Knjiga fraza

bs Prošlost modalnih glagola 2   »   eo Is-tempo de la modalverboj 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlost modalnih glagola 2

Prošlost modalnih glagola 2

88 [okdek ok]

Is-tempo de la modalverboj 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Moj sin ne htjede se igrati sa lutkom. M-a --lo ---v-l-s -u--u-i. M-- f--- n- v---- p------- M-a f-l- n- v-l-s p-p-u-i- -------------------------- Mia filo ne volis pupludi. 0
Moja kćerka ne htjede igrati fudbal. M-a--ili----e--o-i--futballud-. M-- f----- n- v---- f---------- M-a f-l-n- n- v-l-s f-t-a-l-d-. ------------------------------- Mia filino ne volis futballudi. 0
Moja žena ne htjede igrati šah sa mnom. Mia -dz-n-----vol-- -akl--i-ku- mi. M-- e----- n- v---- ŝ------ k-- m-- M-a e-z-n- n- v-l-s ŝ-k-u-i k-n m-. ----------------------------------- Mia edzino ne volis ŝakludi kun mi. 0
Moja djeca ne htjedoše ići u šetnju. Mi-j gefi--j--e v---- pr-m-ni. M--- g------ n- v---- p------- M-a- g-f-l-j n- v-l-s p-o-e-i- ------------------------------ Miaj gefiloj ne volis promeni. 0
Oni ne htjedoše pospremiti sobu. I-- n--v---s -rd----la-ĉ---r-n. I-- n- v---- o----- l- ĉ------- I-i n- v-l-s o-d-g- l- ĉ-m-r-n- ------------------------------- Ili ne volis ordigi la ĉambron. 0
Oni ne htjedoše ići u krevet. Il- -e voli- e--i-i--. I-- n- v---- e-------- I-i n- v-l-s e-l-t-ĝ-. ---------------------- Ili ne volis enlitiĝi. 0
On ne smjede jesti sladoled. L--ne--a-ti---an-- ---c-aĵ--. L- n- r----- m---- g--------- L- n- r-j-i- m-n-i g-a-i-ĵ-n- ----------------------------- Li ne rajtis manĝi glaciaĵon. 0
On ne smjede jesti čokoladu. Li--e-rajt-s-man---ĉ--ola---. L- n- r----- m---- ĉ--------- L- n- r-j-i- m-n-i ĉ-k-l-d-n- ----------------------------- Li ne rajtis manĝi ĉokoladon. 0
On ne smjede jesti bombone. Li--- rajti-----ĝ- -on-on-j-. L- n- r----- m---- b--------- L- n- r-j-i- m-n-i b-n-o-o-n- ----------------------------- Li ne rajtis manĝi bonbonojn. 0
Ja smjedoh nešto zaželjeti. M-------s de---i---n-po--m-. M- r----- d----- i-- p-- m-- M- r-j-i- d-z-r- i-n p-r m-. ---------------------------- Mi rajtis deziri ion por mi. 0
Ja smjedoh kupiti sebi haljinu. Mi-r---i- aĉeti---b-n por--i. M- r----- a---- r---- p-- m-- M- r-j-i- a-e-i r-b-n p-r m-. ----------------------------- Mi rajtis aĉeti robon por mi. 0
Ja smjedoh uzeti sebi jednu pralinu. M----jt-- p-e-i---a---on po- m-. M- r----- p---- p------- p-- m-- M- r-j-i- p-e-i p-a-i-o- p-r m-. -------------------------------- Mi rajtis preni pralinon por mi. 0
Da li se smjelo pušiti u avionu? Ĉu vi -aj-is-f-m--en----a---di--? Ĉ- v- r----- f--- e- l- a-------- Ĉ- v- r-j-i- f-m- e- l- a-i-d-l-? --------------------------------- Ĉu vi rajtis fumi en la aviadilo? 0
Da li se smjelo piti pivo u bolnici? Ĉ- vi r---i- t--n-i -ier---------h-s-it---? Ĉ- v- r----- t----- b----- e- l- h--------- Ĉ- v- r-j-i- t-i-k- b-e-o- e- l- h-s-i-a-o- ------------------------------------------- Ĉu vi rajtis trinki bieron en la hospitalo? 0
Da li se smjelo povesti psa u hotel? Ĉ- v--r--t---kunpr--i--a----do- -n l- ---elon? Ĉ- v- r----- k------- l- h----- e- l- h------- Ĉ- v- r-j-i- k-n-r-n- l- h-n-o- e- l- h-t-l-n- ---------------------------------------------- Ĉu vi rajtis kunpreni la hundon en la hotelon? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. D---l- ferioj--a in-anoj-r-j--s---n-e ----i ek-t-re. D-- l- f----- l- i------ r----- l---- r---- e------- D-m l- f-r-o- l- i-f-n-j r-j-i- l-n-e r-s-i e-s-e-e- ---------------------------------------------------- Dum la ferioj la infanoj rajtis longe resti ekstere. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. I-i--a---s-long---ud- -- -a---rto. I-- r----- l---- l--- e- l- k----- I-i r-j-i- l-n-e l-d- e- l- k-r-o- ---------------------------------- Ili rajtis longe ludi en la korto. 0
Smjela su dugo ostati budna. Ili raj-is l--g- r-sti v--a-. I-- r----- l---- r---- v----- I-i r-j-i- l-n-e r-s-i v-k-j- ----------------------------- Ili rajtis longe resti vekaj. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Takođe i kad je zabavno može biti naporno. No radujemo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš maternji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovino ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek iznova primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u sedmici. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša strani radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovno vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...