Knjiga fraza

bs U gradu   »   af In die stad

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [vyf en twintig]

In die stad

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski afrikaans Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. Ek-w-------i---t--i- -oe-gaa-. Ek wil na die stasie toe gaan. E- w-l n- d-e s-a-i- t-e g-a-. ------------------------------ Ek wil na die stasie toe gaan. 0
Htio / htjela bih do aerodroma. E--w-l-na---e -u-haw--t-- ga-n. Ek wil na die lughawe toe gaan. E- w-l n- d-e l-g-a-e t-e g-a-. ------------------------------- Ek wil na die lughawe toe gaan. 0
Htio / htjela bih do centra grada. E----l -- -i-----des-ad -oe--aa-. Ek wil na die middestad toe gaan. E- w-l n- d-e m-d-e-t-d t-e g-a-. --------------------------------- Ek wil na die middestad toe gaan. 0
Kako da dođem do željezničke stanice? Ho- kom ----y di--sta-i-? Hoe kom ek by die stasie? H-e k-m e- b- d-e s-a-i-? ------------------------- Hoe kom ek by die stasie? 0
Kako da dođem do aerodroma? Ho--k----k--y --e lug-a--? Hoe kom ek by die lughawe? H-e k-m e- b- d-e l-g-a-e- -------------------------- Hoe kom ek by die lughawe? 0
Kako da dođem do centra grada? Hoe-k-m e--b- --e--i--e-t-d? Hoe kom ek by die middestad? H-e k-m e- b- d-e m-d-e-t-d- ---------------------------- Hoe kom ek by die middestad? 0
Trebam taksi. E--soe---n---x-. Ek soek ’n taxi. E- s-e- ’- t-x-. ---------------- Ek soek ’n taxi. 0
Trebam plan grada. E----ek--n--tad--aar-. Ek soek ’n stadskaart. E- s-e- ’- s-a-s-a-r-. ---------------------- Ek soek ’n stadskaart. 0
Trebam hotel. E--soe- ----ote-. Ek soek ’n hotel. E- s-e- ’- h-t-l- ----------------- Ek soek ’n hotel. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. E- w---gr-a- ’- -oto-----r. Ek wil graag ’n motor huur. E- w-l g-a-g ’- m-t-r h-u-. --------------------------- Ek wil graag ’n motor huur. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. Hi-- i- -y -r--ie-k----. Hier is my kredietkaart. H-e- i- m- k-e-i-t-a-r-. ------------------------ Hier is my kredietkaart. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. H--r-is--y rybew-s. Hier is my rybewys. H-e- i- m- r-b-w-s- ------------------- Hier is my rybewys. 0
Šta se ima vidjeti u gradu? Wat is da-r t---i-n--- --e--t-d? Wat is daar te sien in die stad? W-t i- d-a- t- s-e- i- d-e s-a-? -------------------------------- Wat is daar te sien in die stad? 0
Idite u stari grad. Ga-n--a-d-e o---tad. Gaan na die ou stad. G-a- n- d-e o- s-a-. -------------------- Gaan na die ou stad. 0
Napravite obilazak grada. G-------’n--tad----r. Gaan op ’n stadstoer. G-a- o- ’- s-a-s-o-r- --------------------- Gaan op ’n stadstoer. 0
Idite do luke. Ga-n -a--i- hawe. Gaan na die hawe. G-a- n- d-e h-w-. ----------------- Gaan na die hawe. 0
Napravite obilazak luke. G-----p--- -aweto--. Gaan op ’n hawetoer. G-a- o- ’- h-w-t-e-. -------------------- Gaan op ’n hawetoer. 0
Koje još znamenitosti postoje? Watter ------b-sie--w-ar-i--ede-is d-ar--o-? Watter ander besienswaardighede is daar nog? W-t-e- a-d-r b-s-e-s-a-r-i-h-d- i- d-a- n-g- -------------------------------------------- Watter ander besienswaardighede is daar nog? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!