Knjiga fraza

bs Pitati – prošlost 2   »   sr Питати – прошлост 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [осамдесет и шест]

86 [osamdeset i šest]

Питати – прошлост 2

[Pitati – prošlost 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Koju kravatu si nosio? Ко-у --ав-т---и-носио-- -о-и-а? К--- к------ с- н---- / н------ К-ј- к-а-а-у с- н-с-о / н-с-л-? ------------------------------- Коју кравату си носио / носила? 0
Ko-- kr-va------no-i- /----i-a? K--- k------ s- n---- / n------ K-j- k-a-a-u s- n-s-o / n-s-l-? ------------------------------- Koju kravatu si nosio / nosila?
Koji auto si kupio / kupila? Кој- а--- -и-ку--о-- -упи--? К--- а--- с- к---- / к------ К-ј- а-т- с- к-п-о / к-п-л-? ---------------------------- Који ауто си купио / купила? 0
K--i --to-si--up-o-- ----la? K--- a--- s- k---- / k------ K-j- a-t- s- k-p-o / k-p-l-? ---------------------------- Koji auto si kupio / kupila?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? На к-је--ов-не--и ----пл---- - пр--п-аћ---? Н- к--- н----- с- п--------- / п----------- Н- к-ј- н-в-н- с- п-е-п-а-е- / п-е-п-а-е-а- ------------------------------------------- На које новине си претплаћен / претплаћена? 0
Na -oj- ---ine--i --et---c-e- ---retp-a-----? N- k--- n----- s- p---------- / p------------ N- k-j- n-v-n- s- p-e-p-a-́-n / p-e-p-a-́-n-? --------------------------------------------- Na koje novine si pretplaćen / pretplaćena?
Koga ste vidjeli? К-га -т- в----и? К--- с-- в------ К-г- с-е в-д-л-? ---------------- Кога сте видели? 0
K-g- s----i-e-i? K--- s-- v------ K-g- s-e v-d-l-? ---------------- Koga ste videli?
Koga ste sreli? К-га---е-с--л-? К--- с-- с----- К-г- с-е с-е-и- --------------- Кога сте срели? 0
K-ga st- -re--? K--- s-- s----- K-g- s-e s-e-i- --------------- Koga ste sreli?
Koga ste prepoznali? К--а---------о-на-и? К--- с-- п---------- К-г- с-е п-е-о-н-л-? -------------------- Кога сте препознали? 0
K-ga--------p--n-l-? K--- s-- p---------- K-g- s-e p-e-o-n-l-? -------------------- Koga ste prepoznali?
Kada ste ustali? Ка-а --е-уста--? К--- с-- у------ К-д- с-е у-т-л-? ---------------- Када сте устали? 0
K--- ste -s--l-? K--- s-- u------ K-d- s-e u-t-l-? ---------------- Kada ste ustali?
Kada ste počeli? К-да-ст- п-ч-л-? К--- с-- п------ К-д- с-е п-ч-л-? ---------------- Када сте почели? 0
K-d-------oč-li? K--- s-- p------ K-d- s-e p-č-l-? ---------------- Kada ste počeli?
Kada ste prestali? Ка-а-ст- -р----ли? К--- с-- п-------- К-д- с-е п-е-т-л-? ------------------ Када сте престали? 0
Kada--t- p--s--li? K--- s-- p-------- K-d- s-e p-e-t-l-? ------------------ Kada ste prestali?
Zašto ste se probudili? За--о -----е---об--или? З---- с-- с- п--------- З-ш-о с-е с- п-о-у-и-и- ----------------------- Зашто сте се пробудили? 0
Z---- -t--se pro---i-i? Z---- s-- s- p--------- Z-š-o s-e s- p-o-u-i-i- ----------------------- Zašto ste se probudili?
Zašto ste postali učitelj? За--о --е п--та-и-уч-т-љ? З---- с-- п------ у------ З-ш-о с-е п-с-а-и у-и-е-? ------------------------- Зашто сте постали учитељ? 0
Z--to-s-e p--ta---uči-elj? Z---- s-- p------ u------- Z-š-o s-e p-s-a-i u-i-e-j- -------------------------- Zašto ste postali učitelj?
Zašto ste uzeli taksi? За-то-ст--у-ел---а-с-? З---- с-- у---- т----- З-ш-о с-е у-е-и т-к-и- ---------------------- Зашто сте узели такси? 0
Z-š-- -te--z--- -aks-? Z---- s-- u---- t----- Z-š-o s-e u-e-i t-k-i- ---------------------- Zašto ste uzeli taksi?
Odakle ste došli? О-акле--те-д----? О----- с-- д----- О-а-л- с-е д-ш-и- ----------------- Одакле сте дошли? 0
O-a--e st---o--i? O----- s-- d----- O-a-l- s-e d-š-i- ----------------- Odakle ste došli?
Gdje ste išli? Г-- --- иш--? Г-- с-- и---- Г-е с-е и-л-? ------------- Где сте ишли? 0
G-e ----i-li? G-- s-- i---- G-e s-e i-l-? ------------- Gde ste išli?
Gdje ste bili? Где -те би-и? Г-- с-- б---- Г-е с-е б-л-? ------------- Где сте били? 0
Gd- --e --li? G-- s-- b---- G-e s-e b-l-? ------------- Gde ste bili?
Kome si pomogao / pomogla? Ко-- -- -омо-а- /-----г-а? К--- с- п------ / п------- К-м- с- п-м-г-о / п-м-г-а- -------------------------- Коме си помогао / помогла? 0
Kome--- po--g-o-- -o-o-l-? K--- s- p------ / p------- K-m- s- p-m-g-o / p-m-g-a- -------------------------- Kome si pomogao / pomogla?
Kome si pisao / pisala? К--е -- пи-ао --писа--? К--- с- п---- / п------ К-м- с- п-с-о / п-с-л-? ----------------------- Коме си писао / писала? 0
K-me----pisa--/ -i-a-a? K--- s- p---- / p------ K-m- s- p-s-o / p-s-l-? ----------------------- Kome si pisao / pisala?
Kome si odgovorio / odgovorila? Ком---- -д---о--- ----г-вор-ла? К--- с- о-------- / о---------- К-м- с- о-г-в-р-о / о-г-в-р-л-? ------------------------------- Коме си одговорио / одговорила? 0
K--e ---o---v-ri- / -dgo-o--l-? K--- s- o-------- / o---------- K-m- s- o-g-v-r-o / o-g-v-r-l-? ------------------------------- Kome si odgovorio / odgovorila?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu tačnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičkim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezičke podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezičke vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...