Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   kk Preparing a trip

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [қырық жеті]

47 [qırıq jeti]

Preparing a trip

[Saparğa dayındıq]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! Сен-бі--ің-шабад-ны--зды-ж---у-ң--е--к! С-- б----- ш------------ ж------ к----- С-н б-з-і- ш-б-д-н-м-з-ы ж-н-у-ң к-р-к- --------------------------------------- Сен біздің шабаданымызды жинауың керек! 0
Sen -i-di----ba----m--d----nawı- -e---! S-- b----- ş------------ j------ k----- S-n b-z-i- ş-b-d-n-m-z-ı j-n-w-ñ k-r-k- --------------------------------------- Sen bizdiñ şabadanımızdı jïnawıñ kerek!
Ne smiješ ništa zaboraviti! Е-тең-ні--м----! Е------- ұ------ Е-т-ң-н- ұ-ы-п-! ---------------- Ештеңені ұмытпа! 0
E-te-eni-----p-! E------- u------ E-t-ñ-n- u-ı-p-! ---------------- Eşteñeni umıtpa!
Treba ti veliki kofer! С--ан-үлкен ш-б-да- -е-е-! С---- ү---- ш------ к----- С-ғ-н ү-к-н ш-б-д-н к-р-к- -------------------------- Саған үлкен шабадан керек! 0
S-ğa- -l-en ş--a-a---er-k! S---- ü---- ş------ k----- S-ğ-n ü-k-n ş-b-d-n k-r-k- -------------------------- Sağan ülken şabadan kerek!
Ne zaboravi pasoš! Ш-----т-лқұж-ты- -мытпа! Ш---- т--------- ұ------ Ш-т-л т-л-ұ-а-ы- ұ-ы-п-! ------------------------ Шетел төлқұжатын ұмытпа! 0
Şe--- ---q-j--ın -m-tpa! Ş---- t--------- u------ Ş-t-l t-l-u-a-ı- u-ı-p-! ------------------------ Şetel tölqujatın umıtpa!
Ne zaboravi avionsku kartu! Ұшақ-б-лет-- ұмыт--! Ұ--- б------ ұ------ Ұ-а- б-л-т-н ұ-ы-п-! -------------------- Ұшақ билетін ұмытпа! 0
Uş-- bï--tin --ıtpa! U--- b------ u------ U-a- b-l-t-n u-ı-p-! -------------------- Uşaq bïletin umıtpa!
Ne zaboravi putne čekove! Жо----кт-рі- --ы-па! Ж-- ч------- ұ------ Ж-л ч-к-е-і- ұ-ы-п-! -------------------- Жол чектерін ұмытпа! 0
Jol--e--e--- -mı-pa! J-- ç------- u------ J-l ç-k-e-i- u-ı-p-! -------------------- Jol çekterin umıtpa!
Ponesi kremu za sunčanje. К-н-е- -ор--й-ы- -ре-ді--л. К----- қ-------- к----- а-- К-н-е- қ-р-а-т-н к-е-д- а-. --------------------------- Күннен қорғайтын кремді ал. 0
Kü-nen----ğayt-n-kremdi -l. K----- q-------- k----- a-- K-n-e- q-r-a-t-n k-e-d- a-. --------------------------- Künnen qorğaytın kremdi al.
Ponesi sunčane naočale. К----н -о--а-тын-к-зі-дірікті-а-. К----- қ-------- к----------- а-- К-н-е- қ-р-а-т-н к-з-л-і-і-т- а-. --------------------------------- Күннен қорғайтын көзілдірікті ал. 0
K--n-n--orğ--tı---ö-i-d--ikt- a-. K----- q-------- k----------- a-- K-n-e- q-r-a-t-n k-z-l-i-i-t- a-. --------------------------------- Künnen qorğaytın közildirikti al.
Ponesi šešir za sunce. К--нен---рғ-й-ы---ал-а-т- ал. К----- қ-------- қ------- а-- К-н-е- қ-р-а-т-н қ-л-а-т- а-. ----------------------------- Күннен қорғайтын қалпақты ал. 0
Kü---- q-r-a-tı--q-l--q-ı-al. K----- q-------- q------- a-- K-n-e- q-r-a-t-n q-l-a-t- a-. ----------------------------- Künnen qorğaytın qalpaqtı al.
Hoćeš li ponijeti autokartu? Жол-кар-асын-а-а------? Ж-- к------- а----- б-- Ж-л к-р-а-ы- а-а-ы- б-? ----------------------- Жол картасын аласың ба? 0
Jol ---t-s-n a---ıñ---? J-- k------- a----- b-- J-l k-r-a-ı- a-a-ı- b-? ----------------------- Jol kartasın alasıñ ba?
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? Жо-с---е---і --асың ба? Ж----------- а----- б-- Ж-л-і-т-м-н- а-а-ы- б-? ----------------------- Жолсілтемені аласың ба? 0
Jo-s-l--m----ala-ıñ--a? J----------- a----- b-- J-l-i-t-m-n- a-a-ı- b-? ----------------------- Jolsiltemeni alasıñ ba?
Hoćeš li ponijeti kišobran? Қолш-т----л-сың---? Қ------- а----- б-- Қ-л-а-ы- а-а-ы- б-? ------------------- Қолшатыр аласың ба? 0
Q---at-r -la--ñ---? Q------- a----- b-- Q-l-a-ı- a-a-ı- b-? ------------------- Qolşatır alasıñ ba?
Misli na hlače, košulje, čarape. Ш-л--р---е--е-------д- -м---а. Ш------ ж----- н------ ұ------ Ш-л-а-, ж-й-е- н-с-и-і ұ-ы-п-. ------------------------------ Шалбар, жейде, нәскиді ұмытпа. 0
Şa----- -----,-nä--ï-i --ıt-a. Ş------ j----- n------ u------ Ş-l-a-, j-y-e- n-s-ï-i u-ı-p-. ------------------------------ Şalbar, jeyde, näskïdi umıtpa.
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. Галс-у-,-б-л---- п-----тард---м--п-. Г------- б------ п---------- ұ------ Г-л-т-к- б-л-і-, п-д-а-т-р-ы ұ-ы-п-. ------------------------------------ Галстук, белдік, пиджактарды ұмытпа. 0
G-l----, b-ld-k,-pïdj-ktardı-um-t-a. G------- b------ p---------- u------ G-l-t-k- b-l-i-, p-d-a-t-r-ı u-ı-p-. ------------------------------------ Galstwk, beldik, pïdjaktardı umıtpa.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. П--а-а, т-н-і-----ек--ен ф---о-к-лард- -мы-п-. П------ т---- к----- п-- ф------------ ұ------ П-ж-м-, т-н-і к-й-е- п-н ф-т-о-к-л-р-ы ұ-ы-п-. ---------------------------------------------- Пижама, түнгі көйлек пен футболкаларды ұмытпа. 0
Pïja--- tü-g--köy-ek-pe- f-----kalard--um---a. P------ t---- k----- p-- f------------ u------ P-j-m-, t-n-i k-y-e- p-n f-t-o-k-l-r-ı u-ı-p-. ---------------------------------------------- Pïjama, tüngi köylek pen fwtbolkalardı umıtpa.
Trebaš cipele, sandale i čizme. С--ан ая-----м- с-н-а- жә-- е-і-------. С---- а-------- с----- ж--- е--- к----- С-ғ-н а-қ-к-і-, с-н-а- ж-н- е-і- к-р-к- --------------------------------------- Саған аяқ-киім, сандал және етік керек. 0
S-ğa- -yaq-----, s--da-----e--tik k-r-k. S---- a--------- s----- j--- e--- k----- S-ğ-n a-a---ï-m- s-n-a- j-n- e-i- k-r-k- ---------------------------------------- Sağan ayaq-kïim, sandal jäne etik kerek.
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. Саған қ-л--ра------абын жә-----ник-р қ--ш--ы керек. С---- қ-- о------ с---- ж--- м------ қ------ к----- С-ғ-н қ-л о-а-а-, с-б-н ж-н- м-н-к-р қ-й-ы-ы к-р-к- --------------------------------------------------- Саған қол орамал, сабын және маникюр қайшысы керек. 0
Sa-an---l o--ma-----b-n -än---a-ï---r-qay-ıs-----e-. S---- q-- o------ s---- j--- m------- q------ k----- S-ğ-n q-l o-a-a-, s-b-n j-n- m-n-k-u- q-y-ı-ı k-r-k- ---------------------------------------------------- Sağan qol oramal, sabın jäne manïkyur qayşısı kerek.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. С---- --рақ- т----а-т-сы -ен -іс-щ--ка-- -ер--. С---- т----- т-- п------ м-- т-- щ------ к----- С-ғ-н т-р-қ- т-с п-с-а-ы м-н т-с щ-т-а-ы к-р-к- ----------------------------------------------- Саған тарақ, тіс пастасы мен тіс щёткасы керек. 0
S--a- t--a-,--is-p---as----n-ti- ---o-kası ke-ek. S---- t----- t-- p------ m-- t-- ş-------- k----- S-ğ-n t-r-q- t-s p-s-a-ı m-n t-s ş-y-t-a-ı k-r-k- ------------------------------------------------- Sağan taraq, tis pastası men tis şçyotkası kerek.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.