Knjiga fraza

bs U kući   »   sr У кући

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [седамнаест]

17 [sedamnaest]

У кући

[U kući]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Ovdje je naša kuća. Овд---- на-- -у-а. О--- ј- н--- к---- О-д- ј- н-ш- к-ћ-. ------------------ Овде је наша кућа. 0
Ovd---e na-a--u-́-. O--- j- n--- k----- O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Gore je krov. Г----------в. Г--- ј- к---- Г-р- ј- к-о-. ------------- Горе је кров. 0
Go-e je k-o-. G--- j- k---- G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Dolje je podrum. Д--е--е -од-ум. Д--- ј- п------ Д-л- ј- п-д-у-. --------------- Доле је подрум. 0
D-le--- -o-r-m. D--- j- p------ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Iza kuće je vrt. Из--к-ћ- -е ---. И-- к--- ј- в--- И-а к-ћ- ј- в-т- ---------------- Иза куће је врт. 0
Iza-kuće--- ---. I-- k---- j- v--- I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Pred kućom nema ulice. Пр---ку--м -е-а --и--. П--- к---- н--- у----- П-е- к-ћ-м н-м- у-и-е- ---------------------- Пред кућом нема улице. 0
P-ed --ćom --m- ul-c-. P--- k----- n--- u----- P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Pored kuće je drveće. Пор-д-к-ће--- дрвеће. П---- к--- ј- д------ П-р-д к-ћ- ј- д-в-ћ-. --------------------- Поред куће је дрвеће. 0
P---d --c----e-d--ec-e. P---- k---- j- d------- P-r-d k-c-e j- d-v-c-e- ----------------------- Pored kuće je drveće.
Ovdje je moj stan. О-де -- -ој---а-. О--- ј- м-- с---- О-д- ј- м-ј с-а-. ----------------- Овде је мој стан. 0
O-de-je mo--s--n. O--- j- m-- s---- O-d- j- m-j s-a-. ----------------- Ovde je moj stan.
Ovdje su kuhinja i kupatilo. О-де-су -ухи---и-ку-ати--. О--- с- к----- и к-------- О-д- с- к-х-њ- и к-п-т-л-. -------------------------- Овде су кухиња и купатило. 0
O----s- -u-in-a ---up-t-l-. O--- s- k------ i k-------- O-d- s- k-h-n-a i k-p-t-l-. --------------------------- Ovde su kuhinja i kupatilo.
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. Та---је --е--- --------п-ва-а-с--а. Т--- ј- д----- с--- и с------ с---- Т-м- ј- д-е-н- с-б- и с-а-а-а с-б-. ----------------------------------- Тамо је дневна соба и спаваћа соба. 0
T--- je-dnev-a----a-- -pa-ac-a-----. T--- j- d----- s--- i s------- s---- T-m- j- d-e-n- s-b- i s-a-a-́- s-b-. ------------------------------------ Tamo je dnevna soba i spavaća soba.
Vrata kuće su zatvorena. В-а-а --ћ---- зат-о-ен-. В---- к--- с- з--------- В-а-а к-ћ- с- з-т-о-е-а- ------------------------ Врата куће су затворена. 0
V-a-a -uc-e ---zat-orena. V---- k---- s- z--------- V-a-a k-c-e s- z-t-o-e-a- ------------------------- Vrata kuće su zatvorena.
Ali prozori su otvoreni. Али ---з--и--- от---е-и. А-- п------ с- о-------- А-и п-о-о-и с- о-в-р-н-. ------------------------ Али прозори су отворени. 0
A-- prozo-i--u -tvo-e-i. A-- p------ s- o-------- A-i p-o-o-i s- o-v-r-n-. ------------------------ Ali prozori su otvoreni.
Danas je vruće. Д--ас је вруће. Д---- ј- в----- Д-н-с ј- в-у-е- --------------- Данас је вруће. 0
D-n-s--- -r-će. D---- j- v------ D-n-s j- v-u-́-. ---------------- Danas je vruće.
Mi idemo u dnevnu sobu. М- идем----дн-вну --бу. М- и---- у д----- с---- М- и-е-о у д-е-н- с-б-. ----------------------- Ми идемо у дневну собу. 0
Mi -dem--u d-evnu-s---. M- i---- u d----- s---- M- i-e-o u d-e-n- s-b-. ----------------------- Mi idemo u dnevnu sobu.
Tamo je sofa i fotelja. Там--су -о---и-фоте--. Т--- с- с--- и ф------ Т-м- с- с-ф- и ф-т-љ-. ---------------------- Тамо су софа и фотеља. 0
Tamo s- ---a i fo-elja. T--- s- s--- i f------- T-m- s- s-f- i f-t-l-a- ----------------------- Tamo su sofa i fotelja.
Sjednite! С-д--т-! С------- С-д-и-е- -------- Седните! 0
S--n---! S------- S-d-i-e- -------- Sednite!
Tamo stoji moj kompjuter. Там- --ој- мо--ко--јуте-. Т--- с---- м-- к--------- Т-м- с-о-и м-ј к-м-ј-т-р- ------------------------- Тамо стоји мој компјутер. 0
T-------ji--o- ---------. T--- s---- m-- k--------- T-m- s-o-i m-j k-m-j-t-r- ------------------------- Tamo stoji moj kompjuter.
Tamo stoji moja muzička linija. Т-м- -т--и---ј- -уз-чк- -и-иј-. Т--- с---- м--- м------ л------ Т-м- с-о-и м-ј- м-з-ч-а л-н-ј-. ------------------------------- Тамо стоји моја музичка линија. 0
Ta----to-i-moja ---ička -i--ja. T--- s---- m--- m------ l------ T-m- s-o-i m-j- m-z-č-a l-n-j-. ------------------------------- Tamo stoji moja muzička linija.
Televizor je potpuno nov. Тел--из-р је-п--п----н-в. Т-------- ј- п------ н--- Т-л-в-з-р ј- п-т-у-о н-в- ------------------------- Телевизор је потпуно нов. 0
T-l-v-zor------t---o nov. T-------- j- p------ n--- T-l-v-z-r j- p-t-u-o n-v- ------------------------- Televizor je potpuno nov.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!