Knjiga fraza

bs U taksiju   »   sr У таксију

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [тридесет и осам]

38 [trideset i osam]

У таксију

[U taksiju]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Мо-им---ас ----в--- такс-. М----- В-- п------- т----- М-л-м- В-с п-з-в-т- т-к-и- -------------------------- Молимо Вас позовите такси. 0
M-------as -o-ov-t--t-ks-. M----- V-- p------- t----- M-l-m- V-s p-z-v-t- t-k-i- -------------------------- Molimo Vas pozovite taksi.
Koliko košta do željezničke stanice? К--и-- к---а до-желе-н-ч-е с-а-и--? К----- к---- д- ж--------- с------- К-л-к- к-ш-а д- ж-л-з-и-к- с-а-и-е- ----------------------------------- Колико кошта до железничке станице? 0
K-li---k-š-a -- --l---i-ke s-an-c-? K----- k---- d- ž--------- s------- K-l-k- k-š-a d- ž-l-z-i-k- s-a-i-e- ----------------------------------- Koliko košta do železničke stanice?
Koliko košta do aerodroma? Кол--о---шт- д- а-родр-ма? К----- к---- д- а--------- К-л-к- к-ш-а д- а-р-д-о-а- -------------------------- Колико кошта до аеродрома? 0
K-liko----t- d- ---o-roma? K----- k---- d- a--------- K-l-k- k-š-a d- a-r-d-o-a- -------------------------- Koliko košta do aerodroma?
Pravo, molim. Прав---м--и-. П----- м----- П-а-о- м-л-м- ------------- Право, молим. 0
P---o, m-li-. P----- m----- P-a-o- m-l-m- ------------- Pravo, molim.
Ovdje desno, molim. Ов-- -е---, ---и-. О--- д----- м----- О-д- д-с-о- м-л-м- ------------------ Овде десно, молим. 0
O-de -esn-,-mo-im. O--- d----- m----- O-d- d-s-o- m-l-m- ------------------ Ovde desno, molim.
Tamo na uglu lijevo, molim. Та-- ---угл- л--о,--о-им. Т--- н- у--- л---- м----- Т-м- н- у-л- л-в-, м-л-м- ------------------------- Тамо на углу лево, молим. 0
T--o-na-ugl- levo,--o-i-. T--- n- u--- l---- m----- T-m- n- u-l- l-v-, m-l-m- ------------------------- Tamo na uglu levo, molim.
Meni se žuri. М-н- -е жур-. М--- с- ж---- М-н- с- ж-р-. ------------- Мени се жури. 0
M-------ž--i. M--- s- ž---- M-n- s- ž-r-. ------------- Meni se žuri.
Ja imam vremena. Ј--им---вр-ме-а. Ј- и--- в------- Ј- и-а- в-е-е-а- ---------------- Ја имам времена. 0
J- ---m v-----a. J- i--- v------- J- i-a- v-e-e-a- ---------------- Ja imam vremena.
Molim Vas vozite sporije. Моли---а-,--о-ите-----и--. М---- В--- в----- с------- М-л-м В-с- в-з-т- с-о-и-е- -------------------------- Молим Вас, возите спорије. 0
M---- V--,--o---e sp-r-je. M---- V--- v----- s------- M-l-m V-s- v-z-t- s-o-i-e- -------------------------- Molim Vas, vozite sporije.
Stanite ovdje, molim. С--нит----д-- мо-и-. С------ о---- м----- С-а-и-е о-д-, м-л-м- -------------------- Станите овде, молим. 0
St-n-t- -vd-,-m----. S------ o---- m----- S-a-i-e o-d-, m-l-m- -------------------- Stanite ovde, molim.
Sačekajte momenat, molim Vas. Са-ека-т- ---е-ат, -о--м ---. С-------- м------- м---- В--- С-ч-к-ј-е м-м-н-т- м-л-м В-с- ----------------------------- Сачекајте моменат, молим Вас. 0
Sa--kaj----omenat--------Va-. S-------- m------- m---- V--- S-č-k-j-e m-m-n-t- m-l-m V-s- ----------------------------- Sačekajte momenat, molim Vas.
Odmah se vraćam. Од-а- -- в-аћ--. О---- с- в------ О-м-х с- в-а-а-. ---------------- Одмах се враћам. 0
Odm-h-s- --ać--. O---- s- v------- O-m-h s- v-a-́-m- ----------------- Odmah se vraćam.
Dajte mi račun molim. Д-ј-е--и--ачун м---м. Д---- м- р---- м----- Д-ј-е м- р-ч-н м-л-м- --------------------- Дајте ми рачун молим. 0
D-j-e--- ------mol--. D---- m- r---- m----- D-j-e m- r-č-n m-l-m- --------------------- Dajte mi račun molim.
Nemam sitno. Н-м-м сит--. Н---- с----- Н-м-м с-т-о- ------------ Немам ситно. 0
N---- sit--. N---- s----- N-m-m s-t-o- ------------ Nemam sitno.
U redu je, ostatak je za Vas. У р-д--је,-о-тата---е -- В-с. У р--- ј-- о------ ј- з- В--- У р-д- ј-, о-т-т-к ј- з- В-с- ----------------------------- У реду је, остатак је за Вас. 0
U re-u-----o-tat-k je--a -a-. U r--- j-- o------ j- z- V--- U r-d- j-, o-t-t-k j- z- V-s- ----------------------------- U redu je, ostatak je za Vas.
Odvezite me do ove adrese. Од------ -е-д--о-- ---е--. О------- м- д- о-- а------ О-в-з-т- м- д- о-е а-р-с-. -------------------------- Одвезите ме до ове адресе. 0
Odv---t- -- do-----a--ese. O------- m- d- o-- a------ O-v-z-t- m- d- o-e a-r-s-. -------------------------- Odvezite me do ove adrese.
Odvezite me do mog hotela. О-в--ите---------- хо--ла. О------- м- д- м-- х------ О-в-з-т- м- д- м-г х-т-л-. -------------------------- Одвезите ме до мог хотела. 0
O--ez-t--m- ----og --t-l-. O------- m- d- m-- h------ O-v-z-t- m- d- m-g h-t-l-. -------------------------- Odvezite me do mog hotela.
Odvezite me do plaže. Од--зит---- д- плаже. О------- м- д- п----- О-в-з-т- м- д- п-а-е- --------------------- Одвезите ме до плаже. 0
O-v---te me -- -l--e. O------- m- d- p----- O-v-z-t- m- d- p-a-e- --------------------- Odvezite me do plaže.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?