Knjiga fraza

bs U gradu   »   uk У місті

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [двадцять п’ять]

25 [dvadtsyatʹ pʺyatʹ]

У місті

[U misti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. Я х-ті- би-/-хо-іла---н--в---ал. Я х---- б- / х----- б н- в------ Я х-т-в б- / х-т-л- б н- в-к-а-. -------------------------------- Я хотів би / хотіла б на вокзал. 0
YA---o-i--by-- kho---- --na--o-zal. Y- k----- b- / k------ b n- v------ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b n- v-k-a-. ----------------------------------- YA khotiv by / khotila b na vokzal.
Htio / htjela bih do aerodroma. Я --ті---и-- -оті-а б ---а---п--ту. Я х---- б- / х----- б д- а--------- Я х-т-в б- / х-т-л- б д- а-р-п-р-у- ----------------------------------- Я хотів би / хотіла б до аеропорту. 0
Y--kho-----y /-k---i-a --do--erop--tu. Y- k----- b- / k------ b d- a--------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b d- a-r-p-r-u- -------------------------------------- YA khotiv by / khotila b do aeroportu.
Htio / htjela bih do centra grada. Я-----в-би-- ----л- б-в ц-нт---іс-а. Я х---- б- / х----- б в ц---- м----- Я х-т-в б- / х-т-л- б в ц-н-р м-с-а- ------------------------------------ Я хотів би / хотіла б в центр міста. 0
Y- ---tiv--y --k-o-i-- --v -s-nt- --sta. Y- k----- b- / k------ b v t----- m----- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v t-e-t- m-s-a- ---------------------------------------- YA khotiv by / khotila b v tsentr mista.
Kako da dođem do željezničke stanice? Я---істат-ся-на -окз--? Я- д-------- н- в------ Я- д-с-а-и-я н- в-к-а-? ----------------------- Як дістатися на вокзал? 0
Y-k-dis--t-----n- vo-z--? Y-- d--------- n- v------ Y-k d-s-a-y-y- n- v-k-a-? ------------------------- Yak distatysya na vokzal?
Kako da dođem do aerodroma? Я---і-т--и-я -о-а-р---р--? Я- д-------- д- а--------- Я- д-с-а-и-я д- а-р-п-р-у- -------------------------- Як дістатися до аеропорту? 0
Y-- --s---y--- ---ae-opo-t-? Y-- d--------- d- a--------- Y-k d-s-a-y-y- d- a-r-p-r-u- ---------------------------- Yak distatysya do aeroportu?
Kako da dođem do centra grada? Я- діс-ати-я-д--ц-нтру мі--а? Я- д-------- д- ц----- м----- Я- д-с-а-и-я д- ц-н-р- м-с-а- ----------------------------- Як дістатися до центру міста? 0
Y---d-s--t---a-do--sent-- mi--a? Y-- d--------- d- t------ m----- Y-k d-s-a-y-y- d- t-e-t-u m-s-a- -------------------------------- Yak distatysya do tsentru mista?
Trebam taksi. М--і--о----н---а--і. М--- п------- т----- М-н- п-т-і-н- т-к-і- -------------------- Мені потрібне таксі. 0
M----potr-------k-i. M--- p------- t----- M-n- p-t-i-n- t-k-i- -------------------- Meni potribne taksi.
Trebam plan grada. М--і пот-і--а -ап- --ста. М--- п------- м--- м----- М-н- п-т-і-н- м-п- м-с-а- ------------------------- Мені потрібна мапа міста. 0
M--i p--rib-a -ap- -i--a. M--- p------- m--- m----- M-n- p-t-i-n- m-p- m-s-a- ------------------------- Meni potribna mapa mista.
Trebam hotel. М--і-по-рібен-г-т-ль. М--- п------- г------ М-н- п-т-і-е- г-т-л-. --------------------- Мені потрібен готель. 0
M--- po--iben --te-ʹ. M--- p------- h------ M-n- p-t-i-e- h-t-l-. --------------------- Meni potriben hotelʹ.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Я---ті---и-- ------ - ---ня-- ---о-обі--. Я х---- б- / х----- б н------ а---------- Я х-т-в б- / х-т-л- б н-й-я-и а-т-м-б-л-. ----------------------------------------- Я хотів би / хотіла б найняти автомобіль. 0
Y- -h-t-v------kh----a --nay--y--- av----b--ʹ. Y- k----- b- / k------ b n-------- a---------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b n-y-n-a-y a-t-m-b-l-. ---------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b nay̆nyaty avtomobilʹ.
Ovdje je moja kreditna kartica. О---м-я--р---т-- ----ка. О-- м-- к------- к------ О-ь м-я к-е-и-н- к-р-к-. ------------------------ Ось моя кредитна картка. 0
Osʹ --y---r---tna ka-t--. O-- m--- k------- k------ O-ʹ m-y- k-e-y-n- k-r-k-. ------------------------- Osʹ moya kredytna kartka.
Ovdje je moja vozačka dozvola. Ось м-- ---в-. О-- м-- п----- О-ь м-ї п-а-а- -------------- Ось мої права. 0
Os--m-i--pr---. O-- m--- p----- O-ʹ m-i- p-a-a- --------------- Osʹ moï prava.
Šta se ima vidjeti u gradu? Щ---ож---ог-я--ти в -і-ті? Щ- м---- о------- в м----- Щ- м-ж-а о-л-н-т- в м-с-і- -------------------------- Що можна оглянути в місті? 0
S---- --zhn--ohlyanuty-- m-s--? S---- m----- o-------- v m----- S-c-o m-z-n- o-l-a-u-y v m-s-i- ------------------------------- Shcho mozhna ohlyanuty v misti?
Idite u stari grad. І-і-ь-в ст-р--мі-т-. І---- в с---- м----- І-і-ь в с-а-е м-с-о- -------------------- Ідіть в старе місто. 0
Id-tʹ --st-r---ist-. I---- v s---- m----- I-i-ʹ v s-a-e m-s-o- -------------------- Iditʹ v stare misto.
Napravite obilazak grada. Візь---ь --а--ь в ---к-р----д- -іст-. В------- у----- в е-------- д- м----- В-з-м-т- у-а-т- в е-с-у-с-ї д- м-с-а- ------------------------------------- Візьміть участь в екскурсії до міста. 0
V---mitʹ-uc---tʹ-v-ek-k--si----o-mist-. V------- u------ v e--------- d- m----- V-z-m-t- u-h-s-ʹ v e-s-u-s-i- d- m-s-a- --------------------------------------- Vizʹmitʹ uchastʹ v ekskursiï do mista.
Idite do luke. Ід-т- до п-рту. І---- д- п----- І-і-ь д- п-р-у- --------------- Ідіть до порту. 0
Id-t- -- portu. I---- d- p----- I-i-ʹ d- p-r-u- --------------- Iditʹ do portu.
Napravite obilazak luke. В-зь--т-------ь-----ск----- -о-----у. В------- у----- в е-------- д- п----- В-з-м-т- у-а-т- в е-с-у-с-ї д- п-р-у- ------------------------------------- Візьміть участь в екскурсії до порту. 0
V----i-ʹ-uc-as-- v e---ur---- ---p-rtu. V------- u------ v e--------- d- p----- V-z-m-t- u-h-s-ʹ v e-s-u-s-i- d- p-r-u- --------------------------------------- Vizʹmitʹ uchastʹ v ekskursiï do portu.
Koje još znamenitosti postoje? Я-- є щ---и-нач-і----ця? Я-- є щ- в------- м----- Я-і є щ- в-з-а-н- м-с-я- ------------------------ Які є ще визначні місця? 0
Ya----e-s-che--y--ac--i-mis-sya? Y--- y- s---- v-------- m------- Y-k- y- s-c-e v-z-a-h-i m-s-s-a- -------------------------------- Yaki ye shche vyznachni mistsya?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!