Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   kk Small Talk 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [жиырма екі]

22 [jïırma eki]

Small Talk 3

[Qısqa äñgime 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Pušite li? Т-ме-і---г-с-з-б-? Т----- ш------ б-- Т-м-к- ш-г-с-з б-? ------------------ Темекі шегесіз бе? 0
T---ki---g--i----? T----- ş------ b-- T-m-k- ş-g-s-z b-? ------------------ Temeki şegesiz be?
Prije da. Б--ы---екк---і-. Б---- ш--------- Б-р-н ш-к-е-м-н- ---------------- Бұрын шеккенмін. 0
B-rın şekk--mi-. B---- ş--------- B-r-n ş-k-e-m-n- ---------------- Burın şekkenmin.
Ali sada više ne pušim. Бі----қа-ір----п-й---. Б---- қ---- ш--------- Б-р-қ қ-з-р ш-к-е-м-н- ---------------------- Бірақ қазір шекпеймін. 0
B-raq -------e---ymi-. B---- q---- ş--------- B-r-q q-z-r ş-k-e-m-n- ---------------------- Biraq qazir şekpeymin.
Smeta li Vam ако ja pušim? Т--екі ше--ем,--а--ы-ем--с-з --? Т----- ш------ қ---- е------ б-- Т-м-к- ш-к-е-, қ-р-ы е-е-с-з б-? -------------------------------- Темекі шексем, қарсы емессіз бе? 0
Tem--i ----e-- --rsı emess-z-be? T----- ş------ q---- e------ b-- T-m-k- ş-k-e-, q-r-ı e-e-s-z b-? -------------------------------- Temeki şeksem, qarsı emessiz be?
Ne, apsolutno ne. Мүлде-қ-рс--е-ес-ін. М---- қ---- е------- М-л-е қ-р-ы е-е-п-н- -------------------- Мүлде қарсы емеспін. 0
Mül-------ı -m-----. M---- q---- e------- M-l-e q-r-ı e-e-p-n- -------------------- Mülde qarsı emespin.
Ne smeta mi. Маған о- -ед--гі-----. М---- о- к------ е---- М-ғ-н о- к-д-р-і е-е-. ---------------------- Маған ол кедергі емес. 0
M-ğa---l ------- ---s. M---- o- k------ e---- M-ğ-n o- k-d-r-i e-e-. ---------------------- Mağan ol kedergi emes.
Hoćete li popiti nešto? Бі--е-- іше--- б-? Б------ і----- б-- Б-р-е-е і-е-і- б-? ------------------ Бірдеңе ішесіз бе? 0
B-----e --e-iz b-? B------ i----- b-- B-r-e-e i-e-i- b-? ------------------ Birdeñe işesiz be?
Jedan konjak? Ко-ь-к---? К----- п-- К-н-я- п-? ---------- Коньяк па? 0
K-nyak -a? K----- p-- K-n-a- p-? ---------- Konyak pa?
Ne, radije pivo. Жоқ,-сы-- -ұр--ы---. Ж--- с--- д--------- Ж-қ- с-р- д-р-с-р-қ- -------------------- Жоқ, сыра дұрысырақ. 0
Jo-,---ra---rı--r--. J--- s--- d--------- J-q- s-r- d-r-s-r-q- -------------------- Joq, sıra durısıraq.
Putujete li mnogo? Кө--са---ттайсыз---? К-- с----------- б-- К-п с-я-а-т-й-ы- б-? -------------------- Көп саяхаттайсыз ба? 0
K-- -ayaxa-ta-sız--a? K-- s------------ b-- K-p s-y-x-t-a-s-z b-? --------------------- Köp sayaxattaysız ba?
Da, većinom su to poslovna putovanja. И-,--өбін--і-----ік---п----н. И-- к----- і------- с-------- И-, к-б-н- і-к-р-і- с-п-р-е-. ----------------------------- Ия, көбіне іскерлік сапармен. 0
Ïy-- köbine iske---k ----r--n. Ï--- k----- i------- s-------- Ï-a- k-b-n- i-k-r-i- s-p-r-e-. ------------------------------ Ïya, köbine iskerlik saparmen.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Бі--қ бі- ----р -ұ--а -е-ал---амыз. Б---- б-- қ---- м---- д------------ Б-р-қ б-з қ-з-р м-н-а д-м-л-с-а-ы-. ----------------------------------- Бірақ біз қазір мұнда демалыстамыз. 0
Biraq--i- -azir---n-a -em-l-s-----. B---- b-- q---- m---- d------------ B-r-q b-z q-z-r m-n-a d-m-l-s-a-ı-. ----------------------------------- Biraq biz qazir munda demalıstamız.
Kakva vrućina! Күн-қандай--сты-! К-- қ----- ы----- К-н қ-н-а- ы-т-қ- ----------------- Күн қандай ыстық! 0
Kün-qa---y-----q! K-- q----- ı----- K-n q-n-a- ı-t-q- ----------------- Kün qanday ıstıq!
Da, danas je stvarno vruće. Ия,-б-г-- ш-н-----да---тық. И-- б---- ш------ д- ы----- И-, б-г-н ш-н-н-а д- ы-т-қ- --------------------------- Ия, бүгін шынында да ыстық. 0
Ï-a- -ü--n şını----da-ı--ıq. Ï--- b---- ş------ d- ı----- Ï-a- b-g-n ş-n-n-a d- ı-t-q- ---------------------------- Ïya, bügin şınında da ıstıq.
Hajdemo na balkon. Б----н-а шы-ай-қ. Б------- ш------- Б-л-о-ғ- ш-ғ-й-қ- ----------------- Балконға шығайық. 0
B-l--nğ- ş-ğayı-. B------- ş------- B-l-o-ğ- ş-ğ-y-q- ----------------- Balkonğa şığayıq.
Sutra će ovdje biti zabava. Е---ң---- ж-р-- сауық-кеш---о-ад-. Е---- о-- ж---- с---- к--- б------ Е-т-ң о-ы ж-р-е с-у-қ к-ш- б-л-д-. ---------------------------------- Ертең осы жерде сауық кеші болады. 0
E---- -s- -er-e -a-ıq -eşi-bo----. E---- o-- j---- s---- k--- b------ E-t-ñ o-ı j-r-e s-w-q k-ş- b-l-d-. ---------------------------------- Erteñ osı jerde sawıq keşi boladı.
Hoćete li i Vi doći? Сіз -е--е--сіз-б-? С-- д- к------ б-- С-з д- к-л-с-з б-? ------------------ Сіз де келесіз бе? 0
Siz de k--e--z b-? S-- d- k------ b-- S-z d- k-l-s-z b-? ------------------ Siz de kelesiz be?
Da, mi smo također pozvani. Ия, -і-ді--е------ды. И-- б---- д- ш------- И-, б-з-і д- ш-қ-р-ы- --------------------- Ия, бізді де шақырды. 0
Ïy-,-b-zdi -- şaqı-d-. Ï--- b---- d- ş------- Ï-a- b-z-i d- ş-q-r-ı- ---------------------- Ïya, bizdi de şaqırdı.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…