Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   eo Is-tempo 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [okdek du]

Is-tempo 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Ĉ- -i ---is-vo------u----on? Ĉ- v- d---- v--- a---------- Ĉ- v- d-v-s v-k- a-b-l-n-o-? ---------------------------- Ĉu vi devis voki ambulancon? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? Ĉ--vi-dev---------u---i--o-? Ĉ- v- d---- v--- k---------- Ĉ- v- d-v-s v-k- k-r-c-s-o-? ---------------------------- Ĉu vi devis voki kuraciston? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? Ĉu -i---vis vo-- ----o--co-? Ĉ- v- d---- v--- l- p------- Ĉ- v- d-v-s v-k- l- p-l-c-n- ---------------------------- Ĉu vi devis voki la policon? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ĉ--v-----as -a----------mer-n?-Mi ĵus--h-vis-ĝ--. Ĉ- v- h---- l- t-------------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- t-l-f-n-u-e-o-? M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- ------------------------------------------------- Ĉu vi havas la telefonnumeron? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ĉu-v---av-s----a--es-n--Mi-ĵu---h-vis-ĝi-. Ĉ- v- h---- l- a------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- a-r-s-n- M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- ------------------------------------------ Ĉu vi havas la adreson? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ĉu v--ha-----a urbom-p-n---- -us------s --n. Ĉ- v- h---- l- u--------- M- ĵ--- h---- ĝ--- Ĉ- v- h-v-s l- u-b-m-p-n- M- ĵ-s- h-v-s ĝ-n- -------------------------------------------- Ĉu vi havas la urbomapon? Mi ĵuse havis ĝin. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Ĉu-l--v-ni- a-u------Li n----vi---eni--k-----. Ĉ- l- v---- a------- L- n- p---- v--- a------- Ĉ- l- v-n-s a-u-a-e- L- n- p-v-s v-n- a-u-a-e- ---------------------------------------------- Ĉu li venis akurate? Li ne povis veni akurate. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Ĉu -i -rov-- la-v----- ---n- -ov-----ov---a--o-on. Ĉ- l- t----- l- v----- L- n- p---- t---- l- v----- Ĉ- l- t-o-i- l- v-j-n- L- n- p-v-s t-o-i l- v-j-n- -------------------------------------------------- Ĉu li trovis la vojon? Li ne povis trovi la vojon. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Ĉ--l--k-mp-en-s vin---i -- -ov-- -o-p-e-i---n. Ĉ- l- k-------- v--- L- n- p---- k------- m--- Ĉ- l- k-m-r-n-s v-n- L- n- p-v-s k-m-r-n- m-n- ---------------------------------------------- Ĉu li komprenis vin? Li ne povis kompreni min. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Kial -- ne --v-s-ven---k-r-te? K--- v- n- p---- v--- a------- K-a- v- n- p-v-s v-n- a-u-a-e- ------------------------------ Kial vi ne povis veni akurate? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? K--l-v------o--- tr--- l--v-jon? K--- v- n- p---- t---- l- v----- K-a- v- n- p-v-s t-o-i l- v-j-n- -------------------------------- Kial vi ne povis trovi la vojon? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Kia- vi-----ov-----m-re---li-? K--- v- n- p---- k------- l--- K-a- v- n- p-v-s k-m-r-n- l-n- ------------------------------ Kial vi ne povis kompreni lin? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. M- ne -ov-- --n- -k--ate ĉa---eni--b--o-traf-k-s. M- n- p---- v--- a------ ĉ-- n---- b--- t-------- M- n- p-v-s v-n- a-u-a-e ĉ-r n-n-u b-s- t-a-i-i-. ------------------------------------------------- Mi ne povis veni akurate ĉar neniu buso trafikis. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. M------r-v-- la-v-j-- -----i -- h------r-o---on. M- n- t----- l- v---- ĉ-- m- n- h---- u--------- M- n- t-o-i- l- v-j-n ĉ-r m- n- h-v-s u-b-m-p-n- ------------------------------------------------ Mi ne trovis la vojon ĉar mi ne havis urbomapon. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. M- n- p-vi-----pr-n---in-----la mu--k----t-s-tr----ŭ--. M- n- p---- k------- l-- ĉ-- l- m----- e---- t-- l----- M- n- p-v-s k-m-r-n- l-n ĉ-r l- m-z-k- e-t-s t-o l-ŭ-a- ------------------------------------------------------- Mi ne povis kompreni lin ĉar la muziko estis tro laŭta. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. M- ---is pr--i -a-----. M- d---- p---- t------- M- d-v-s p-e-i t-k-i-n- ----------------------- Mi devis preni taksion. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Mi de----aĉe-i ----m----. M- d---- a---- u--------- M- d-v-s a-e-i u-b-m-p-n- ------------------------- Mi devis aĉeti urbomapon. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. Mi -e-is-m--ŝa-ti l---adi----vilon. M- d---- m------- l- r------------- M- d-v-s m-l-a-t- l- r-d-r-c-v-l-n- ----------------------------------- Mi devis malŝalti la radiricevilon. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!