Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   kk Running errands

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [елу бір]

51 [elw bir]

Running errands

[Zat satıp alw]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Hoću u biblioteku. Кі-----н-ға---р-ым -е---і. К---------- б----- к------ К-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------- Кітапханаға барғым келеді. 0
K-tap-a-a-a b-rğ-m -e-ed-. K---------- b----- k------ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Hoću u knjižaru. К--ап дү-е-----б--ғ-м к-л---. К---- д------- б----- к------ К-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Кітап дүкеніне барғым келеді. 0
K---p d--e-i-e b--ğı- -eled-. K---- d------- b----- k------ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Hoću do kioska. М-ні--------г- б--ғ-м---ле--. М---- к------- б----- к------ М-н-ң к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Менің киоскіге барғым келеді. 0
Meniñ-k----i-- b-rğı- --le--. M---- k------- b----- k------ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Ja hoću da iznajmim knjigu. К-тап-анада- к--ап-а-ғ---к-лед-. К----------- к---- а---- к------ К-т-п-а-а-а- к-т-п а-ғ-м к-л-д-. -------------------------------- Кітапханадан кітап алғым келеді. 0
K---p-----a--kitap-alğ-m --l-di. K----------- k---- a---- k------ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Ja hoću da kupim knjigu. М-нің ----п --т-п----ым-келеді. М---- к---- с---- а---- к------ М-н-ң к-т-п с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------- Менің кітап сатып алғым келеді. 0
M--i- --t-p ---ı--a---m --led-. M---- k---- s---- a---- k------ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Ja hoću da kupim novine. Га-ет-с-т-- алғ-м --л--і. Г---- с---- а---- к------ Г-з-т с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------- Газет сатып алғым келеді. 0
G--et --tıp alğ-m--ele-i. G---- s---- a---- k------ G-z-t s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------- Gazet satıp alğım keledi.
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. К---п -луғ- ------ан-ғ- -а--ым к----і. К---- а---- к---------- б----- к------ К-т-п а-у-а к-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------------------- Кітап алуға кітапханаға барғым келеді. 0
K--a------a ki-apx-nağ--barğım k--e-i. K---- a---- k---------- b----- k------ K-t-p a-w-a k-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------------------- Kitap alwğa kitapxanağa barğım keledi.
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. Кі-ап -луға --тап --кені-е ба---м келе--. К---- а---- к---- д------- б----- к------ К-т-п а-у-а к-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------- Кітап алуға кітап дүкеніне барғым келеді. 0
Ki-ap-a--ğ--kita- -ü--n-ne -arğ-m --ledi. K---- a---- k---- d------- b----- k------ K-t-p a-w-a k-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------------------- Kitap alwğa kitap dükenine barğım keledi.
Ja hoću do kioska da kupim novine. Г-зет-а-у-- к----і-- бар----------. Г---- а---- к------- б----- к------ Г-з-т а-у-а к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------- Газет алуға киоскіге барғым келеді. 0
G-zet a--ğ- -ï--k--- -arğım kel--i. G---- a---- k------- b----- k------ G-z-t a-w-a k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------------- Gazet alwğa kïoskige barğım keledi.
Ja hoću do optičara. Оптик-ға-б--ғ-- ----ді. О------- б----- к------ О-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------- Оптикаға барғым келеді. 0
Optïk--a barğım --l--i. O------- b----- k------ O-t-k-ğ- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------- Optïkağa barğım keledi.
Ja hoću do supermarketa. С---р--рк-тк- --р-ы- ке-еді. С------------ б----- к------ С-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------- Супермаркетке барғым келеді. 0
S-----ar---ke b-rğ-- kele-i. S------------ b----- k------ S-p-r-a-k-t-e b-r-ı- k-l-d-. ---------------------------- Swpermarketke barğım keledi.
Ja hoću do pekara. На- ----ні-- ба-ғым--еле--. Н-- д------- б----- к------ Н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. --------------------------- Нан дүкеніне барғым келеді. 0
N-n dü--nin--b--ğ-m kele--. N-- d------- b----- k------ N-n d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. --------------------------- Nan dükenine barğım keledi.
Ja hoću da kupim naočale. Көзілд-рік----ы- а-ғым-ке--д-. К--------- с---- а---- к------ К-з-л-і-і- с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------ Көзілдірік сатып алғым келеді. 0
K--ildi-ik s--ı--alğım-keled-. K--------- s---- a---- k------ K-z-l-i-i- s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------ Közildirik satıp alğım keledi.
Ja hoću da kupim voće i povrće. Ж--іс---н----өн-с -а--- -лғ-м к-ле--. Ж---- м-- к------ с---- а---- к------ Ж-м-с м-н к-к-н-с с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------------- Жеміс мен көкөніс сатып алғым келеді. 0
Jemi- men-kö--n-- s-t-- alğ-- ke--d-. J---- m-- k------ s---- a---- k------ J-m-s m-n k-k-n-s s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------------- Jemis men kökönis satıp alğım keledi.
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. Т-қ-ш пен---н----ып-алғым-ке-е--. Т---- п-- н-- с---- а---- к------ Т-қ-ш п-н н-н с-т-п а-ғ-м к-л-д-. --------------------------------- Тоқаш пен нан сатып алғым келеді. 0
T-qaş p--------a-ıp-alğ-m k---di. T---- p-- n-- s---- a---- k------ T-q-ş p-n n-n s-t-p a-ğ-m k-l-d-. --------------------------------- Toqaş pen nan satıp alğım keledi.
Ja hoću do optičara da kupim naočale. Кө---дір----луғ--оптикағ- ба--ы- к-л-д-. К--------- а---- о------- б----- к------ К-з-л-і-і- а-у-а о-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------- Көзілдірік алуға оптикаға барғым келеді. 0
K-zi-d-rik-a-wğ------k--- ba-ğım k-l-d-. K--------- a---- o------- b----- k------ K-z-l-i-i- a-w-a o-t-k-ğ- b-r-ı- k-l-d-. ---------------------------------------- Közildirik alwğa optïkağa barğım keledi.
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Же--с-пен ---өні- алу-- ----рм--ке--- б-р-ы---е-е--. Ж---- п-- к------ а---- с------------ б----- к------ Ж-м-с п-н к-к-н-с а-у-а с-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------------------- Жеміс пен көкөніс алуға супермаркетке барғым келеді. 0
J-m-s-----kök-n-s----ğa -w-e--a-k--k- barğı--ke----. J---- p-- k------ a---- s------------ b----- k------ J-m-s p-n k-k-n-s a-w-a s-p-r-a-k-t-e b-r-ı- k-l-d-. ---------------------------------------------------- Jemis pen kökönis alwğa swpermarketke barğım keledi.
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. Тоқ-ш---- -ан ------нан дүк-н-не --рғым--е-е--. Т---- п-- н-- а---- н-- д------- б----- к------ Т-қ-ш п-н н-н а-у-а н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------------- Тоқаш пен нан алуға нан дүкеніне барғым келеді. 0
Toq---p-----n -l----n---d-ke-ine b-------e-e--. T---- p-- n-- a---- n-- d------- b----- k------ T-q-ş p-n n-n a-w-a n-n d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------------------------- Toqaş pen nan alwğa nan dükenine barğım keledi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!