Knjiga fraza

bs U gradu   »   hy In the city

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [քսանհինգ]

25 [k’sanhing]

In the city

[k’aghak’um]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. Ես------մ ե---ն-- -ր----ւղ-յին-կա-----: Ե- ո----- ե- գ--- ե----------- կ------- Ե- ո-զ-ւ- ե- գ-ա- ե-կ-թ-ւ-ա-ի- կ-յ-ր-ն- --------------------------------------- Ես ուզում եմ գնալ երկաթուղային կայարան: 0
Y-s --um-y-m g--l -----t----ayi- kay---n Y-- u--- y-- g--- y------------- k------ Y-s u-u- y-m g-a- y-r-a-’-g-a-i- k-y-r-n ---------------------------------------- Yes uzum yem gnal yerkat’ughayin kayaran
Htio / htjela bih do aerodroma. Ես-ո-զու---մ --ա- օ----վ--այ-ն: Ե- ո----- ե- գ--- օ------------ Ե- ո-զ-ւ- ե- գ-ա- օ-ա-ա-ա-ա-ա-: ------------------------------- Ես ուզում եմ գնալ օդանավակայան: 0
Ye--uzu- ye- -na--od-----k--an Y-- u--- y-- g--- o----------- Y-s u-u- y-m g-a- o-a-a-a-a-a- ------------------------------ Yes uzum yem gnal odanavakayan
Htio / htjela bih do centra grada. Ե---ւզու- -մ -նա- --ղա-ի կ--տրոն: Ե- ո----- ե- գ--- ք----- կ------- Ե- ո-զ-ւ- ե- գ-ա- ք-ղ-ք- կ-ն-ր-ն- --------------------------------- Ես ուզում եմ գնալ քաղաքի կենտրոն: 0
Yes-u--m ye---na---’a----’---e-t-on Y-- u--- y-- g--- k-------- k------ Y-s u-u- y-m g-a- k-a-h-k-i k-n-r-n ----------------------------------- Yes uzum yem gnal k’aghak’i kentron
Kako da dođem do željezničke stanice? Ին-պ--ս -ն-մ--րկ-թ-ւ--յի- --յարա-: Ի------ գ--- ե----------- կ------- Ի-չ-ե-ս գ-ա- ե-կ-թ-ւ-ա-ի- կ-յ-ր-ն- ---------------------------------- Ինչպե՞ս գնամ երկաթուղային կայարան: 0
I-c----՞---nam-y--k---ug-ayin-k-ya-an I-------- g--- y------------- k------ I-c-’-e-s g-a- y-r-a-’-g-a-i- k-y-r-n ------------------------------------- Inch’pe՞s gnam yerkat’ughayin kayaran
Kako da dođem do aerodroma? Ի-չպ----գնա--օ-ա---ակ----: Ի------ գ--- օ------------ Ի-չ-ե-ս գ-ա- օ-ա-ա-ա-ա-ա-: -------------------------- Ինչպե՞ս գնամ օդանավակայան: 0
I--h’pe-s g--m-od--a-ak--an I-------- g--- o----------- I-c-’-e-s g-a- o-a-a-a-a-a- --------------------------- Inch’pe՞s gnam odanavakayan
Kako da dođem do centra grada? Ի--պե՞- գն-----ղ--ի--ե-տր-ն: Ի------ գ--- ք----- կ------- Ի-չ-ե-ս գ-ա- ք-ղ-ք- կ-ն-ր-ն- ---------------------------- Ինչպե՞ս գնամ քաղաքի կենտրոն: 0
I----p-՞s --a- --a--ak-i --nt-on I-------- g--- k-------- k------ I-c-’-e-s g-a- k-a-h-k-i k-n-r-n -------------------------------- Inch’pe՞s gnam k’aghak’i kentron
Trebam taksi. Ին- ----ի------կ-վոր: Ի-- տ---- է հ-------- Ի-ձ տ-ք-ի է հ-ր-ա-ո-: --------------------- Ինձ տաքսի է հարկավոր: 0
I--z---k’si-e-h-rk--or I--- t----- e h------- I-d- t-k-s- e h-r-a-o- ---------------------- Indz tak’si e harkavor
Trebam plan grada. Ին- --ղ-ք- քա-տեզ է-հ-րկ-վո-: Ի-- ք----- ք----- է հ-------- Ի-ձ ք-ղ-ք- ք-ր-ե- է հ-ր-ա-ո-: ----------------------------- Ինձ քաղաքի քարտեզ է հարկավոր: 0
I--- k’-gha--i ------z - -arkavor I--- k-------- k------ e h------- I-d- k-a-h-k-i k-a-t-z e h-r-a-o- --------------------------------- Indz k’aghak’i k’artez e harkavor
Trebam hotel. Ի-ձ -յ-ւ--նոց---հ-ր--վ--: Ի-- հ-------- է հ-------- Ի-ձ հ-ո-ր-ն-ց է հ-ր-ա-ո-: ------------------------- Ինձ հյուրանոց է հարկավոր: 0
I-d- hyu------- e---r-avor I--- h--------- e h------- I-d- h-u-a-o-s- e h-r-a-o- -------------------------- Indz hyuranots’ e harkavor
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Ե--ուզ--- -- --տո----ն- -արձ--: Ե- ո----- ե- ա--------- վ------ Ե- ո-զ-ւ- ե- ա-տ-մ-ք-ն- վ-ր-ե-: ------------------------------- Ես ուզում եմ ավտոմեքենա վարձել: 0
Y-- uzu---em a--om-k-ye-- -----el Y-- u--- y-- a----------- v------ Y-s u-u- y-m a-t-m-k-y-n- v-r-z-l --------------------------------- Yes uzum yem avtomek’yena vardzel
Ovdje je moja kreditna kartica. Սա -մ-վա-կ-յ-ն-քա-տ--է: Ս- ի- վ------- ք---- է- Ս- ի- վ-ր-ա-ի- ք-ր-ն է- ----------------------- Սա իմ վարկային քարտն է: 0
Sa -- v-r-ayi- -’ar-- e S- i- v------- k----- e S- i- v-r-a-i- k-a-t- e ----------------------- Sa im varkayin k’artn e
Ovdje je moja vozačka dozvola. Ս- իմ--արո--ա-ա- ----ո---- -: Ս- ի- վ--------- ի-------- է- Ս- ի- վ-ր-ր-ա-ա- ի-ա-ո-ն-ն է- ----------------------------- Սա իմ վարորդական իրավունքն է: 0
Sa-im---ro-d-kan-i-------n-e S- i- v--------- i-------- e S- i- v-r-r-a-a- i-a-u-k-n e ---------------------------- Sa im varordakan iravunk’n e
Šta se ima vidjeti u gradu? Ի-----ա քաղա-----տ-սն-լո-: Ի--- կ- ք------- տ-------- Ի-ն- կ- ք-ղ-ք-ւ- տ-ս-ե-ո-: -------------------------- Ի՞նչ կա քաղաքում տեսնելու: 0
I-nc-- -a-k--gh------t-s-elu I----- k- k--------- t------ I-n-h- k- k-a-h-k-u- t-s-e-u ---------------------------- I՞nch’ ka k’aghak’um tesnelu
Idite u stari grad. Գնացե- -եպի-հ-ն ք---ք: Գ----- դ--- հ-- ք----- Գ-ա-ե- դ-պ- հ-ն ք-ղ-ք- ---------------------- Գնացեք դեպի հին քաղաք: 0
G-ats’yek’----- --n --ag--k’ G--------- d--- h-- k------- G-a-s-y-k- d-p- h-n k-a-h-k- ---------------------------- Gnats’yek’ depi hin k’aghak’
Napravite obilazak grada. Ք----ու--շրջ--- ա-ե-: Ք------- շ----- ա---- Ք-ղ-ք-ւ- շ-ջ-յ- ա-ե-: --------------------- Քաղաքում շրջայց արեք: 0
K-ag-------sh-jay-s---r-k’ K--------- s-------- a---- K-a-h-k-u- s-r-a-t-’ a-e-’ -------------------------- K’aghak’um shrjayts’ arek’
Idite do luke. Գնաց-ք ---ի նավա-ա-գ-ս-: Գ----- դ--- ն----------- Գ-ա-ե- դ-պ- ն-վ-հ-ն-ի-տ- ------------------------ Գնացեք դեպի նավահանգիստ: 0
G-------k- de-----va------t G--------- d--- n---------- G-a-s-y-k- d-p- n-v-h-n-i-t --------------------------- Gnats’yek’ depi navahangist
Napravite obilazak luke. Ն--ահ--գս-ո-- շր-ա-ց կ-տարեք: Ն------------ շ----- կ------- Ն-վ-հ-ն-ս-ո-մ շ-ջ-յ- կ-տ-ր-ք- ----------------------------- Նավահանգստում շրջայց կատարեք: 0
Navah-n-s-um s--j-y--’ kata--k’ N----------- s-------- k------- N-v-h-n-s-u- s-r-a-t-’ k-t-r-k- ------------------------------- Navahangstum shrjayts’ katarek’
Koje još znamenitosti postoje? Է----նչ-----------այր----ա-: Է- ի--- տ------- վ----- կ--- Է- ի-ն- տ-ս-ր-ա- վ-յ-ե- կ-ն- ---------------------------- Էլ ի՞նչ տեսարժան վայրեր կան: 0
E---՞--h’ t--ar---n v-y--r-k-n E- i----- t-------- v----- k-- E- i-n-h- t-s-r-h-n v-y-e- k-n ------------------------------ El i՞nch’ tesarzhan vayrer kan

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!