Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   eo Konversacieto 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [dudek du]

Konversacieto 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Pušite li? Ĉ--vi-f----? Ĉ- v- f----- Ĉ- v- f-m-s- ------------ Ĉu vi fumas? 0
Prije da. Mi-iam------. M- i-- f----- M- i-m f-m-s- ------------- Mi iam fumis. 0
Ali sada više ne pušim. Sed-n-n--- ---pl--f-mas. S-- n-- m- n- p-- f----- S-d n-n m- n- p-u f-m-s- ------------------------ Sed nun mi ne plu fumas. 0
Smeta li Vam ако ja pušim? Ĉu ----- v-- se-m--f--a-? Ĉ- ĝ---- v-- s- m- f----- Ĉ- ĝ-n-s v-n s- m- f-m-s- ------------------------- Ĉu ĝenas vin se mi fumas? 0
Ne, apsolutno ne. N-- tu-e n-. N-- t--- n-- N-, t-t- n-. ------------ Ne, tute ne. 0
Ne smeta mi. T-o ne ĝe-as -i-. T-- n- ĝ---- m--- T-o n- ĝ-n-s m-n- ----------------- Tio ne ĝenas min. 0
Hoćete li popiti nešto? Ĉ--vi-ŝ-tu- t--n-i ion? Ĉ- v- ŝ---- t----- i--- Ĉ- v- ŝ-t-s t-i-k- i-n- ----------------------- Ĉu vi ŝatus trinki ion? 0
Jedan konjak? Ĉ--k-n-ak--? Ĉ- k-------- Ĉ- k-n-a-o-? ------------ Ĉu konjakon? 0
Ne, radije pivo. N-- p-e-----le ---ron. N-- p--------- b------ N-, p-e-e-e-l- b-e-o-. ---------------------- Ne, prefereble bieron. 0
Putujete li mnogo? Ĉ---- -u--- voj-ĝas? Ĉ- v- m---- v------- Ĉ- v- m-l-e v-j-ĝ-s- -------------------- Ĉu vi multe vojaĝas? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J-s, -----ft---stas neg---j --j----. J--- p------- e---- n------ v------- J-s- p-e-o-t- e-t-s n-g-c-j v-j-ĝ-j- ------------------------------------ Jes, plejofte estas negocaj vojaĝoj. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Se- -i nun-fer--s ---t--. S-- n- n-- f----- ĉ------ S-d n- n-n f-r-a- ĉ---i-. ------------------------- Sed ni nun ferias ĉi-tie. 0
Kakva vrućina! K-- v----go! K-- v------- K-a v-r-e-o- ------------ Kia varmego! 0
Da, danas je stvarno vruće. J-s--ho-i-- ve-- v-rme---. J--- h----- v--- v-------- J-s- h-d-a- v-r- v-r-e-a-. -------------------------- Jes, hodiaŭ vere varmegas. 0
Hajdemo na balkon. N- i-u-su- la -alk-no-. N- i-- s-- l- b-------- N- i-u s-r l- b-l-o-o-. ----------------------- Ni iru sur la balkonon. 0
Sutra će ovdje biti zabava. M--gaŭ estos-f-s----i-t--. M----- e---- f---- ĉ------ M-r-a- e-t-s f-s-o ĉ---i-. -------------------------- Morgaŭ estos festo ĉi-tie. 0
Hoćete li i Vi doći? Ĉu a---- vi-venos? Ĉ- a---- v- v----- Ĉ- a-k-ŭ v- v-n-s- ------------------ Ĉu ankaŭ vi venos? 0
Da, mi smo također pozvani. J--- -n-aŭ-ni -s-as---------j. J--- a---- n- e---- i--------- J-s- a-k-ŭ n- e-t-s i-v-t-t-j- ------------------------------ Jes, ankaŭ ni estas invititaj. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…