Knjiga fraza

bs U gradu   »   de In der Stadt

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [fünfundzwanzig]

In der Stadt

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. Ic- mö-ht--z---Ba--ho-. Ich möchte zum Bahnhof. I-h m-c-t- z-m B-h-h-f- ----------------------- Ich möchte zum Bahnhof. 0
Htio / htjela bih do aerodroma. I-h -öc--- --- F---h---n. Ich möchte zum Flughafen. I-h m-c-t- z-m F-u-h-f-n- ------------------------- Ich möchte zum Flughafen. 0
Htio / htjela bih do centra grada. I----ö---e---- S--d-z-ntru-. Ich möchte ins Stadtzentrum. I-h m-c-t- i-s S-a-t-e-t-u-. ---------------------------- Ich möchte ins Stadtzentrum. 0
Kako da dođem do željezničke stanice? Wie---mm- ic--zu- -ahn--f? Wie komme ich zum Bahnhof? W-e k-m-e i-h z-m B-h-h-f- -------------------------- Wie komme ich zum Bahnhof? 0
Kako da dođem do aerodroma? W------me--c- zu--Fl--h-f--? Wie komme ich zum Flughafen? W-e k-m-e i-h z-m F-u-h-f-n- ---------------------------- Wie komme ich zum Flughafen? 0
Kako da dođem do centra grada? W-e -omme i---ins St------trum? Wie komme ich ins Stadtzentrum? W-e k-m-e i-h i-s S-a-t-e-t-u-? ------------------------------- Wie komme ich ins Stadtzentrum? 0
Trebam taksi. Ic- --a-c-e-ei- --x-. Ich brauche ein Taxi. I-h b-a-c-e e-n T-x-. --------------------- Ich brauche ein Taxi. 0
Trebam plan grada. I---b--u----e--en-St--t-lan. Ich brauche einen Stadtplan. I-h b-a-c-e e-n-n S-a-t-l-n- ---------------------------- Ich brauche einen Stadtplan. 0
Trebam hotel. I-- --auc---e-n-Hote-. Ich brauche ein Hotel. I-h b-a-c-e e-n H-t-l- ---------------------- Ich brauche ein Hotel. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. I-h--ö--t- --n-A-to-mie---. Ich möchte ein Auto mieten. I-h m-c-t- e-n A-t- m-e-e-. --------------------------- Ich möchte ein Auto mieten. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. Hi-r-ist-m-----K---i-ka-t-. Hier ist meine Kreditkarte. H-e- i-t m-i-e K-e-i-k-r-e- --------------------------- Hier ist meine Kreditkarte. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. H-er-i-t --i--F-h---sc--i-. Hier ist mein Führerschein. H-e- i-t m-i- F-h-e-s-h-i-. --------------------------- Hier ist mein Führerschein. 0
Šta se ima vidjeti u gradu? Wa--g-b- -s -n der Sta-t z--se--n? Was gibt es in der Stadt zu sehen? W-s g-b- e- i- d-r S-a-t z- s-h-n- ---------------------------------- Was gibt es in der Stadt zu sehen? 0
Idite u stari grad. Ge--n S-- -n---- Al----dt. Gehen Sie in die Altstadt. G-h-n S-e i- d-e A-t-t-d-. -------------------------- Gehen Sie in die Altstadt. 0
Napravite obilazak grada. M-ch-n---e--in- S-adtr-------t. Machen Sie eine Stadtrundfahrt. M-c-e- S-e e-n- S-a-t-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Stadtrundfahrt. 0
Idite do luke. G--en --- zum--afe-. Gehen Sie zum Hafen. G-h-n S-e z-m H-f-n- -------------------- Gehen Sie zum Hafen. 0
Napravite obilazak luke. M-c--- --e-e--e Ha-en-u--fa-rt. Machen Sie eine Hafenrundfahrt. M-c-e- S-e e-n- H-f-n-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Hafenrundfahrt. 0
Koje još znamenitosti postoje? W----e-Sehe---ür---ke-t----ibt es-auß-rde- n-c-? Welche Sehenswürdigkeiten gibt es außerdem noch? W-l-h- S-h-n-w-r-i-k-i-e- g-b- e- a-ß-r-e- n-c-? ------------------------------------------------ Welche Sehenswürdigkeiten gibt es außerdem noch? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!