Knjiga fraza

bs U gradu   »   mk Во градот

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [дваесет и пет]

25 [dvayesyet i pyet]

Во градот

[Vo guradot]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. Би --кал /---к-л- ----ж-л--нич--т- с----ц-. Би сакал / сакала кон железничката станица. Б- с-к-л / с-к-л- к-н ж-л-з-и-к-т- с-а-и-а- ------------------------------------------- Би сакал / сакала кон железничката станица. 0
B--sakal - sakala--o- ʐ----e-n--h--t- sta-it--. Bi sakal / sakala kon ʐyelyeznichkata stanitza. B- s-k-l / s-k-l- k-n ʐ-e-y-z-i-h-a-a s-a-i-z-. ----------------------------------------------- Bi sakal / sakala kon ʐyelyeznichkata stanitza.
Htio / htjela bih do aerodroma. Би -а--л-- ---ала-к---ае-------т. Би сакал / сакала кон аеродромот. Б- с-к-л / с-к-л- к-н а-р-д-о-о-. --------------------------------- Би сакал / сакала кон аеродромот. 0
Bi--aka----s---la-kon a--r----mo-. Bi sakal / sakala kon ayerodromot. B- s-k-l / s-k-l- k-n a-e-o-r-m-t- ---------------------------------- Bi sakal / sakala kon ayerodromot.
Htio / htjela bih do centra grada. Б--с-кал / сака-- ------т-р----а-гра---. Би сакал / сакала во центарот на градот. Б- с-к-л / с-к-л- в- ц-н-а-о- н- г-а-о-. ---------------------------------------- Би сакал / сакала во центарот на градот. 0
Bi--a-a--/ -a-al-----tzy-n------n- -ur----. Bi sakal / sakala vo tzyentarot na guradot. B- s-k-l / s-k-l- v- t-y-n-a-o- n- g-r-d-t- ------------------------------------------- Bi sakal / sakala vo tzyentarot na guradot.
Kako da dođem do željezničke stanice? Как--д- с-иг-----о ж--е----к--- --а-и--? Како да стигнам до железничката станица? К-к- д- с-и-н-м д- ж-л-з-и-к-т- с-а-и-а- ---------------------------------------- Како да стигнам до железничката станица? 0
K--- ---s-ig--a- -o ʐy--y---i-h--t- stani---? Kako da stigunam do ʐyelyeznichkata stanitza? K-k- d- s-i-u-a- d- ʐ-e-y-z-i-h-a-a s-a-i-z-? --------------------------------------------- Kako da stigunam do ʐyelyeznichkata stanitza?
Kako da dođem do aerodroma? Ка-о-да ст-гн-- -- ---одр-мот? Како да стигнам до аеродромот? К-к- д- с-и-н-м д- а-р-д-о-о-? ------------------------------ Како да стигнам до аеродромот? 0
Ka-o--a s--g---- ---a---o-romo-? Kako da stigunam do ayerodromot? K-k- d- s-i-u-a- d- a-e-o-r-m-t- -------------------------------- Kako da stigunam do ayerodromot?
Kako da dođem do centra grada? К-ко да ст----- -о це-та--- н- -радо-? Како да стигнам до центарот на градот? К-к- д- с-и-н-м д- ц-н-а-о- н- г-а-о-? -------------------------------------- Како да стигнам до центарот на градот? 0
K-ko d- st--u-a- -o -z-en-------- g-rado-? Kako da stigunam do tzyentarot na guradot? K-k- d- s-i-u-a- d- t-y-n-a-o- n- g-r-d-t- ------------------------------------------ Kako da stigunam do tzyentarot na guradot?
Trebam taksi. Ми-тр-б---акси. Ми треба такси. М- т-е-а т-к-и- --------------- Ми треба такси. 0
Mi tr-eba t-ks-. Mi tryeba taksi. M- t-y-b- t-k-i- ---------------- Mi tryeba taksi.
Trebam plan grada. М- тр----карта-н- -рад--. Ми треба карта на градот. М- т-е-а к-р-а н- г-а-о-. ------------------------- Ми треба карта на градот. 0
M---ry-ba --rt- ---gura-ot. Mi tryeba karta na guradot. M- t-y-b- k-r-a n- g-r-d-t- --------------------------- Mi tryeba karta na guradot.
Trebam hotel. М- тр-б-----ел. Ми треба хотел. М- т-е-а х-т-л- --------------- Ми треба хотел. 0
Mi try-ba----t-e-. Mi tryeba khotyel. M- t-y-b- k-o-y-l- ------------------ Mi tryeba khotyel.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Б- -а-а--/-са---- ---и-најм-- е-е- ав--мо--л. Би сакал / сакала да изнајмам еден автомобил. Б- с-к-л / с-к-л- д- и-н-ј-а- е-е- а-т-м-б-л- --------------------------------------------- Би сакал / сакала да изнајмам еден автомобил. 0
Bi-s-kal----a-al- da----a-------dyen -vt--obil. Bi sakal / sakala da iznaјmam yedyen avtomobil. B- s-k-l / s-k-l- d- i-n-ј-a- y-d-e- a-t-m-b-l- ----------------------------------------------- Bi sakal / sakala da iznaјmam yedyen avtomobil.
Ovdje je moja kreditna kartica. Е-е ----ојата-к------а--ар--чк-. Еве ја мојата кредитна картичка. Е-е ј- м-ј-т- к-е-и-н- к-р-и-к-. -------------------------------- Еве ја мојата кредитна картичка. 0
Y--y-------јata-k--ed-t-- --r---h-a. Yevye јa moјata kryeditna kartichka. Y-v-e ј- m-ј-t- k-y-d-t-a k-r-i-h-a- ------------------------------------ Yevye јa moјata kryeditna kartichka.
Ovdje je moja vozačka dozvola. Ев- ј--моја-а---з--ка ---в-ла. Еве ја мојата возачка дозвола. Е-е ј- м-ј-т- в-з-ч-а д-з-о-а- ------------------------------ Еве ја мојата возачка дозвола. 0
Ye----ј--mo-at- v-z-chka ---vola. Yevye јa moјata vozachka dozvola. Y-v-e ј- m-ј-t- v-z-c-k- d-z-o-a- --------------------------------- Yevye јa moјata vozachka dozvola.
Šta se ima vidjeti u gradu? Шт- и-а да--е---ди-в- г-адо-? Што има да се види во градот? Ш-о и-а д- с- в-д- в- г-а-о-? ----------------------------- Што има да се види во градот? 0
Sh-- -m- d--sy----d- -- gu--d-t? Shto ima da sye vidi vo guradot? S-t- i-a d- s-e v-d- v- g-r-d-t- -------------------------------- Shto ima da sye vidi vo guradot?
Idite u stari grad. По---те -- с-ари-----л-на гра-о-. Појдете во стариот дел на градот. П-ј-е-е в- с-а-и-т д-л н- г-а-о-. --------------------------------- Појдете во стариот дел на градот. 0
Po--y-t---vo---a-i-- d--- -- gur-dot. Poјdyetye vo stariot dyel na guradot. P-ј-y-t-e v- s-a-i-t d-e- n- g-r-d-t- ------------------------------------- Poјdyetye vo stariot dyel na guradot.
Napravite obilazak grada. На-ра---- е-н--г-а--ка----колк-. Направете една градска обиколка. Н-п-а-е-е е-н- г-а-с-а о-и-о-к-. -------------------------------- Направете една градска обиколка. 0
Nap--vy------e-na-gur--sk--o-i--lk-. Napravyetye yedna guradska obikolka. N-p-a-y-t-e y-d-a g-r-d-k- o-i-o-k-. ------------------------------------ Napravyetye yedna guradska obikolka.
Idite do luke. П-јде-- н- -р--таниш--то. Појдете на пристаништето. П-ј-е-е н- п-и-т-н-ш-е-о- ------------------------- Појдете на пристаништето. 0
P-ј-yet---n---r-st-n-s-tyet-. Poјdyetye na pristanishtyeto. P-ј-y-t-e n- p-i-t-n-s-t-e-o- ----------------------------- Poјdyetye na pristanishtyeto.
Napravite obilazak luke. Напр---те е-на -ри---н-ш-а-------к-. Направете една пристанишна обиколка. Н-п-а-е-е е-н- п-и-т-н-ш-а о-и-о-к-. ------------------------------------ Направете една пристанишна обиколка. 0
N-----ye-----ed-a-pr----nish-a -biko-k-. Napravyetye yedna pristanishna obikolka. N-p-a-y-t-e y-d-a p-i-t-n-s-n- o-i-o-k-. ---------------------------------------- Napravyetye yedna pristanishna obikolka.
Koje još znamenitosti postoje? Кои-д-уги -намен-т--ти--------о-в-н-то-? Кои други знаменитости ги има освен тоа? К-и д-у-и з-а-е-и-о-т- г- и-а о-в-н т-а- ---------------------------------------- Кои други знаменитости ги има освен тоа? 0
Ko-----ogui---a-ye--to-ti-gui--m--o-v----toa? Koi droogui znamyenitosti gui ima osvyen toa? K-i d-o-g-i z-a-y-n-t-s-i g-i i-a o-v-e- t-a- --------------------------------------------- Koi droogui znamyenitosti gui ima osvyen toa?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!