Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   am የእረፍት እንቅስቃሴዎች

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [አርባ ስምንት]

48 [āriba siminiti]

የእረፍት እንቅስቃሴዎች

[ye’irefiti gīzē tegidaroti（ kiniwunochi）]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Je li plaža čista? የ--ሩ--ር- -ፁ- --? የ--- ዳ-- ን-- ነ-- የ-ህ- ዳ-ቻ ን-ህ ነ-? ---------------- የባህሩ ዳርቻ ንፁህ ነው? 0
yeb-h--u daric-- --------- ---i? y------- d------ n-------- n---- y-b-h-r- d-r-c-a n-t-s-u-i n-w-? -------------------------------- yebahiru daricha nit͟s’uhi newi?
Može li se tamo kupati? መዋኘት-----? መ--- ይ---- መ-ኘ- ይ-ላ-? ---------- መዋኘት ይችላል? 0
mewa--eti-y-c-ilali? m-------- y--------- m-w-n-e-i y-c-i-a-i- -------------------- mewanyeti yichilali?
Nije li opasno tamo se kupati? እዛ -ር--ዋ---አደጋ የ---? እ- ጋ- መ--- አ-- የ---- እ- ጋ- መ-ኘ- አ-ጋ የ-ው-? -------------------- እዛ ጋር መዋኘት አደጋ የለውም? 0
i-a gar------nye-i--de-- yele-i-i? i-- g--- m-------- ā---- y-------- i-a g-r- m-w-n-e-i ā-e-a y-l-w-m-? ---------------------------------- iza gari mewanyeti ādega yelewimi?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? የ-ሐ--ጃንጥላ--ከ--ት-ይ-ላል? የ--- ጃ--- መ---- ይ---- የ-ሐ- ጃ-ጥ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? --------------------- የፀሐይ ጃንጥላ መከራየት ይቻላል? 0
y-t-s’e-̣āyi--anit’----mek--a-e-- yi----a--? y----------- j-------- m--------- y--------- y-t-s-e-̣-y- j-n-t-i-a m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- -------------------------------------------- yet͟s’eḥāyi janit’ila mekerayeti yichalali?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? የባህር ዳርቻ-ወንበር -ከራየት ይቻ-ል? የ--- ዳ-- ወ--- መ---- ይ---- የ-ህ- ዳ-ቻ ወ-በ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? ------------------------- የባህር ዳርቻ ወንበር መከራየት ይቻላል? 0
y-bah--i -a--ch----ni--ri m---ray-ti yi----al-? y------- d------ w------- m--------- y--------- y-b-h-r- d-r-c-a w-n-b-r- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- ----------------------------------------------- yebahiri daricha weniberi mekerayeti yichalali?
Može li se ovdje iznajmiti čamac? ጀ-- መ--የ--ይቻ-ል? ጀ-- መ---- ይ---- ጀ-ባ መ-ራ-ት ይ-ላ-? --------------- ጀልባ መከራየት ይቻላል? 0
j----a meker--e-i yi---lali? j----- m--------- y--------- j-l-b- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- ---------------------------- jeliba mekerayeti yichalali?
Ja bih rado surfao / surfala. የው-----በ--ት----ራ-ት --ልጋ-ው። የ-- ላ- በ--- መ----- እ------ የ-ሃ ላ- በ-ረ- መ-ሸ-ተ- እ-ል-ለ-። -------------------------- የውሃ ላይ በደረት መንሸራተት እፈልጋለው። 0
y--i-a la----ede---i men----r-------f-li------. y----- l--- b------- m------------ i----------- y-w-h- l-y- b-d-r-t- m-n-s-e-a-e-i i-e-i-a-e-i- ----------------------------------------------- yewiha layi bedereti menisherateti ifeligalewi.
Ja bih rado ronio / ronila. ከከፍታ ዘል---- --- -ዋኘ--እ--ጋለው። ከ--- ዘ-- ው- ው-- መ--- እ------ ከ-ፍ- ዘ-ዬ ው- ው-ጥ መ-ኘ- እ-ል-ለ-። ---------------------------- ከከፍታ ዘልዬ ውሃ ውስጥ መዋኘት እፈልጋለው። 0
k-k-f--a z---yē wi-a wi-i-’i m-w------ ---l-------. k------- z----- w--- w------ m-------- i----------- k-k-f-t- z-l-y- w-h- w-s-t-i m-w-n-e-i i-e-i-a-e-i- --------------------------------------------------- kekefita zeliyē wiha wisit’i mewanyeti ifeligalewi.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. በ-ሃ ላ- ---ራተ---ፈ-ጋለ-። በ-- ላ- መ----- እ------ በ-ሃ ላ- መ-ሸ-ተ- እ-ል-ለ-። --------------------- በውሃ ላይ መንሸራተት እፈልጋለው። 0
b-w-ha -a-- me----er-t-ti ---l---lewi. b----- l--- m------------ i----------- b-w-h- l-y- m-n-s-e-a-e-i i-e-i-a-e-i- -------------------------------------- bewiha layi menisherateti ifeligalewi.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? የው- ላ--በደ-ት-መ---ተቻ መ-ራየ------? የ-- ላ- በ--- መ----- መ---- ይ---- የ-ሃ ላ- በ-ረ- መ-ሸ-ተ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? ------------------------------ የውሃ ላይ በደረት መንሸራተቻ መከራየት ይቻላል? 0
y-wi-a l-y- b-d-ret- --ni-he--techa-mekera--ti --cha----? y----- l--- b------- m------------- m--------- y--------- y-w-h- l-y- b-d-r-t- m-n-s-e-a-e-h- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- --------------------------------------------------------- yewiha layi bedereti menisheratecha mekerayeti yichalali?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? የጠላ- ዋናተ- እቃዎ- መ-ራ-----ላል? የ--- ዋ--- እ--- መ---- ይ---- የ-ላ- ዋ-ተ- እ-ዎ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? -------------------------- የጠላቂ ዋናተኛ እቃዎች መከራየት ይቻላል? 0
ye--el-k-- wa----ny--i---wo-h--meker---t--yic-ala--? y--------- w-------- i-------- m--------- y--------- y-t-e-a-’- w-n-t-n-a i-’-w-c-i m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- ---------------------------------------------------- yet’elak’ī wanatenya ik’awochi mekerayeti yichalali?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? የ-- ላ--ገ-ድ-ተይ---ንሸ--- መ-ራየ--ይቻ-ል? የ-- ላ- ገ-- ተ-- መ----- መ---- ይ---- የ-ሃ ላ- ገ-ድ ተ-ዞ መ-ሸ-ተ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? --------------------------------- የውሃ ላይ ገመድ ተይዞ መንሸራተቻ መከራየት ይቻላል? 0
y--i-a --y- -eme-----yizo m--i----a--c-- -----a--ti --cha-a--? y----- l--- g----- t----- m------------- m--------- y--------- y-w-h- l-y- g-m-d- t-y-z- m-n-s-e-a-e-h- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- -------------------------------------------------------------- yewiha layi gemedi teyizo menisheratecha mekerayeti yichalali?
Ja sam tek početnik. እኔ-ጀ-ሪ ነ-። እ- ጀ-- ነ-- እ- ጀ-ሪ ነ-። ---------- እኔ ጀማሪ ነኝ። 0
i-- -em--ī ----i. i-- j----- n----- i-ē j-m-r- n-n-i- ----------------- inē jemarī nenyi.
Ja sam prosječno dobar / dobra. እኔ-መካከለ- ነኝ። እ- መ---- ነ-- እ- መ-ከ-ኛ ነ-። ------------ እኔ መካከለኛ ነኝ። 0
i---m-k-ke-en-a-neny-. i-- m---------- n----- i-ē m-k-k-l-n-a n-n-i- ---------------------- inē mekakelenya nenyi.
Snalazim se već s tim. እ- ------። እ- ጎ-- ነ-- እ- ጎ-ዝ ነ-። ---------- እኔ ጎበዝ ነኝ። 0
in------zi -en--. i-- g----- n----- i-ē g-b-z- n-n-i- ----------------- inē gobezi nenyi.
Gdje je ski lift? በማማዎች--- በ--ጠ- ገመድ ---ድ-ሊፍት--ት ነው？ በ---- ላ- በ---- ገ-- የ--- ሊ-- የ- ነ-- በ-ማ-ች ላ- በ-ወ-ረ ገ-ድ የ-ሄ- ሊ-ት የ- ነ-？ ---------------------------------- በማማዎች ላይ በተወጠረ ገመድ የሚሄድ ሊፍት የት ነው？ 0
b--a-aw-c-- l--i be-ewe--er- ---e---y--īhē-i -īfi-- y--i-n-w-？ b---------- l--- b---------- g----- y------- l----- y--- n---- b-m-m-w-c-i l-y- b-t-w-t-e-e g-m-d- y-m-h-d- l-f-t- y-t- n-w-？ -------------------------------------------------------------- bemamawochi layi betewet’ere gemedi yemīhēdi līfiti yeti newi？
Imaš li sa sobom skije? የበ---ላ------ተቻ--ለህ/ሽ? የ--- ላ- መ----- አ----- የ-ረ- ላ- መ-ሸ-ተ- አ-ህ-ሽ- --------------------- የበረዶ ላይ መንሸራተቻ አለህ/ሽ? 0
yeb-re-o-l-yi-men--he--t-cha--------hi? y------- l--- m------------- ā--------- y-b-r-d- l-y- m-n-s-e-a-e-h- ā-e-i-s-i- --------------------------------------- yeberedo layi menisheratecha ālehi/shi?
Imaš li obuću za skijanje tu? በ-ረዶ ላይ-መንሸ-ተቻ-ጫ---ለህ/ሽ? በ--- ላ- መ----- ጫ- አ----- በ-ረ- ላ- መ-ሸ-ተ- ጫ- አ-ህ-ሽ- ------------------------ በበረዶ ላይ መንሸራተቻ ጫማ አለህ/ሽ? 0
beb-r-----ayi ----s--r-t-cha-c----a-āl-----h-? b------- l--- m------------- c----- ā--------- b-b-r-d- l-y- m-n-s-e-a-e-h- c-’-m- ā-e-i-s-i- ---------------------------------------------- beberedo layi menisheratecha ch’ama ālehi/shi?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.