Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   eo bezoni - voli

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [sesdek naŭ]

bezoni - voli

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Ja trebam krevet. Mi -e----s--i-o-. M- b------ l----- M- b-z-n-s l-t-n- ----------------- Mi bezonas liton. 0
Ja hoću spavati. Mi-----s -ormi. M- v---- d----- M- v-l-s d-r-i- --------------- Mi volas dormi. 0
Ima li ovdje krevet? Ĉ- ----s-l-t- ĉ---ie? Ĉ- e---- l--- ĉ------ Ĉ- e-t-s l-t- ĉ---i-? --------------------- Ĉu estas lito ĉi-tie? 0
Ja trebam lampu. M- -e---as --m-o-. M- b------ l------ M- b-z-n-s l-m-o-. ------------------ Mi bezonas lampon. 0
Ja hoću čitati. Mi vol-s-----. M- v---- l---- M- v-l-s l-g-. -------------- Mi volas legi. 0
Ima li ovdje lampa? Ĉ- -stas --m-o ----ie? Ĉ- e---- l---- ĉ------ Ĉ- e-t-s l-m-o ĉ---i-? ---------------------- Ĉu estas lampo ĉi-tie? 0
Ja trebam telefon. M--b---n-s tel-fo-o-. M- b------ t--------- M- b-z-n-s t-l-f-n-n- --------------------- Mi bezonas telefonon. 0
Ja hoću telefonirati. M- v--as -ele-on-. M- v---- t-------- M- v-l-s t-l-f-n-. ------------------ Mi volas telefoni. 0
Ima li ovdje telefon? Ĉu esta---e-e--no ĉi--ie? Ĉ- e---- t------- ĉ------ Ĉ- e-t-s t-l-f-n- ĉ---i-? ------------------------- Ĉu estas telefono ĉi-tie? 0
Ja trebam jednu kameru. Mi bez---s --tilon. M- b------ f------- M- b-z-n-s f-t-l-n- ------------------- Mi bezonas fotilon. 0
Ja hoću fotografisati. Mi-vol---foti. M- v---- f---- M- v-l-s f-t-. -------------- Mi volas foti. 0
Ima li ovdje kamera? Ĉu-est-s-f-tilo--i-ti-? Ĉ- e---- f----- ĉ------ Ĉ- e-t-s f-t-l- ĉ---i-? ----------------------- Ĉu estas fotilo ĉi-tie? 0
Ja trebam kompjuter. M- b------ ---pu---o-. M- b------ k---------- M- b-z-n-s k-m-u-i-o-. ---------------------- Mi bezonas komputilon. 0
Ja hoću da pošaljem email. Mi v-las--end------esaĝ--. M- v---- s---- r---------- M- v-l-s s-n-i r-t-e-a-o-. -------------------------- Mi volas sendi retmesaĝon. 0
Ima li ovdje kompjuter? Ĉu e-ta------u---o-ĉ-----? Ĉ- e---- k-------- ĉ------ Ĉ- e-t-s k-m-u-i-o ĉ---i-? -------------------------- Ĉu estas komputilo ĉi-tie? 0
Ja trebam hemijsku olovku. Mi-b-zo-a- g--b---i-i-o-. M- b------ g------------- M- b-z-n-s g-o-s-r-b-l-n- ------------------------- Mi bezonas globskribilon. 0
Ja hoću da pišem nešto. Mi---la---on -kr--i. M- v---- i-- s------ M- v-l-s i-n s-r-b-. -------------------- Mi volas ion skribi. 0
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? Ĉu ---as---pe--ol------ -l---k---i-- -----e? Ĉ- e---- p--------- k-- g----------- ĉ------ Ĉ- e-t-s p-p-r-o-i- k-j g-o-s-r-b-l- ĉ---i-? -------------------------------------------- Ĉu estas paperfolio kaj globskribilo ĉi-tie? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...