Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   eo Feriaj aktivaĵoj

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [kvardek ok]

Feriaj aktivaĵoj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Je li plaža čista? Ĉu--a--l-ĝo e-t---pu--? Ĉu la plaĝo estas pura? Ĉ- l- p-a-o e-t-s p-r-? ----------------------- Ĉu la plaĝo estas pura? 0
Može li se tamo kupati? Ĉu---- ---a- -aĝ- --e? Ĉu oni povas naĝi tie? Ĉ- o-i p-v-s n-ĝ- t-e- ---------------------- Ĉu oni povas naĝi tie? 0
Nije li opasno tamo se kupati? Ĉu -- est-s d-nĝ-r--n--i--i-? Ĉu ne estas danĝere naĝi tie? Ĉ- n- e-t-s d-n-e-e n-ĝ- t-e- ----------------------------- Ĉu ne estas danĝere naĝi tie? 0
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Ĉu lu---n-bla- ------re-- -i----? Ĉu lupreneblas sunombrelo ĉi-tie? Ĉ- l-p-e-e-l-s s-n-m-r-l- ĉ---i-? --------------------------------- Ĉu lupreneblas sunombrelo ĉi-tie? 0
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? Ĉu-l----ne--a- -u-s-ĝo-ĉi--ie? Ĉu lupreneblas kuŝseĝo ĉi-tie? Ĉ- l-p-e-e-l-s k-ŝ-e-o ĉ---i-? ------------------------------ Ĉu lupreneblas kuŝseĝo ĉi-tie? 0
Može li se ovdje iznajmiti čamac? Ĉ--lupre-eb----boa-o ----ie? Ĉu lupreneblas boato ĉi-tie? Ĉ- l-p-e-e-l-s b-a-o ĉ---i-? ---------------------------- Ĉu lupreneblas boato ĉi-tie? 0
Ja bih rado surfao / surfala. M---------u-fi. Mi volus surfi. M- v-l-s s-r-i- --------------- Mi volus surfi. 0
Ja bih rado ronio / ronila. Mi--olus-p-o-ĝi. Mi volus plonĝi. M- v-l-s p-o-ĝ-. ---------------- Mi volus plonĝi. 0
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. M- --l-s--k--s-ii. Mi volus akvoskii. M- v-l-s a-v-s-i-. ------------------ Mi volus akvoskii. 0
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Ĉu-lupr---bl---s--f-a----? Ĉu lupreneblas surftabulo? Ĉ- l-p-e-e-l-s s-r-t-b-l-? -------------------------- Ĉu lupreneblas surftabulo? 0
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Ĉu ---reneb-as--lo-ĝ-k-paĵo? Ĉu lupreneblas plonĝekipaĵo? Ĉ- l-p-e-e-l-s p-o-ĝ-k-p-ĵ-? ---------------------------- Ĉu lupreneblas plonĝekipaĵo? 0
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Ĉu ---rene--a--akvoski--? Ĉu lupreneblas akvoskioj? Ĉ- l-p-e-e-l-s a-v-s-i-j- ------------------------- Ĉu lupreneblas akvoskioj? 0
Ja sam tek početnik. Mi e-t-- --r-k----c-n--. Mi estas nur komencanto. M- e-t-s n-r k-m-n-a-t-. ------------------------ Mi estas nur komencanto. 0
Ja sam prosječno dobar / dobra. Mi-e-tas me-bona. Mi estas mezbona. M- e-t-s m-z-o-a- ----------------- Mi estas mezbona. 0
Snalazim se već s tim. Mi --- --f--- b--e-spert-s. Mi jam sufiĉe bone spertas. M- j-m s-f-ĉ- b-n- s-e-t-s- --------------------------- Mi jam sufiĉe bone spertas. 0
Gdje je ski lift? K-e----as -a-sk-li-t-? Kie estas la skilifto? K-e e-t-s l- s-i-i-t-? ---------------------- Kie estas la skilifto? 0
Imaš li sa sobom skije? Ĉ---- ----ort---l--skio--? Ĉu vi kunportis la skiojn? Ĉ- v- k-n-o-t-s l- s-i-j-? -------------------------- Ĉu vi kunportis la skiojn? 0
Imaš li obuću za skijanje tu? Ĉ- -i kun-o---s l- s-iŝuojn? Ĉu vi kunportis la skiŝuojn? Ĉ- v- k-n-o-t-s l- s-i-u-j-? ---------------------------- Ĉu vi kunportis la skiŝuojn? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.