Knjiga fraza

bs Pridjevi 3   »   sr Придеви 3

80 [osamdeset]

Pridjevi 3

Pridjevi 3

80 [осамдесет]

80 [osamdeset]

Придеви 3

[Pridevi 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Ona ima psa. О-- има----. О-- и-- п--- О-а и-а п-а- ------------ Она има пса. 0
O-----a --a. O-- i-- p--- O-a i-a p-a- ------------ Ona ima psa.
Pas je velik. Па- је-в---к. П-- ј- в----- П-с ј- в-л-к- ------------- Пас је велик. 0
P----e -----. P-- j- v----- P-s j- v-l-k- ------------- Pas je velik.
Ona ima velikog psa. О-а--м- --ли-----с-. О-- и-- в------ п--- О-а и-а в-л-к-г п-а- -------------------- Она има великог пса. 0
Ona ----ve--k-g-ps-. O-- i-- v------ p--- O-a i-a v-l-k-g p-a- -------------------- Ona ima velikog psa.
Ona ima kuću. Она-и----у-у. О-- и-- к---- О-а и-а к-ћ-. ------------- Она има кућу. 0
On---m---u---. O-- i-- k----- O-a i-a k-c-u- -------------- Ona ima kuću.
Kuća je mala. Ку-а--е-м-л-. К--- ј- м---- К-ћ- ј- м-л-. ------------- Кућа је мала. 0
Kuć--je -ala. K---- j- m---- K-c-a j- m-l-. -------------- Kuća je mala.
Ona ima malu kuću. О-а-им--м-лу кућ-. О-- и-- м--- к---- О-а и-а м-л- к-ћ-. ------------------ Она има малу кућу. 0
O-- -m- -----k-ću. O-- i-- m--- k----- O-a i-a m-l- k-c-u- ------------------- Ona ima malu kuću.
On stanuje u hotelu. Он станује-у х-тел-. О- с------ у х------ О- с-а-у-е у х-т-л-. -------------------- Он станује у хотелу. 0
O- s-a-uje u -ote-u. O- s------ u h------ O- s-a-u-e u h-t-l-. -------------------- On stanuje u hotelu.
Hotel je jeftin. Х---- -- -е--ин. Х---- ј- ј------ Х-т-л ј- ј-ф-и-. ---------------- Хотел је јефтин. 0
H-t-l-j---ef---. H---- j- j------ H-t-l j- j-f-i-. ---------------- Hotel je jeftin.
On stanuje u jeftinom hotelu. Он -т---------еф----м--о-е--. О- с------ у ј------- х------ О- с-а-у-е у ј-ф-и-о- х-т-л-. ----------------------------- Он станује у јефтином хотелу. 0
O- -t-n--- - j-----------el-. O- s------ u j------- h------ O- s-a-u-e u j-f-i-o- h-t-l-. ----------------------------- On stanuje u jeftinom hotelu.
On ima auto. Он -ма ау-о. О- и-- а---- О- и-а а-т-. ------------ Он има ауто. 0
On-i-a --t-. O- i-- a---- O- i-a a-t-. ------------ On ima auto.
Auto je skupo. Ау-о-ј--скупо. А--- ј- с----- А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
A-to--- sk---. A--- j- s----- A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
On ima skupo auto. О--и-- ску-- -ут-. О- и-- с---- а---- О- и-а с-у-о а-т-. ------------------ Он има скупо ауто. 0
On i-a---u-o-a-to. O- i-- s---- a---- O- i-a s-u-o a-t-. ------------------ On ima skupo auto.
On čita roman. Он -и-- -о---. О- ч--- р----- О- ч-т- р-м-н- -------------- Он чита роман. 0
On č-ta--oma-. O- č--- r----- O- č-t- r-m-n- -------------- On čita roman.
Roman je dosadan. Рома- -е ---адан. Р---- ј- д------- Р-м-н ј- д-с-д-н- ----------------- Роман је досадан. 0
Roma---- ---ad--. R---- j- d------- R-m-n j- d-s-d-n- ----------------- Roman je dosadan.
On čita dosadan roman. Он ч-т- -о-а-а------н. О- ч--- д------ р----- О- ч-т- д-с-д-н р-м-н- ---------------------- Он чита досадан роман. 0
On-č-ta-do-ad-- ro--n. O- č--- d------ r----- O- č-t- d-s-d-n r-m-n- ---------------------- On čita dosadan roman.
Ona gleda film. О-- гл-д--фи-м. О-- г---- ф---- О-а г-е-а ф-л-. --------------- Она гледа филм. 0
On----eda-fi--. O-- g---- f---- O-a g-e-a f-l-. --------------- Ona gleda film.
Film je uzbudljiv. Фи-м ј--узбу-љ-в. Ф--- ј- у-------- Ф-л- ј- у-б-д-и-. ----------------- Филм је узбудљив. 0
F-l- -e uz---lji-. F--- j- u--------- F-l- j- u-b-d-j-v- ------------------ Film je uzbudljiv.
Ona gleda uzbudljiv film. Она--ле-----бу-љ-- -илм. О-- г---- у------- ф---- О-а г-е-а у-б-д-и- ф-л-. ------------------------ Она гледа узбудљив филм. 0
On- g-e-a -zbudlj-v --l-. O-- g---- u-------- f---- O-a g-e-a u-b-d-j-v f-l-. ------------------------- Ona gleda uzbudljiv film.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik nauke

Jezik nauke je zaseban jezik. Koristi se za stručne diskusije. Takođe se koristi u akademskim publikacijama. Prije su postojali usklađeni akademski jezici. Na evropskom tlu je u nauci dugo vremena prevladavao latinski jezik. Danas je, s druge strane, engleski najvažniji akademski jezik. Akademski jezici su stručni jezici. Sadrže vrlo mnogo posebnih pojmova. Njihova najbitnija obilježja su standardizacija i formalizacija. Neki kažu da naučnici namjerno govore nerazumljivo. Kad je nešto komplicirano, djeluje inteligentnije. Međutim, nauka se vodi istinom. Stoga bi trebala koristiti neutralni jezik. Za retoričke elemente ili floskule ovdje nema mjesta. Međutim, postoji puno primjera za pretjerano komplicirani jezik. A čini se da komplicirani jezik fascinira ljude! Istraživanja su pokazala da više vjerujemo kompliciranom jeziku. Ispitanici su trebali odgovoriti na nekoliko pitanja. Pritom su morali izabrati između više odgovora. Neki odgovori su bili jednostavno formulirani, dok su drugi bili jako komplicirani. Većina ispitanika se odlučila za komplicirani odgovor. No to uopće nije imalo nikakvog smisla! Ispitanici su bili zaslijepljeni jezikom. Iako je sadržaj bio apsurdan, bili su impresionirani njegovim oblikom. Međutim, komplicirano pisati nije uvijek umjetnost. Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakirati u složen jezik. S druge strane, nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način. Dakle, nekad je ono jednostavno zaista komplicirano...