Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   uk Що ми робимо у відпустці

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [сорок вісім]

48 [sorok visim]

Що ми робимо у відпустці

[Shcho my robymo u vidpusttsi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Je li plaža čista? П----чист-й? П--- ч------ П-я- ч-с-и-? ------------ Пляж чистий? 0
Plyaz- c-ys-yy-? P----- c-------- P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Može li se tamo kupati? М-жна-т-м купат---? М---- т-- к-------- М-ж-а т-м к-п-т-с-? ------------------- Можна там купатися? 0
M---na-t-- kupa--s--? M----- t-- k--------- M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Nije li opasno tamo se kupati? Та----б--п-ч---к----и-я? Т-- н--------- к-------- Т-м н-б-з-е-н- к-п-т-с-? ------------------------ Там небезпечно купатися? 0
T-m neb---ech-- -u---ysy-? T-- n---------- k--------- T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Можна ту--в-яти п-р-----ку----п-окат? М---- т-- в---- п--------- н- п------ М-ж-а т-т в-я-и п-р-с-л-к- н- п-о-а-? ------------------------------------- Можна тут взяти парасольку на прокат? 0
M-z--a --- -z--t- --r---l-ku--a --o-a-? M----- t-- v----- p--------- n- p------ M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? Можн- ту---------е-лонг на ------? М---- т-- в---- ш------ н- п------ М-ж-а т-т в-я-и ш-з-о-г н- п-о-а-? ---------------------------------- Можна тут взяти шезлонг на прокат? 0
Mozhn---u--v--at- --e-l-n- ------k-t? M----- t-- v----- s------- n- p------ M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Može li se ovdje iznajmiti čamac? М-жна-т-- вз--и -ов-н ------ка-? М---- т-- в---- ч---- н- п------ М-ж-а т-т в-я-и ч-в-н н- п-о-а-? -------------------------------- Можна тут взяти човен на прокат? 0
M-z-n----t vz---- ch-ven na--rok-t? M----- t-- v----- c----- n- p------ M-z-n- t-t v-y-t- c-o-e- n- p-o-a-? ----------------------------------- Mozhna tut vzyaty choven na prokat?
Ja bih rado surfao / surfala. Я-б-о-о-е --йн---я - за---лася-с--фі-г-м. Я б о---- з------- / з-------- с--------- Я б о-о-е з-й-я-с- / з-й-я-а-я с-р-і-г-м- ----------------------------------------- Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом. 0
Y- b-----ch- -ay̆n-a-s-a - z-y̆-----s-a -er-i--o-. Y- b o------ z---------- / z----------- s--------- Y- b o-h-c-e z-y-n-a-s-a / z-y-n-a-a-y- s-r-i-h-m- -------------------------------------------------- YA b okhoche zay̆nyavsya / zay̆nyalasya serfinhom.
Ja bih rado ronio / ronila. Я-- --о-е-п--і--а- /--опі-н---. Я б о---- п------- / п--------- Я б о-о-е п-п-р-а- / п-п-р-а-а- ------------------------------- Я б охоче попірнав / попірнала. 0
YA-----h-ch- p-p--n-- --p-pi----a. Y- b o------ p------- / p--------- Y- b o-h-c-e p-p-r-a- / p-p-r-a-a- ---------------------------------- YA b okhoche popirnav / popirnala.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Я-б--х-че-покат-вс----пока-а--ся на водни- ли-а-. Я б о---- п-------- / п--------- н- в----- л----- Я б о-о-е п-к-т-в-я / п-к-т-л-с- н- в-д-и- л-ж-х- ------------------------------------------------- Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах. 0
Y- - --hoche-po-at-v----- p--a---as-- -- vodn--h -yzh--h. Y- b o------ p--------- / p---------- n- v------ l------- Y- b o-h-c-e p-k-t-v-y- / p-k-t-l-s-a n- v-d-y-h l-z-a-h- --------------------------------------------------------- YA b okhoche pokatavsya / pokatalasya na vodnykh lyzhakh.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? М-ж----ут--------- пр---т-д-------я сер-інгу? М---- т-- в---- н- п----- д---- д-- с-------- М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- д-ш-у д-я с-р-і-г-? --------------------------------------------- Можна тут взяти на прокат дошку для серфінгу? 0
Mo--na -ut -zy----n- prok-t-do---u ---a-ser---hu? M----- t-- v----- n- p----- d----- d--- s-------- M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- d-s-k- d-y- s-r-i-h-? ------------------------------------------------- Mozhna tut vzyaty na prokat doshku dlya serfinhu?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Мо-н- --т--з-т---а--р-к-т-в-долазн-----р-д-е-н-? М---- т-- в---- н- п----- в-------- с----------- М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-л-з-е с-о-я-ж-н-я- ------------------------------------------------ Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження? 0
M--hn- -----zy--y----p-ok-t vodo-az-e-sp-ry-dzhe--y-? M----- t-- v----- n- p----- v-------- s-------------- M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- v-d-l-z-e s-o-y-d-h-n-y-? ----------------------------------------------------- Mozhna tut vzyaty na prokat vodolazne sporyadzhennya?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? М-жна-т-т -з--- н--прокат водні -иж-? М---- т-- в---- н- п----- в---- л---- М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-і л-ж-? ------------------------------------- Можна тут взяти на прокат водні лижі? 0
M---n---u-----aty na p-oka- --d-i ly--i? M----- t-- v----- n- p----- v---- l----- M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- v-d-i l-z-i- ---------------------------------------- Mozhna tut vzyaty na prokat vodni lyzhi?
Ja sam tek početnik. Я тіль---п-ч-т-і---ь. Я т----- п----------- Я т-л-к- п-ч-т-і-е-ь- --------------------- Я тільки початківець. 0
YA -ilʹky-po---t--v---ʹ. Y- t----- p------------- Y- t-l-k- p-c-a-k-v-t-ʹ- ------------------------ YA tilʹky pochatkivetsʹ.
Ja sam prosječno dobar / dobra. Я - ць--- т--х--об-зн-ний-- ---зн--а. Я у ц---- т---- о-------- / о-------- Я у ц-о-у т-о-и о-і-н-н-й / о-і-н-н-. ------------------------------------- Я у цьому трохи обізнаний / обізнана. 0
Y- u tsʹomu--r--h- -bizna---̆ / ---zna--. Y- u t----- t----- o--------- / o-------- Y- u t-ʹ-m- t-o-h- o-i-n-n-y- / o-i-n-n-. ----------------------------------------- YA u tsʹomu trokhy obiznanyy̆ / obiznana.
Snalazim se već s tim. Я зна--я--а цьо--. Я з----- н- ц----- Я з-а-с- н- ц-о-у- ------------------ Я знаюся на цьому. 0
Y- z-ay-s-a--- t-ʹo--. Y- z------- n- t------ Y- z-a-u-y- n- t-ʹ-m-. ---------------------- YA znayusya na tsʹomu.
Gdje je ski lift? Де--и--ий-пі-й--ни-? Д- л----- п--------- Д- л-ж-и- п-д-о-н-к- -------------------- Де лижний підйомник? 0
De-l-z-n-y̆ p-dy̆-m-y-? D- l------- p---------- D- l-z-n-y- p-d-̆-m-y-? ----------------------- De lyzhnyy̆ pidy̆omnyk?
Imaš li sa sobom skije? Чи-маєш----пр---о----ижі? Ч- м--- т- п-- с--- л---- Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-? ------------------------- Чи маєш ти при собі лижі? 0
Ch- m--esh t- pr--s-bi l--h-? C-- m----- t- p-- s--- l----- C-y m-y-s- t- p-y s-b- l-z-i- ----------------------------- Chy mayesh ty pry sobi lyzhi?
Imaš li obuću za skijanje tu? Ч----------п-и -о---лижні-ч-рев-ки? Ч- м--- т- п-- с--- л---- ч-------- Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-і ч-р-в-к-? ----------------------------------- Чи маєш ти при собі лижні черевики? 0
Ch- m----- ty pr---o-i--yz--i --er-----? C-- m----- t- p-- s--- l----- c--------- C-y m-y-s- t- p-y s-b- l-z-n- c-e-e-y-y- ---------------------------------------- Chy mayesh ty pry sobi lyzhni cherevyky?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.