Knjiga fraza

bs Redni brojevi   »   eo Ordaj numeraloj

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [sesdek unu]

Ordaj numeraloj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Prvi mjesec je januar. L--unu----n-to----as j--uaro. La unua monato estas januaro. L- u-u- m-n-t- e-t-s j-n-a-o- ----------------------------- La unua monato estas januaro. 0
Drugi mjesec je februar. L--d-a-m--ato es-a--feb-ua--. La dua monato estas februaro. L- d-a m-n-t- e-t-s f-b-u-r-. ----------------------------- La dua monato estas februaro. 0
Treći mjesec je mart. La--------n--o es--s--arto. La tria monato estas marto. L- t-i- m-n-t- e-t-s m-r-o- --------------------------- La tria monato estas marto. 0
Četvrti mjesec je april. L- -v--- --na-o es-as a-r-l-. La kvara monato estas aprilo. L- k-a-a m-n-t- e-t-s a-r-l-. ----------------------------- La kvara monato estas aprilo. 0
Peti mjesec je maj. La k---a--o-a---e-tas --jo. La kvina monato estas majo. L- k-i-a m-n-t- e-t-s m-j-. --------------------------- La kvina monato estas majo. 0
Šesti mjesec je juni. L--s--a -onato--st-s -uni-. La sesa monato estas junio. L- s-s- m-n-t- e-t-s j-n-o- --------------------------- La sesa monato estas junio. 0
Šest mjeseci je pola godine. S-s mo---oj ---------a--d-o--- ja--n. Ses monatoj konsistigas duonan jaron. S-s m-n-t-j k-n-i-t-g-s d-o-a- j-r-n- ------------------------------------- Ses monatoj konsistigas duonan jaron. 0
Januar, februar, mart, Jan---------r-aro--mar--, Januaro, februaro, marto, J-n-a-o- f-b-u-r-, m-r-o- ------------------------- Januaro, februaro, marto, 0
april, maj i juni. ap-il-, m-j--k---junio. aprilo, majo kaj junio. a-r-l-, m-j- k-j j-n-o- ----------------------- aprilo, majo kaj junio. 0
Sedmi mjesec je juli. La-se-a--o-a-- -sta- -----. La sepa monato estas julio. L- s-p- m-n-t- e-t-s j-l-o- --------------------------- La sepa monato estas julio. 0
Osmi mjesec je avgust. L- o-a--o-a-- -st---a-gus--. La oka monato estas aŭgusto. L- o-a m-n-t- e-t-s a-g-s-o- ---------------------------- La oka monato estas aŭgusto. 0
Deveti mjesec je septembar. L---aŭ--m----- --tas septe---o. La naŭa monato estas septembro. L- n-ŭ- m-n-t- e-t-s s-p-e-b-o- ------------------------------- La naŭa monato estas septembro. 0
Deseti mjesec je oktobar. L-----a----a-o-est-s-ok-o-r-. La deka monato estas oktobro. L- d-k- m-n-t- e-t-s o-t-b-o- ----------------------------- La deka monato estas oktobro. 0
Jedanaesti mjesec je novembar. L- -e-u----mo---o--st-s n--em---. La dekunua monato estas novembro. L- d-k-n-a m-n-t- e-t-s n-v-m-r-. --------------------------------- La dekunua monato estas novembro. 0
Dvanaesti mjesec je decembar. L- -e-d-a---n-t---s-a- de-em---. La dekdua monato estas decembro. L- d-k-u- m-n-t- e-t-s d-c-m-r-. -------------------------------- La dekdua monato estas decembro. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. De-d- mo-a-o- -on-i---ga- -n- jar-n. Dekdu monatoj konsistigas unu jaron. D-k-u m-n-t-j k-n-i-t-g-s u-u j-r-n- ------------------------------------ Dekdu monatoj konsistigas unu jaron. 0
Juli, avgust, septembar, Ju--o, aŭgus-o,---pt-mb--, Julio, aŭgusto, septembro, J-l-o- a-g-s-o- s-p-e-b-o- -------------------------- Julio, aŭgusto, septembro, 0
oktobar, novembar i decembar. okt-br-, nove-bro-ka- dece--r-. oktobro, novembro kaj decembro. o-t-b-o- n-v-m-r- k-j d-c-m-r-. ------------------------------- oktobro, novembro kaj decembro. 0

Maternji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš maternji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan maternji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik zavisi od više faktora. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Takođe je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao maternji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao maternji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Primijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Uprkos tome, Kinezi su preveli sve na svoj maternji jezik...