Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   es Pequeñas Conversaciones 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [veintidós]

Pequeñas Conversaciones 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Pušite li? ¿-u---(-st--)? ¿Fuma (usted)? ¿-u-a (-s-e-)- -------------- ¿Fuma (usted)?
Prije da. A--e--s-. Antes sí. A-t-s s-. --------- Antes sí.
Ali sada više ne pušim. P-ro-a-ora ya-n- fumo. Pero ahora ya no fumo. P-r- a-o-a y- n- f-m-. ---------------------- Pero ahora ya no fumo.
Smeta li Vam ако ja pušim? ¿-e m---s---qu- --me? ¿Le molesta que fume? ¿-e m-l-s-a q-e f-m-? --------------------- ¿Le molesta que fume?
Ne, apsolutno ne. N---e--absolu--. No, en absoluto. N-, e- a-s-l-t-. ---------------- No, en absoluto.
Ne smeta mi. No------le--a. No me molesta. N- m- m-l-s-a- -------------- No me molesta.
Hoćete li popiti nešto? ¿Q-------u-te-)-bebe----g-? ¿Quiere (usted) beber algo? ¿-u-e-e (-s-e-) b-b-r a-g-? --------------------------- ¿Quiere (usted) beber algo?
Jedan konjak? ¿Un-c----? ¿Un coñac? ¿-n c-ñ-c- ---------- ¿Un coñac?
Ne, radije pivo. No, -r-f--r--u-----rv--a. No, prefiero una cerveza. N-, p-e-i-r- u-a c-r-e-a- ------------------------- No, prefiero una cerveza.
Putujete li mnogo? ¿V--ja----t-d) --c-o? ¿Viaja (usted) mucho? ¿-i-j- (-s-e-) m-c-o- --------------------- ¿Viaja (usted) mucho?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Sí,--o---e-o-i-- -a -ay-r-- d--l-s-v-c-s. Sí, por negocios la mayoría de las veces. S-, p-r n-g-c-o- l- m-y-r-a d- l-s v-c-s- ----------------------------------------- Sí, por negocios la mayoría de las veces.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. P-r--a-or- es-am---aq---de -ac-----es. Pero ahora estamos aquí de vacaciones. P-r- a-o-a e-t-m-s a-u- d- v-c-c-o-e-. -------------------------------------- Pero ahora estamos aquí de vacaciones.
Kakva vrućina! ¡Qué -al-r! ¡Qué calor! ¡-u- c-l-r- ----------- ¡Qué calor!
Da, danas je stvarno vruće. S-----y--a-- r--lm-n-e-m--h- c----. Sí, hoy hace realmente mucho calor. S-, h-y h-c- r-a-m-n-e m-c-o c-l-r- ----------------------------------- Sí, hoy hace realmente mucho calor.
Hajdemo na balkon. Salg---- al----c-n. Salgamos al balcón. S-l-a-o- a- b-l-ó-. ------------------- Salgamos al balcón.
Sutra će ovdje biti zabava. A--í ha-rá -n------ta--añ-na. Aquí habrá una fiesta mañana. A-u- h-b-á u-a f-e-t- m-ñ-n-. ----------------------------- Aquí habrá una fiesta mañana.
Hoćete li i Vi doći? ¿-i-n---u--e-e--tam-i-n? ¿Vienen ustedes también? ¿-i-n-n u-t-d-s t-m-i-n- ------------------------ ¿Vienen ustedes también?
Da, mi smo također pozvani. Sí,-nosotr------osotr-- ta-b-én-es-a--s i--i--d---- -nv-tadas. Sí, nosotros / nosotras también estamos invitados / invitadas. S-, n-s-t-o- / n-s-t-a- t-m-i-n e-t-m-s i-v-t-d-s / i-v-t-d-s- -------------------------------------------------------------- Sí, nosotros / nosotras también estamos invitados / invitadas.

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…