Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   ka პატარა დიალოგი 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [ოცდაორი]

22 [otsdaori]

პატარა დიალოგი 3

[p'at'ara dialogi 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski gruzijski Igra Više
Pušite li? ეწ--ით? ე------ ე-ე-ი-? ------- ეწევით? 0
et---vi-? e-------- e-s-e-i-? --------- ets'evit?
Prije da. ა-რ- ვ-წე-დ-. ა--- ვ------- ა-რ- ვ-წ-ო-ი- ------------- ადრე ვეწეოდი. 0
adre-ve-s--odi. a--- v--------- a-r- v-t-'-o-i- --------------- adre vets'eodi.
Ali sada više ne pušim. მაგ-ამ---ლ--ა-არ--ე--ვ-. მ----- ა--- ა--- ვ------ მ-გ-ა- ა-ლ- ა-ა- ვ-წ-ვ-. ------------------------ მაგრამ ახლა აღარ ვეწევი. 0
m-gra--akh-- --ha--vets'--i. m----- a---- a---- v-------- m-g-a- a-h-a a-h-r v-t-'-v-. ---------------------------- magram akhla aghar vets'evi.
Smeta li Vam ако ja pušim? გა-უ---თ- რ-მ ვე--ვ-? გ-------- რ-- ვ------ გ-წ-ხ-ბ-, რ-მ ვ-წ-ვ-? --------------------- გაწუხებთ, რომ ვეწევი? 0
gats'u-h-bt- -o- -et-'ev-? g----------- r-- v-------- g-t-'-k-e-t- r-m v-t-'-v-? -------------------------- gats'ukhebt, rom vets'evi?
Ne, apsolutno ne. ს-ერ-ო--ა--. ს------ ა--- ს-ე-თ-დ ა-ა- ------------ საერთოდ არა. 0
saert---ar-. s------ a--- s-e-t-d a-a- ------------ saertod ara.
Ne smeta mi. ა----წ-ხ---. ა- მ-------- ა- მ-წ-ხ-ბ-. ------------ არ მაწუხებს. 0
ar -at-'u-he--. a- m----------- a- m-t-'-k-e-s- --------------- ar mats'ukhebs.
Hoćete li popiti nešto? დალ----რა--ს? დ----- რ----- დ-ლ-ვ- რ-მ-ს- ------------- დალევთ რამეს? 0
d-levt ---e-? d----- r----- d-l-v- r-m-s- ------------- dalevt rames?
Jedan konjak? კ-ნ----? კ------- კ-ნ-ა-ს- -------- კონიაკს? 0
k-o-i----? k--------- k-o-i-k-s- ---------- k'oniak's?
Ne, radije pivo. არ-, ლ-დ- --რჩ----ა. ა--- ლ--- მ--------- ა-ა- ლ-დ- მ-რ-ე-ნ-ა- -------------------- არა, ლუდი მირჩევნია. 0
a-a,-------i--he--i-. a--- l--- m---------- a-a- l-d- m-r-h-v-i-. --------------------- ara, ludi mirchevnia.
Putujete li mnogo? ბ--რს--ოგ--ურო--? ბ---- მ---------- ბ-ვ-ს მ-გ-ა-რ-ბ-? ----------------- ბევრს მოგზაურობთ? 0
b---s-m-gzauro--? b---- m---------- b-v-s m-g-a-r-b-? ----------------- bevrs mogzaurobt?
Da, većinom su to poslovna putovanja. დია-,---ირა---აქ-- მ------ბ-ბ-. დ---- ხ----- მ---- მ----------- დ-ა-, ხ-ი-ა- მ-ქ-ს მ-ვ-ი-ე-ე-ი- ------------------------------- დიახ, ხშირად მაქვს მივლინებები. 0
diak-- ---h---- mak-s-mivl-n--eb-. d----- k------- m---- m----------- d-a-h- k-s-i-a- m-k-s m-v-i-e-e-i- ---------------------------------- diakh, khshirad makvs mivlinebebi.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. მ------------ქ შ----ლ----გ---ვს. მ----- ა--- ა- შ-------- გ------ მ-გ-ა- ა-ლ- ა- შ-ე-უ-ე-ა გ-ა-ვ-. -------------------------------- მაგრამ ახლა აქ შვებულება გვაქვს. 0
m-gram ---l--a- sh-e--leba-gv-k-s. m----- a---- a- s--------- g------ m-g-a- a-h-a a- s-v-b-l-b- g-a-v-. ---------------------------------- magram akhla ak shvebuleba gvakvs.
Kakva vrućina! რ---ი----! რ- ს------ რ- ს-ც-ე-! ---------- რა სიცხეა! 0
ra--i-skh--! r- s-------- r- s-t-k-e-! ------------ ra sitskhea!
Da, danas je stvarno vruće. დ--ხ,-დ--ს ------ლ---ც---ა. დ---- დ--- ნ-------- ც----- დ-ა-, დ-ე- ნ-მ-ვ-ლ-დ ც-ე-ა- --------------------------- დიახ, დღეს ნამდვილად ცხელა. 0
d-akh, d-h-s-na---ila----k----. d----- d---- n-------- t------- d-a-h- d-h-s n-m-v-l-d t-k-e-a- ------------------------------- diakh, dghes namdvilad tskhela.
Hajdemo na balkon. გა--დ-თ--ივ---ე? გ------ ა------- გ-ვ-დ-თ ა-ვ-ნ-ე- ---------------- გავიდეთ აივანზე? 0
g-v-det -iv-nz-? g------ a------- g-v-d-t a-v-n-e- ---------------- gavidet aivanze?
Sutra će ovdje biti zabava. ხ-ა- აქ -ე------ნე-ა. ხ--- ა- ზ---- ი------ ხ-ა- ა- ზ-ი-ი ი-ნ-ბ-. --------------------- ხვალ აქ ზეიმი იქნება. 0
k-va- -k-zei-i ---eba. k---- a- z---- i------ k-v-l a- z-i-i i-n-b-. ---------------------- khval ak zeimi ikneba.
Hoćete li i Vi doći? თ--ენც -ო---ლ-? თ----- მ------- თ-ვ-ნ- მ-ხ-ა-თ- --------------- თქვენც მოხვალთ? 0
t--e--s-m-kh----? t------ m-------- t-v-n-s m-k-v-l-? ----------------- tkvents mokhvalt?
Da, mi smo također pozvani. დიახ- ჩ---ც --გ-პა-ი-ე-. დ---- ჩ---- დ----------- დ-ა-, ჩ-ე-ც დ-გ-პ-ტ-ჟ-ს- ------------------------ დიახ, ჩვენც დაგვპატიჟეს. 0
d-akh,-chv--ts d-gv-----i-he-. d----- c------ d-------------- d-a-h- c-v-n-s d-g-p-a-'-z-e-. ------------------------------ diakh, chvents dagvp'at'izhes.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…