Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   el Κουβεντούλα 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [είκοσι δύο]

22 [eíkosi dýo]

Κουβεντούλα 3

[Koubentoúla 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Pušite li? Καπ------; Κ--------- Κ-π-ί-ε-ε- ---------- Καπνίζετε; 0
K----z-te? K--------- K-p-í-e-e- ---------- Kapnízete?
Prije da. Πα--ό-ε-α-να-. Π-------- ν--- Π-λ-ό-ε-α ν-ι- -------------- Παλιότερα ναι. 0
Pa---t--a---i. P-------- n--- P-l-ó-e-a n-i- -------------- Paliótera nai.
Ali sada više ne pušim. Α-λ- -ώ----εν -----ζ----α. Α--- τ--- δ-- κ------ π--- Α-λ- τ-ρ- δ-ν κ-π-ί-ω π-α- -------------------------- Αλλά τώρα δεν καπνίζω πια. 0
A-l- -ṓ-a---n -ap---- p--. A--- t--- d-- k------ p--- A-l- t-r- d-n k-p-í-ō p-a- -------------------------- Allá tṓra den kapnízō pia.
Smeta li Vam ако ja pušim? Θα --ς-ενο-λή------ κ-πνί--; Θ- σ-- ε-------- α- κ------- Θ- σ-ς ε-ο-λ-σ-ι α- κ-π-ί-ω- ---------------------------- Θα σας ενοχλήσει αν καπνίσω; 0
T-a--as-en--hl---i------p-í--? T-- s-- e--------- a- k------- T-a s-s e-o-h-ḗ-e- a- k-p-í-ō- ------------------------------ Tha sas enochlḗsei an kapnísō?
Ne, apsolutno ne. Ό-ι,--ε-κ--ί- πε--πτω-η. Ό--- σ- κ---- π--------- Ό-ι- σ- κ-μ-α π-ρ-π-ω-η- ------------------------ Όχι, σε καμία περίπτωση. 0
Óch---se k-mí---er------. Ó---- s- k---- p--------- Ó-h-, s- k-m-a p-r-p-ō-ē- ------------------------- Óchi, se kamía períptōsē.
Ne smeta mi. Α--- δε- ---ενο---ί. Α--- δ-- μ- ε------- Α-τ- δ-ν μ- ε-ο-λ-ί- -------------------- Αυτό δεν με ενοχλεί. 0
Au-ó-den--e -noch---. A--- d-- m- e-------- A-t- d-n m- e-o-h-e-. --------------------- Autó den me enochleí.
Hoćete li popiti nešto? Θα π-ε--ε -ά--; Θ- π----- κ---- Θ- π-ε-τ- κ-τ-; --------------- Θα πιείτε κάτι; 0
T----ieíte k-ti? T-- p----- k---- T-a p-e-t- k-t-? ---------------- Tha pieíte káti?
Jedan konjak? Έ-α---νι--; Έ-- κ------ Έ-α κ-ν-ά-; ----------- Ένα κονιάκ; 0
É-- --n-ák? É-- k------ É-a k-n-á-? ----------- Éna koniák?
Ne, radije pivo. Όχι,-π-ο-ι-------μπύ-α. Ό--- π------ μ-- μ----- Ό-ι- π-ο-ι-ώ μ-α μ-ύ-α- ----------------------- Όχι, προτιμώ μια μπύρα. 0
Óchi--pr--im------m--r-. Ó---- p------ m-- m----- Ó-h-, p-o-i-ṓ m-a m-ý-a- ------------------------ Óchi, protimṓ mia mpýra.
Putujete li mnogo? Τα-----ετ----λύ; Τ--------- π---- Τ-ξ-δ-ύ-τ- π-λ-; ---------------- Ταξιδεύετε πολύ; 0
Ta-id--ete-p---? T--------- p---- T-x-d-ú-t- p-l-? ---------------- Taxideúete polý?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Ναι- ----π--ι-σ-τε-ες-φο--- ---αι -παγ-ε--α-ι-----ξί--α. Ν--- τ-- π----------- φ---- ε---- ε------------ τ------- Ν-ι- τ-ς π-ρ-σ-ό-ε-ε- φ-ρ-ς ε-ν-ι ε-α-γ-λ-α-ι-ά τ-ξ-δ-α- -------------------------------------------------------- Ναι, τις περισσότερες φορές είναι επαγγελματικά ταξίδια. 0
N----ti--p-r----ter-s--ho-é----n-- -p-n---mat-ká--axí-i-. N--- t-- p----------- p----- e---- e------------ t------- N-i- t-s p-r-s-ó-e-e- p-o-é- e-n-i e-a-g-l-a-i-á t-x-d-a- --------------------------------------------------------- Nai, tis perissóteres phorés eínai epangelmatiká taxídia.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Α--- -ώ-α --μ-στ- ε---γι-----κοπές. Α--- τ--- ε------ ε-- γ-- δ-------- Α-λ- τ-ρ- ε-μ-σ-ε ε-ώ γ-α δ-α-ο-έ-. ----------------------------------- Αλλά τώρα είμαστε εδώ για διακοπές. 0
Al-- tṓra eí--st--e---g-a-d--ko-é-. A--- t--- e------ e-- g-- d-------- A-l- t-r- e-m-s-e e-ṓ g-a d-a-o-é-. ----------------------------------- Allá tṓra eímaste edṓ gia diakopés.
Kakva vrućina! Τ- ζέ-τ-! Τ- ζ----- Τ- ζ-σ-η- --------- Τι ζέστη! 0
Ti---s--! T- z----- T- z-s-ē- --------- Ti zéstē!
Da, danas je stvarno vruće. Να-,-σήμ--- π-άγμ------νε- --λ-ή -έ-τ-. Ν--- σ----- π------- κ---- π---- ζ----- Ν-ι- σ-μ-ρ- π-ά-μ-τ- κ-ν-ι π-λ-ή ζ-σ-η- --------------------------------------- Ναι, σήμερα πράγματι κάνει πολλή ζέστη. 0
Nai--sḗm--a---ág-ati-k--e------ḗ---st-. N--- s----- p------- k---- p---- z----- N-i- s-m-r- p-á-m-t- k-n-i p-l-ḗ z-s-ē- --------------------------------------- Nai, sḗmera prágmati kánei pollḗ zéstē.
Hajdemo na balkon. Α- -γ--μ- -το -π--κό-ι. Α- β----- σ-- μ-------- Α- β-ο-μ- σ-ο μ-α-κ-ν-. ----------------------- Ας βγούμε στο μπαλκόνι. 0
A--bgo-m- s-o --alkóni. A- b----- s-- m-------- A- b-o-m- s-o m-a-k-n-. ----------------------- As bgoúme sto mpalkóni.
Sutra će ovdje biti zabava. Αύριο -- γ--ει-εδ- ----π-ρ--. Α---- θ- γ---- ε-- έ-- π----- Α-ρ-ο θ- γ-ν-ι ε-ώ έ-α π-ρ-ι- ----------------------------- Αύριο θα γίνει εδώ ένα πάρτι. 0
Aú----t-a-gí--i --ṓ -n- ---t-. A---- t-- g---- e-- é-- p----- A-r-o t-a g-n-i e-ṓ é-a p-r-i- ------------------------------ Aúrio tha gínei edṓ éna párti.
Hoćete li i Vi doći? Θ----θ--- κα--ε--ί-; Θ- έ----- κ-- ε----- Θ- έ-θ-τ- κ-ι ε-ε-ς- -------------------- Θα έρθετε και εσείς; 0
T-- érthete-k-i e-e-s? T-- é------ k-- e----- T-a é-t-e-e k-i e-e-s- ---------------------- Tha érthete kai eseís?
Da, mi smo također pozvani. Ναι--ε---στ--κα---μεί- κ--εσμ-νοι. Ν--- ε------ κ-- ε---- κ---------- Ν-ι- ε-μ-σ-ε κ-ι ε-ε-ς κ-λ-σ-έ-ο-. ---------------------------------- Ναι, είμαστε και εμείς καλεσμένοι. 0
N--,--í-a-te --- e-e---k---s-é---. N--- e------ k-- e---- k---------- N-i- e-m-s-e k-i e-e-s k-l-s-é-o-. ---------------------------------- Nai, eímaste kai emeís kalesménoi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…