Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   hy Small Talk 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [քսաներկու]

22 [k’sanerku]

Small Talk 3

[p’vok’rik khosakts’ut’yun 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Pušite li? Դուք-ծխու՞- --: Դ--- ծ----- ե-- Դ-ւ- ծ-ո-՞- ե-: --------------- Դուք ծխու՞մ եք: 0
Duk-----h--m---k’ D--- t------ y--- D-k- t-k-u-m y-k- ----------------- Duk’ tskhu՞m yek’
Prije da. Առաջ` ---: Ա---- ա--- Ա-ա-` ա-ո- ---------- Առաջ` այո: 0
A--a-- -yo A----- a-- A-r-j- a-o ---------- Arraj` ayo
Ali sada više ne pušim. Բ-յ- հ-մ--ե--այ----չ-մ ծ-ո--: Բ--- հ--- ե- ա---- չ-- ծ----- Բ-յ- հ-մ- ե- ա-լ-ս չ-մ ծ-ո-մ- ----------------------------- Բայց հիմա ես այլևս չեմ ծխում: 0
Bay-----im- y-s-ayle-s--h-------k-um B----- h--- y-- a----- c----- t----- B-y-s- h-m- y-s a-l-v- c-’-e- t-k-u- ------------------------------------ Bayts’ hima yes aylevs ch’yem tskhum
Smeta li Vam ако ja pušim? Դու---ե- --ի-ե-ք,--թե-ես----մ: Դ--- դ-- կ------- ե-- ե- ծ---- Դ-ւ- դ-մ կ-ի-ե-ք- ե-ե ե- ծ-ե-: ------------------------------ Դուք դեմ կլինե՞ք, եթե ես ծխեմ: 0
Duk--de---lin---’, y--’-- -e----k-em D--- d-- k-------- y----- y-- t----- D-k- d-m k-i-e-k-, y-t-y- y-s t-k-e- ------------------------------------ Duk’ dem kline՞k’, yet’ye yes tskhem
Ne, apsolutno ne. Ոչ,-բ-ց-ր--կա-ես---: Ո-- բ----------- ո-- Ո-, բ-ց-ր-ա-ա-ե- ո-: -------------------- Ոչ, բացարձակապես ոչ: 0
Voch-, b---’----ak-pes-v--h’ V----- b-------------- v---- V-c-’- b-t-’-r-z-k-p-s v-c-’ ---------------------------- Voch’, bats’ardzakapes voch’
Ne smeta mi. Դ--ի-ձ-չ- --նգա-ո--: Դ- ի-- չ- խ--------- Դ- ի-ձ չ- խ-ն-ա-ո-մ- -------------------- Դա ինձ չի խանգարում: 0
D-----z ---i--ha-g---m D- i--- c--- k-------- D- i-d- c-’- k-a-g-r-m ---------------------- Da indz ch’i khangarum
Hoćete li popiti nešto? Կ-մ-ի՞--ինչ ո- բ-ն: Կ------ ի-- ո- բ--- Կ-մ-ի-ք ի-չ ո- բ-ն- ------------------- Կխմեի՞ք ինչ որ բան: 0
K----i՞k--i-ch- vor-ban K-------- i---- v-- b-- K-h-e-՞-’ i-c-’ v-r b-n ----------------------- Kkhmei՞k’ inch’ vor ban
Jedan konjak? Կոն-ա-կ: Կ------- Կ-ն-ա-կ- -------- Կոնյա՞կ: 0
K----՞k K------ K-n-a-k ------- Konya՞k
Ne, radije pivo. Ոչ, բ--ց--արե-ո-ր--սի--վ: Ո-- բ--- գ-------- ս----- Ո-, բ-յ- գ-ր-ջ-ւ-` ս-ր-վ- ------------------------- Ոչ, բայց գարեջուր` սիրով: 0
Voc-’, bay-s---a--jur- si--v V----- b----- g------- s---- V-c-’- b-y-s- g-r-j-r- s-r-v ---------------------------- Voch’, bayts’ garejur` sirov
Putujete li mnogo? Դու- --ճա՞խ -- ճամ-որդու-: Դ--- հ----- ե- ճ---------- Դ-ւ- հ-ճ-՞- ե- ճ-մ-ո-դ-ւ-: -------------------------- Դուք հաճա՞խ եք ճամփորդում: 0
Du-’---cha՞k- ye-- -----’vord-m D--- h------- y--- c----------- D-k- h-c-a-k- y-k- c-a-p-v-r-u- ------------------------------- Duk’ hacha՞kh yek’ champ’vordum
Da, većinom su to poslovna putovanja. Ա-ո- --յ- -րա-ք -ի-նա-անո-մ ---ատ--քայի---նո------ն: Ա--- բ--- դ---- հ---------- ա----------- բ------ ե-- Ա-ո- բ-յ- դ-ա-ք հ-մ-ա-ա-ո-մ ա-խ-տ-ն-ա-ի- բ-ո-յ-ի ե-: ---------------------------------------------------- Այո, բայց դրանք հիմնականում աշխատանքային բնույթի են: 0
A--- b-y-s- -r-nk----mnakan-m a-h--ata--’ay--------’- -en A--- b----- d----- h--------- a-------------- b------ y-- A-o- b-y-s- d-a-k- h-m-a-a-u- a-h-h-t-n-’-y-n b-u-t-i y-n --------------------------------------------------------- Ayo, bayts’ drank’ himnakanum ashkhatank’ayin bnuyt’i yen
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Բ-յ- --մա -եր---ձակ--ր-ն---ք-ան-կ---ո--: Բ--- հ--- մ-- ա--------- ե-- ա---------- Բ-յ- հ-մ- մ-ր ա-ձ-կ-ւ-դ- ե-ք ա-ց-ա-ն-ւ-: ---------------------------------------- Բայց հիմա մեր արձակուրդն ենք անցկացնում: 0
B-y-s’ hi-a-me--ardza-ur-n yen-’---ts-k-t--num B----- h--- m-- a--------- y---- a------------ B-y-s- h-m- m-r a-d-a-u-d- y-n-’ a-t-’-a-s-n-m ---------------------------------------------- Bayts’ hima mer ardzakurdn yenk’ ants’kats’num
Kakva vrućina! Ի-չ շո´- է: Ի-- շ--- է- Ի-չ շ-´- է- ----------- Ինչ շո´գ է: 0
Inch- -h--g-e I---- s---- e I-c-’ s-o-g e ------------- Inch’ sho´g e
Da, danas je stvarno vruće. Ա--- ա--օր-ի-կ-պես---գ--: Ա--- ա---- ի------ շ-- է- Ա-ո- ա-ս-ր ի-կ-պ-ս շ-գ է- ------------------------- Այո, այսօր իսկապես շոգ է: 0
Ay-,----o- -sk--es----g-e A--- a---- i------ s--- e A-o- a-s-r i-k-p-s s-o- e ------------------------- Ayo, aysor iskapes shog e
Hajdemo na balkon. Գնանք պատշ--մ-: Գ---- պ-------- Գ-ա-ք պ-տ-գ-մ-: --------------- Գնանք պատշգամբ: 0
G-ank----t--gamb G----- p-------- G-a-k- p-t-h-a-b ---------------- Gnank’ patshgamb
Sutra će ovdje biti zabava. Ա-ս-եղ վ-ղ- ---ո--ք է: Ա----- վ--- խ------ է- Ա-ս-ե- վ-ղ- խ-ջ-ւ-ք է- ---------------------- Այստեղ վաղը խնջույք է: 0
A-s--g----g-y---nju--’ e A------ v---- k------- e A-s-e-h v-g-y k-n-u-k- e ------------------------ Aystegh vaghy khnjuyk’ e
Hoćete li i Vi doći? Դ-ւք-է----ա՞-: Դ--- է- կ----- Դ-ւ- է- կ-ա-ք- -------------- Դուք էլ կգա՞ք: 0
Duk--el k--՞k’ D--- e- k----- D-k- e- k-a-k- -------------- Duk’ el kga՞k’
Da, mi smo također pozvani. Այո----ն- ն-ւյ-պ-- հ-ավ---ած-ենք: Ա--- մ--- ն------- հ-------- ե--- Ա-ո- մ-ն- ն-ւ-ն-ե- հ-ա-ի-վ-ծ ե-ք- --------------------------------- Այո, մենք նույնպես հրավիրված ենք: 0
A--- -enk’-n--npe- hr----va---y--k’ A--- m---- n------ h--------- y---- A-o- m-n-’ n-y-p-s h-a-i-v-t- y-n-’ ----------------------------------- Ayo, menk’ nuynpes hravirvats yenk’

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…