Knjiga fraza

bs U taksiju   »   eo En la taksio

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [tridek ok]

En la taksio

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski esperanto Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Bonv-lu---k--ta-sio-. B------ v--- t------- B-n-o-u v-k- t-k-i-n- --------------------- Bonvolu voki taksion. 0
Koliko košta do željezničke stanice? Ki---kost-s ĝ---la-s---id-mo? K--- k----- ĝ-- l- s--------- K-o- k-s-a- ĝ-s l- s-a-i-o-o- ----------------------------- Kiom kostas ĝis la stacidomo? 0
Koliko košta do aerodroma? Ki-m ko--a- ĝis la-flu-h-v-n-? K--- k----- ĝ-- l- f---------- K-o- k-s-a- ĝ-s l- f-u-h-v-n-? ------------------------------ Kiom kostas ĝis la flughaveno? 0
Pravo, molim. Re--e-a-taŭ------------. R---- a------- m- p----- R-k-e a-t-ŭ-n- m- p-t-s- ------------------------ Rekte antaŭen, mi petas. 0
Ovdje desno, molim. Ĉi-t-e -e--t-e-- ---pet--. Ĉ----- d-------- m- p----- Ĉ---i- d-k-t-e-, m- p-t-s- -------------------------- Ĉi-tie dekstren, mi petas. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Ti- --angu-e m---e-s-ren, ----e-a-. T-- ĉ------- m----------- m- p----- T-e ĉ-a-g-l- m-l-e-s-r-n- m- p-t-s- ----------------------------------- Tie ĉeangule maldekstren, mi petas. 0
Meni se žuri. Mi-u-ĝ-ĝa-. M- u------- M- u-ĝ-ĝ-s- ----------- Mi urĝiĝas. 0
Ja imam vremena. Mi hav-s te-p-n. M- h---- t------ M- h-v-s t-m-o-. ---------------- Mi havas tempon. 0
Molim Vas vozite sporije. B-n-o-u--et----p-i-m-----i-e. B------ v----- p-- m--------- B-n-o-u v-t-r- p-i m-l-a-i-e- ----------------------------- Bonvolu veturi pli malrapide. 0
Stanite ovdje, molim. Bo---lu--alt- ĉi-t-e. B------ h---- ĉ------ B-n-o-u h-l-i ĉ---i-. --------------------- Bonvolu halti ĉi-tie. 0
Sačekajte momenat, molim Vas. B---olu -t-n-i mo---ton. B------ a----- m-------- B-n-o-u a-e-d- m-m-n-o-. ------------------------ Bonvolu atendi momenton. 0
Odmah se vraćam. Mi-tu----v-n-s. M- t-- r------- M- t-j r-v-n-s- --------------- Mi tuj revenos. 0
Dajte mi račun molim. Bo------d-------mi-kvit---on. B------ d--- a- m- k--------- B-n-o-u d-n- a- m- k-i-a-c-n- ----------------------------- Bonvolu doni al mi kvitancon. 0
Nemam sitno. Mi-n- ha-as --nĝmon-n. M- n- h---- ŝ--------- M- n- h-v-s ŝ-n-m-n-n- ---------------------- Mi ne havas ŝanĝmonon. 0
U redu je, ostatak je za Vas. En--r--, ---s---u la ŝa-ĝ----n. E- o---- k------- l- ŝ--------- E- o-d-, k-n-e-v- l- ŝ-n-m-n-n- ------------------------------- En ordo, konservu la ŝanĝmonon. 0
Odvezite me do ove adrese. Vetu--gu -in--- ĉ--ti---d-e--. V------- m-- a- ĉ----- a------ V-t-r-g- m-n a- ĉ---i- a-r-s-. ------------------------------ Veturigu min al ĉi-tiu adreso. 0
Odvezite me do mog hotela. Vet-ri-u------l-mia h--e-o. V------- m-- a- m-- h------ V-t-r-g- m-n a- m-a h-t-l-. --------------------------- Veturigu min al mia hotelo. 0
Odvezite me do plaže. Vetu-i-u mi--a--l- plaĝ-. V------- m-- a- l- p----- V-t-r-g- m-n a- l- p-a-o- ------------------------- Veturigu min al la plaĝo. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?