- з- н-к-е- ----------------------------------------- Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. 0
T-e-aš-mara---e- sa--n i-----z-----no-t-. T----- m-------- s---- i m----- z- n----- T-e-a- m-r-m-c-, s-p-n i m-k-z- z- n-k-e- ----------------------------------------- Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Тр---ш -е--љ, ч----цу з- з-бе-- пасту-з- -у--. Т----- ч----- ч------ з- з--- и п---- з- з---- Т-е-а- ч-ш-љ- ч-т-и-у з- з-б- и п-с-у з- з-б-. ---------------------------------------------- Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. 0
T----š-č-šalj,-----icu -- z-b--- pastu-za--ube. T----- č------ č------ z- z--- i p---- z- z---- T-e-a- č-š-l-, č-t-i-u z- z-b- i p-s-u z- z-b-. ----------------------------------------------- Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.