Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   kk Past tense 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [сексен екі]

82 [seksen eki]

Past tense 2

[Ötken şaq 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Саға- --д-- жәрд-м шақ----- т-ра -елді--е? С---- ж---- ж----- ш------- т--- к---- м-- С-ғ-н ж-д-л ж-р-е- ш-қ-р-ғ- т-р- к-л-і м-? ------------------------------------------ Саған жедел жәрдем шақыруға тура келді ме? 0
S-ğ-- --del---r--- -----wğa twra keldi-me? S---- j---- j----- ş------- t--- k---- m-- S-ğ-n j-d-l j-r-e- ş-q-r-ğ- t-r- k-l-i m-? ------------------------------------------ Sağan jedel järdem şaqırwğa twra keldi me?
Jesi li morao / morala zvati doktora? С---н-дә--гер---қ-р-ғ--т--а-кел-і-м-? С---- д------ ш------- т--- к---- м-- С-ғ-н д-р-г-р ш-қ-р-ғ- т-р- к-л-і м-? ------------------------------------- Саған дәрігер шақыруға тура келді ме? 0
Sağan ---i--- --qırwğa --ra k--d- -e? S---- d------ ş------- t--- k---- m-- S-ğ-n d-r-g-r ş-q-r-ğ- t-r- k-l-i m-? ------------------------------------- Sağan däriger şaqırwğa twra keldi me?
Jesi li morao / morala zvati policiju? Саға----ли-ия -ақы-уғ- тура -е-д----? С---- п------ ш------- т--- к---- м-- С-ғ-н п-л-ц-я ш-қ-р-ғ- т-р- к-л-і м-? ------------------------------------- Саған полиция шақыруға тура келді ме? 0
S-ğan-p-l-cïya --qır--a--wra--el-- --? S---- p------- ş------- t--- k---- m-- S-ğ-n p-l-c-y- ş-q-r-ğ- t-r- k-l-i m-? -------------------------------------- Sağan polïcïya şaqırwğa twra keldi me?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Сіз---тел-фон----ірі-ба--ма-----д- жаң-----а-б-- --і. С---- т------ н----- б-- м-- М---- ж--- ғ--- б-- е--- С-з-е т-л-ф-н н-м-р- б-р м-? М-н-е ж-ң- ғ-н- б-р е-і- ----------------------------------------------------- Сізде телефон нөмірі бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. 0
S---e-----fon --m-ri --r--a? -en-- --ñ- -a-a -ar -di. S---- t------ n----- b-- m-- M---- j--- ğ--- b-- e--- S-z-e t-l-f-n n-m-r- b-r m-? M-n-e j-ñ- ğ-n- b-r e-i- ----------------------------------------------------- Sizde telefon nömiri bar ma? Mende jaña ğana bar edi.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Сізд- ---е-ж-йы --р-----М-нде-ж-ңа ғана б-р -д-. С---- м-------- б-- м-- М---- ж--- ғ--- б-- е--- С-з-е м-к-н-а-ы б-р м-? М-н-е ж-ң- ғ-н- б-р е-і- ------------------------------------------------ Сізде мекенжайы бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. 0
S--de m-k--ja-- --r-m-?---nd- ja----a-------e-i. S---- m-------- b-- m-- M---- j--- ğ--- b-- e--- S-z-e m-k-n-a-ı b-r m-? M-n-e j-ñ- ğ-n- b-r e-i- ------------------------------------------------ Sizde mekenjayı bar ma? Mende jaña ğana bar edi.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Сі-д- қ-ла--- ---т--- -а----- М-нд- --ң--------а- еді. С---- қ------ к------ б-- м-- М---- ж--- ғ--- б-- е--- С-з-е қ-л-н-ң к-р-а-ы б-р м-? М-н-е ж-ң- ғ-н- б-р е-і- ------------------------------------------------------ Сізде қаланың картасы бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. 0
S------a--n-ñ kartas- bar-ma? -e--- -añ- ğa-a -a---d-. S---- q------ k------ b-- m-- M---- j--- ğ--- b-- e--- S-z-e q-l-n-ñ k-r-a-ı b-r m-? M-n-e j-ñ- ğ-n- b-r e-i- ------------------------------------------------------ Sizde qalanıñ kartası bar ma? Mende jaña ğana bar edi.
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Ол --қ--ы--а---лд--ме?--л уа-ы----а --л--а-мады. О- у-------- к---- м-- О- у-------- к--- а------ О- у-қ-т-н-а к-л-і м-? О- у-қ-т-н-а к-л- а-м-д-. ------------------------------------------------ Ол уақытында келді ме? Ол уақытында келе алмады. 0
Ol-w--ıtı----ke-di -e?-O- --qıt-n-a k--e -lm-dı. O- w-------- k---- m-- O- w-------- k--- a------ O- w-q-t-n-a k-l-i m-? O- w-q-t-n-a k-l- a-m-d-. ------------------------------------------------ Ol waqıtında keldi me? Ol waqıtında kele almadı.
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Ол --лды --п---м-- -л жо-ды-таба----а--. О- ж---- т---- м-- О- ж---- т--- а------ О- ж-л-ы т-п-ы м-? О- ж-л-ы т-б- а-м-д-. ---------------------------------------- Ол жолды тапты ма? Ол жолды таба алмады. 0
Ol jo--- -a-t- --- Ol-j--dı t-ba-alma--. O- j---- t---- m-- O- j---- t--- a------ O- j-l-ı t-p-ı m-? O- j-l-ı t-b- a-m-d-. ---------------------------------------- Ol joldı taptı ma? Ol joldı taba almadı.
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Ол -е-- түс---і-ме?--л -е-і-түсі---алма-ы. О- с--- т------ м-- О- м--- т----- а------ О- с-н- т-с-н-і м-? О- м-н- т-с-н- а-м-д-. ------------------------------------------ Ол сені түсінді ме? Ол мені түсіне алмады. 0
O----n----si-di--e? -- m-ni tüs--e-a-m--ı. O- s--- t------ m-- O- m--- t----- a------ O- s-n- t-s-n-i m-? O- m-n- t-s-n- a-m-d-. ------------------------------------------ Ol seni tüsindi me? Ol meni tüsine almadı.
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? С---не-е-------ы -е-е-а-мад-ң? С-- н--- у------ к--- а------- С-н н-г- у-қ-ы-ы к-л- а-м-д-ң- ------------------------------ Сен неге уақтылы келе алмадың? 0
Se- --ge--a----ı k--e-al-ad-ñ? S-- n--- w------ k--- a------- S-n n-g- w-q-ı-ı k-l- a-m-d-ñ- ------------------------------ Sen nege waqtılı kele almadıñ?
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? Сен н-ге ж-лд- -аба --мад-ң? С-- н--- ж---- т--- а------- С-н н-г- ж-л-ы т-б- а-м-д-ң- ---------------------------- Сен неге жолды таба алмадың? 0
Se--neg- j-l-ı -ab---lma-ıñ? S-- n--- j---- t--- a------- S-n n-g- j-l-ı t-b- a-m-d-ñ- ---------------------------- Sen nege joldı taba almadıñ?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? С-н н----о-- т--ін- алм-д--? С-- н--- о-- т----- а------- С-н н-г- о-ы т-с-н- а-м-д-ң- ---------------------------- Сен неге оны түсіне алмадың? 0
S---ne-- --ı tü-i-e al-adıñ? S-- n--- o-- t----- a------- S-n n-g- o-ı t-s-n- a-m-d-ñ- ---------------------------- Sen nege onı tüsine almadıñ?
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. А-т-бу----рм--ен-ік-е-, м-- уақ--л- к--е а--а-ым. А------ ж-------------- м-- у------ к--- а------- А-т-б-с ж-р-е-е-д-к-е-, м-н у-қ-ы-ы к-л- а-м-д-м- ------------------------------------------------- Автобус жүрмегендіктен, мен уақтылы келе алмадым. 0
A-to--s-------end-k---- m-n-wa--ıl--k-le-al-a-ı-. A------ j-------------- m-- w------ k--- a------- A-t-b-s j-r-e-e-d-k-e-, m-n w-q-ı-ı k-l- a-m-d-m- ------------------------------------------------- Avtobws jürmegendikten, men waqtılı kele almadım.
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Ме------ла-кар-ас---ол---анд---а-, -олд-------алм-дым. М---- қ--- к------ б-------------- ж---- т--- а------- М-н-е қ-л- к-р-а-ы б-л-а-а-д-қ-а-, ж-л-ы т-б- а-м-д-м- ------------------------------------------------------ Менде қала картасы болмағандықтан, жолды таба алмадым. 0
M--de q--------a-ı--o---ğ-nd-q---- jo--ı--a-- -lmadım. M---- q--- k------ b-------------- j---- t--- a------- M-n-e q-l- k-r-a-ı b-l-a-a-d-q-a-, j-l-ı t-b- a-m-d-m- ------------------------------------------------------ Mende qala kartası bolmağandıqtan, joldı taba almadım.
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Музык- ты- қа--ы б-л---ды---н--м-н --ы-түс-нб-д-м. М----- т-- қ---- б------------ м-- о-- т---------- М-з-к- т-м қ-т-ы б-л-а-д-қ-а-, м-н о-ы т-с-н-е-і-. -------------------------------------------------- Музыка тым қатты болғандықтан, мен оны түсінбедім. 0
M---ka t-- qa--ı---lğa-d-q---, men onı-t-------i-. M----- t-- q---- b------------ m-- o-- t---------- M-z-k- t-m q-t-ı b-l-a-d-q-a-, m-n o-ı t-s-n-e-i-. -------------------------------------------------- Mwzıka tım qattı bolğandıqtan, men onı tüsinbedim.
Ja sam morao / morala uzeti taksi. М-ғ-------и а-уғ--т-ра --л-і. М---- т---- а---- т--- к----- М-ғ-н т-к-и а-у-а т-р- к-л-і- ----------------------------- Маған такси алуға тура келді. 0
Mağ-n ta-sï -l-ğa -wra-ke---. M---- t---- a---- t--- k----- M-ğ-n t-k-ï a-w-a t-r- k-l-i- ----------------------------- Mağan taksï alwğa twra keldi.
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Маға---ал---ң------сы- --т-п а-у-а т-ра-келд-. М---- қ------ к------- с---- а---- т--- к----- М-ғ-н қ-л-н-ң к-р-а-ы- с-т-п а-у-а т-р- к-л-і- ---------------------------------------------- Маған қаланың картасын сатып алуға тура келді. 0
M-ğ-n--a----- --rt-sı-----ı---lwğ- -wra k---i. M---- q------ k------- s---- a---- t--- k----- M-ğ-n q-l-n-ñ k-r-a-ı- s-t-p a-w-a t-r- k-l-i- ---------------------------------------------- Mağan qalanıñ kartasın satıp alwğa twra keldi.
Ja sam morao / morala isključiti radio. Маға- ---ио-ы-------е-тур- ---ді. М---- р------ ө------ т--- к----- М-ғ-н р-д-о-ы ө-і-у-е т-р- к-л-і- --------------------------------- Маған радионы өшіруге тура келді. 0
Mağ-- --dïo-----i-w-e-tw-- --l-i. M---- r------ ö------ t--- k----- M-ğ-n r-d-o-ı ö-i-w-e t-r- k-l-i- --------------------------------- Mağan radïonı öşirwge twra keldi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!