Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   eo Posesivaj pronomoj 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [sesdek sep]

Posesivaj pronomoj 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
naočale l- --u-v-troj l- o--------- l- o-u-v-t-o- ------------- la okulvitroj 0
On je zaboravio svoje naočale. Li -o-ges---si--n --ul--trojn. L- f------- s---- o----------- L- f-r-e-i- s-a-n o-u-v-t-o-n- ------------------------------ Li forgesis siajn okulvitrojn. 0
Ma gdje su mu naočale? Ki- -o--i -e-i- -ia-n----l--t----? K-- d- l- m---- s---- o----------- K-e d- l- m-t-s s-a-n o-u-v-t-o-n- ---------------------------------- Kie do li metis siajn okulvitrojn? 0
sat l---or-o-o l- h------ l- h-r-o-o ---------- la horloĝo 0
Njegov sat je pokvaren. L---horl--o d--e-t-ĝi-. L-- h------ d---------- L-a h-r-o-o d-f-k-i-i-. ----------------------- Lia horloĝo difektiĝis. 0
Sat visi na zidu. L- ho-l--o pe-d-s -ur-la-m-r-. L- h------ p----- s-- l- m---- L- h-r-o-o p-n-a- s-r l- m-r-. ------------------------------ La horloĝo pendas sur la muro. 0
pasoš l---as---to l- p------- l- p-s-o-t- ----------- la pasporto 0
On je izgubio svoj pasoš. L---e---s--ian--a--or-on. L- p----- s--- p--------- L- p-r-i- s-a- p-s-o-t-n- ------------------------- Li perdis sian pasporton. 0
Gdje je onda njegov pasoš? Kie do-l- me--s-si-n----por--n? K-- d- l- m---- s--- p--------- K-e d- l- m-t-s s-a- p-s-o-t-n- ------------------------------- Kie do li metis sian pasporton? 0
oni – njihov / njihova / njihovo i-i-- il-a i-- - i--- i-i - i-i- ---------- ili - ilia 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. La--nfa----ne--o--- -ro-i -i--n--e-atroj-. L- i------ n- p---- t---- s---- g--------- L- i-f-n-j n- p-v-s t-o-i s-a-n g-p-t-o-n- ------------------------------------------ La infanoj ne povas trovi siajn gepatrojn. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! S----en-ve-as-i--aj--e---roj! S-- j-- v---- i---- g-------- S-d j-n v-n-s i-i-j g-p-t-o-! ----------------------------- Sed jen venas iliaj gepatroj! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše vi-- --a v- - v-- v- - v-a -------- vi - via 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Ki- -s-is v-a-v-ja-o, Si--or- -üll-r? K-- e---- v-- v------ S------ M------ K-a e-t-s v-a v-j-ĝ-, S-n-o-o M-l-e-? ------------------------------------- Kia estis via vojaĝo, Sinjoro Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? K-e -s-a- vi--edzi-o, S-nj-r- M--l--? K-- e---- v-- e------ S------ M------ K-e e-t-s v-a e-z-n-, S-n-o-o M-l-e-? ------------------------------------- Kie estas via edzino, Sinjoro Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše vi---v-a v- - v-- v- - v-a -------- vi - via 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Kia-e---s -ia------o- S--j--in- -ch-i-t? K-- e---- v-- v------ S-------- S------- K-a e-t-s v-a v-j-ĝ-, S-n-o-i-o S-h-i-t- ---------------------------------------- Kia estis via vojaĝo, Sinjorino Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Kie -s-----i- ---o---in-----o -ch----? K-- e---- v-- e---- S-------- S------- K-e e-t-s v-a e-z-, S-n-o-i-o S-h-i-t- -------------------------------------- Kie estas via edzo, Sinjorino Schmidt? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!