Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   hy Vacation activities

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [քառասունութ]

48 [k’arrasunut’]

Vacation activities

[aktiv ardzakurd]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Je li plaža čista? Լո-ա-ը-մ-քու- -: Լ----- մ----- է- Լ-ղ-փ- մ-ք-ւ- է- ---------------- Լողափը մաքուր է: 0
Logh-p’-----’-r-e L------- m----- e L-g-a-’- m-k-u- e ----------------- Loghap’y mak’ur e
Može li se tamo kupati? Կ-րո-ղ-ենք այն--- լ----: Կ----- ե-- ա----- լ----- Կ-ր-՞- ե-ք ա-ն-ե- լ-ղ-լ- ------------------------ Կարո՞ղ ենք այնտեղ լողալ: 0
Ka-o՞gh-----’--y--e----o---l K------ y---- a------ l----- K-r-՞-h y-n-’ a-n-e-h l-g-a- ---------------------------- Karo՞gh yenk’ ayntegh loghal
Nije li opasno tamo se kupati? Վտանգ---- - ա---եղ--ող-լը: Վ-------- է ա----- լ------ Վ-ա-գ-վ-ր է ա-ն-ե- լ-ղ-լ-: -------------------------- Վտանգավոր է այնտեղ լողալը: 0
Vtang-vor e -ynt--h lo-h--y V-------- e a------ l------ V-a-g-v-r e a-n-e-h l-g-a-y --------------------------- Vtangavor e ayntegh loghaly
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Կա-ե-ի՞-- այ-տեղ-հո--ն-ց վարձ--: Կ------ է ա----- հ------ վ------ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- հ-վ-ն-ց վ-ր-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ հովանոց վարձել: 0
K-reli--e-a-st-----o-anots’ -ard-el K------ e a------ h-------- v------ K-r-l-՞ e a-s-e-h h-v-n-t-’ v-r-z-l ----------------------------------- Kareli՞ e aystegh hovanots’ vardzel
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? Կա-ելի՞-է-այ-տե- -ա--ե-աթո---արձ-լ: Կ------ է ա----- պ--------- վ------ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- պ-ռ-ե-ա-ո- վ-ր-ե-: ----------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ պառկելաթոռ վարձել: 0
Ka-e--- e--ys-e-- p-rr-e-a-’v-r- v-r-z-l K------ e a------ p------------- v------ K-r-l-՞ e a-s-e-h p-r-k-l-t-v-r- v-r-z-l ---------------------------------------- Kareli՞ e aystegh parrkelat’vorr vardzel
Može li se ovdje iznajmiti čamac? Հն-ր-վո՞ր է-այ-----ն-վ---վ---ել: Հ-------- է ա----- ն---- վ------ Հ-ա-ա-ո-ր է ա-ս-ե- ն-վ-կ վ-ր-ե-: -------------------------------- Հնարավո՞ր է այստեղ նավակ վարձել: 0
Hna-a-o-r-- -y-t-gh-n--a--v-r-z-l H-------- e a------ n---- v------ H-a-a-o-r e a-s-e-h n-v-k v-r-z-l --------------------------------- Hnaravo՞r e aystegh navak vardzel
Ja bih rado surfao / surfala. Ե------կան-------ֆ-ն-ո- զ-աղ---: Ե- կ--------- ս-------- զ------- Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-ր-ի-գ-վ զ-ա-վ-լ- -------------------------------- Ես կցանկանայի սերֆինգով զբաղվել: 0
Y-s -ts-a-k--ay- s-r-ingo-----ghvel Y-- k----------- s-------- z------- Y-s k-s-a-k-n-y- s-r-i-g-v z-a-h-e- ----------------------------------- Yes kts’ankanayi serfingov zbaghvel
Ja bih rado ronio / ronila. Ե-----ն--նա-ի-սու---լ: Ե- կ--------- ս------- Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ս-ւ-վ-լ- ---------------------- Ես կցանկանայի սուզվել: 0
Y---kt---n--n--i-su-vel Y-- k----------- s----- Y-s k-s-a-k-n-y- s-z-e- ----------------------- Yes kts’ankanayi suzvel
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Ես -ցան-անա-- -ր---հ-ւկ-եր-վ --ա--ել: Ե- կ--------- ջ------------- զ------- Ե- կ-ա-կ-ն-յ- ջ-ա-ա-ո-կ-ե-ո- զ-ա-վ-լ- ------------------------------------- Ես կցանկանայի ջրադահուկներով զբաղվել: 0
Y-- --s’an-a-ayi-----a-uk-er-v-zb---vel Y-- k----------- j------------ z------- Y-s k-s-a-k-n-y- j-a-a-u-n-r-v z-a-h-e- --------------------------------------- Yes kts’ankanayi jradahuknerov zbaghvel
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Կ-ր-լի՞ է սե---նգ- տա---կ վա--ել: Կ------ է ս------- տ----- վ------ Կ-ր-լ-՞ է ս-ր-ի-գ- տ-խ-ա- վ-ր-ե-: --------------------------------- Կարելի՞ է սերֆինգի տախտակ վարձել: 0
Kareli- ---erfi--i --kh-ak-va-d--l K------ e s------- t------ v------ K-r-l-՞ e s-r-i-g- t-k-t-k v-r-z-l ---------------------------------- Kareli՞ e serfingi takhtak vardzel
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Կար--ի- է-ջր----զա-- հ-գուս- վ-րձ--: Կ------ է ջ--------- հ------ վ------ Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ո-զ-կ- հ-գ-ւ-տ վ-ր-ե-: ------------------------------------ Կարելի՞ է ջրասուզակի հագուստ վարձել: 0
K-reli- e jrasuz--- ha-ust v-r-zel K------ e j-------- h----- v------ K-r-l-՞ e j-a-u-a-i h-g-s- v-r-z-l ---------------------------------- Kareli՞ e jrasuzaki hagust vardzel
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Կա-ե-ի- է-ջ-ադ-հ-ւկ-վ-ր-ել: Կ------ է ջ-------- վ------ Կ-ր-լ-՞ է ջ-ա-ա-ո-կ վ-ր-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ջրադահուկ վարձել: 0
Kar--i՞ e-j--dah-- ---d--l K------ e j------- v------ K-r-l-՞ e j-a-a-u- v-r-z-l -------------------------- Kareli՞ e jradahuk vardzel
Ja sam tek početnik. Ե- ս-ս--- ե-: Ե- ս----- ե-- Ե- ս-ս-ա- ե-: ------------- Ես սկսնակ եմ: 0
Y---sk-na--y-m Y-- s----- y-- Y-s s-s-a- y-m -------------- Yes sksnak yem
Ja sam prosječno dobar / dobra. Ե- մ-----կ-ր-ի-ը-դունակութ--ւ-նե----ն--: Ե- մ---- կ---- ը----------------- ո----- Ե- մ-ջ-ն կ-ր-ի ը-դ-ւ-ա-ո-թ-ո-ն-ե- ո-ն-մ- ---------------------------------------- Ես միջին կարգի ընդունակություններ ունեմ: 0
Yes ----n--a--- --du--ku---u---r -n-m Y-- m---- k---- y--------------- u--- Y-s m-j-n k-r-i y-d-n-k-t-y-n-e- u-e- ------------------------------------- Yes mijin kargi yndunakut’yunner unem
Snalazim se već s tim. Ես--ա--ա--գ---մ: Ե- դ- լ-- գ----- Ե- դ- լ-վ գ-տ-մ- ---------------- Ես դա լավ գիտեմ: 0
Y-s -a---- g---m Y-- d- l-- g---- Y-s d- l-v g-t-m ---------------- Yes da lav gitem
Gdje je ski lift? Ո--ե՞ղ է -ահուկայ-ն ճ--անու--ն: Ո----- է դ--------- ճ---------- Ո-տ-՞- է դ-հ-ւ-ա-ի- ճ-պ-ն-ւ-ի-: ------------------------------- Որտե՞ղ է դահուկային ճոպանուղին: 0
Vo-t-՞gh e d-h-kayin-c---anugh-n V------- e d-------- c---------- V-r-e-g- e d-h-k-y-n c-o-a-u-h-n -------------------------------- Vorte՞gh e dahukayin chopanughin
Imaš li sa sobom skije? Դա-ո----ր--մ-՞-- ե-: Դ--------- մ---- ե-- Դ-հ-ւ-ն-ր- մ-՞-դ ե-: -------------------- Դահուկները մո՞տդ են: 0
D-h-knery---՞-d --n D-------- m---- y-- D-h-k-e-y m-՞-d y-n ------------------- Dahuknery mo՞td yen
Imaš li obuću za skijanje tu? Դ-հ-ւ-ի----իկներ--մ--տդ ե-: Դ------ կ-------- մ---- ե-- Դ-հ-ւ-ի կ-շ-կ-ե-ը մ-՞-դ ե-: --------------------------- Դահուկի կոշիկները մո՞տդ են: 0
Dahuk- -o-hi-ne-y -o՞-----n D----- k--------- m---- y-- D-h-k- k-s-i-n-r- m-՞-d y-n --------------------------- Dahuki koshiknery mo՞td yen

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.