Knjiga fraza

bs U gradu   »   am ከተማ ውስጥ

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [ሃያ አምስት]

25 [haya āmisiti]

ከተማ ውስጥ

[beketema wisit’i]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. ወደ--ቡ---ቢ- መ-- -ፈ--ለ-። ወ- ባ-- ጣ-- መ-- እ------ ወ- ባ-ር ጣ-ያ መ-ድ እ-ል-ለ-። ---------------------- ወደ ባቡር ጣቢያ መሄድ እፈልጋለው። 0
wed--ba--------b-ya m--ēd- ifel----ewi. w--- b----- t------ m----- i----------- w-d- b-b-r- t-a-ī-a m-h-d- i-e-i-a-e-i- --------------------------------------- wede baburi t’abīya mehēdi ifeligalewi.
Htio / htjela bih do aerodroma. ወደ---ር-ማረ-ያ-መ-- እፈ-ጋ--። ወ- አ-- ማ--- መ-- እ------ ወ- አ-ር ማ-ፊ- መ-ድ እ-ል-ለ-። ----------------------- ወደ አየር ማረፊያ መሄድ እፈልጋለው። 0
wede-ā--ri-marefī---m-hē-i -f-li-a---i. w--- ā---- m------- m----- i----------- w-d- ā-e-i m-r-f-y- m-h-d- i-e-i-a-e-i- --------------------------------------- wede āyeri marefīya mehēdi ifeligalewi.
Htio / htjela bih do centra grada. ወደ-መሃል ከ---መሄ- -ፈ-ጋለ-። ወ- መ-- ከ-- መ-- እ------ ወ- መ-ል ከ-ማ መ-ድ እ-ል-ለ-። ---------------------- ወደ መሃል ከተማ መሄድ እፈልጋለው። 0
w--e --hal- kete-a ---ē-- i-elig--e-i. w--- m----- k----- m----- i----------- w-d- m-h-l- k-t-m- m-h-d- i-e-i-a-e-i- -------------------------------------- wede mehali ketema mehēdi ifeligalewi.
Kako da dođem do željezničke stanice? ወ- ባቡ- -ቢ--እ-ዴት-እደርሳ-ው？ ወ- ባ-- ጣ-- እ--- እ------ ወ- ባ-ር ጣ-ያ እ-ዴ- እ-ር-ለ-？ ----------------------- ወደ ባቡር ጣቢያ እንዴት እደርሳለው？ 0
w--- -aburi---abīy--i--dē-i-id-ris--ew-？ w--- b----- t------ i------ i----------- w-d- b-b-r- t-a-ī-a i-i-ē-i i-e-i-a-e-i- ---------------------------------------- wede baburi t’abīya inidēti iderisalewi？
Kako da dođem do aerodroma? ወደ ባ-የ- -ረ---እ--ት-እደርሳለ-？ ወ- ባ--- ማ--- እ--- እ------ ወ- ባ-የ- ማ-ፊ- እ-ዴ- እ-ር-ለ-？ ------------------------- ወደ ባአየር ማረፊያ እንዴት እደርሳለው？ 0
we-e ---ā-e-i---ref-ya -n-d-t--i---i--le--？ w--- b------- m------- i------ i----------- w-d- b-’-y-r- m-r-f-y- i-i-ē-i i-e-i-a-e-i- ------------------------------------------- wede ba’āyeri marefīya inidēti iderisalewi？
Kako da dođem do centra grada? ወ- -ሃ- --ማ-እንዴ--እ-ርሳ-ው？ ወ- መ-- ከ-- እ--- እ------ ወ- መ-ል ከ-ማ እ-ዴ- እ-ር-ለ-？ ----------------------- ወደ መሃል ከተማ እንዴት እደርሳለው？ 0
we-----hal- -ete-- --------i--ri--le--？ w--- m----- k----- i------ i----------- w-d- m-h-l- k-t-m- i-i-ē-i i-e-i-a-e-i- --------------------------------------- wede mehali ketema inidēti iderisalewi？
Trebam taksi. ታክሲ --ልጋለው። ታ-- እ------ ታ-ሲ እ-ል-ለ-። ----------- ታክሲ እፈልጋለው። 0
ta-i-ī-if-l-gal---. t----- i----------- t-k-s- i-e-i-a-e-i- ------------------- takisī ifeligalewi.
Trebam plan grada. የከተ---ርታ --ል---። የ--- ካ-- እ------ የ-ተ- ካ-ታ እ-ል-ለ-። ---------------- የከተማ ካርታ እፈልጋለው። 0
yek----- kari---if---gal-w-. y------- k----- i----------- y-k-t-m- k-r-t- i-e-i-a-e-i- ---------------------------- yeketema karita ifeligalewi.
Trebam hotel. ሆ-ል እ-ልጋለ-። ሆ-- እ------ ሆ-ል እ-ል-ለ-። ----------- ሆቴል እፈልጋለው። 0
hot-l--i-eliga---i. h----- i----------- h-t-l- i-e-i-a-e-i- ------------------- hotēli ifeligalewi.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. መኪና-መከራ-ት---ልጋለው። መ-- መ---- እ------ መ-ና መ-ራ-ት እ-ል-ለ-። ----------------- መኪና መከራየት እፈልጋለው። 0
m---na -e-----et--ife---alew-. m----- m--------- i----------- m-k-n- m-k-r-y-t- i-e-i-a-e-i- ------------------------------ mekīna mekerayeti ifeligalewi.
Ovdje je moja kreditna kartica. ይሄ የእኔ-ክ-ዲት-ካር----። ይ- የ-- ክ--- ካ-- ነ-- ይ- የ-ኔ ክ-ዲ- ካ-ድ ነ-። ------------------- ይሄ የእኔ ክረዲት ካርድ ነው። 0
y-h---e’inē-ki-e-īt- kar-di n---. y--- y----- k------- k----- n---- y-h- y-’-n- k-r-d-t- k-r-d- n-w-. --------------------------------- yihē ye’inē kiredīti karidi newi.
Ovdje je moja vozačka dozvola. ይ--የ-ኔ-መንጃ--ቃ- ነው። ይ- የ-- መ-- ፈ-- ነ-- ይ- የ-ኔ መ-ጃ ፈ-ድ ነ-። ------------------ ይሄ የእኔ መንጃ ፈቃድ ነው። 0
yi-- ye’--- me-ija -e--a-- n---. y--- y----- m----- f------ n---- y-h- y-’-n- m-n-j- f-k-a-i n-w-. -------------------------------- yihē ye’inē menija fek’adi newi.
Šta se ima vidjeti u gradu? ከተማው------ን--ሚታ- -ለ? ከ--- ው-- ም- የ--- አ-- ከ-ማ- ው-ጥ ም- የ-ታ- አ-? -------------------- ከተማው ውስጥ ምን የሚታይ አለ? 0
k-----w--w----’i-min- y-mītay--ā--? k------- w------ m--- y------- ā--- k-t-m-w- w-s-t-i m-n- y-m-t-y- ā-e- ----------------------------------- ketemawi wisit’i mini yemītayi āle?
Idite u stari grad. ወ- ጥ--- ከተ- ይ--። ወ- ጥ--- ከ-- ይ--- ወ- ጥ-ታ- ከ-ማ ይ-ዱ- ---------------- ወደ ጥንታዊ ከተማ ይሂዱ። 0
we-e t--ni-aw- k-tema y-h--u. w--- t-------- k----- y------ w-d- t-i-i-a-ī k-t-m- y-h-d-. ----------------------------- wede t’initawī ketema yihīdu.
Napravite obilazak grada. የከተ- ዙሪ- ---ት --ርጉ። የ--- ዙ-- ጉ--- ያ---- የ-ተ- ዙ-ያ ጉ-ኝ- ያ-ር-። ------------------- የከተማ ዙሪያ ጉብኝት ያድርጉ። 0
yek----- z----a--u---y-ti----i-i-u. y------- z----- g-------- y-------- y-k-t-m- z-r-y- g-b-n-i-i y-d-r-g-. ----------------------------------- yeketema zurīya gubinyiti yadirigu.
Idite do luke. ወ- ባ-ር-ወ-ብ ይ--። ወ- ባ-- ወ-- ይ--- ወ- ባ-ር ወ-ብ ይ-ዱ- --------------- ወደ ባህር ወደብ ይሂዱ። 0
we-e ---i-i---debi -ih--u. w--- b----- w----- y------ w-d- b-h-r- w-d-b- y-h-d-. -------------------------- wede bahiri wedebi yihīdu.
Napravite obilazak luke. የ-ህ- -- -ብኝት -ድ--። የ--- ላ- ጉ--- ያ---- የ-ህ- ላ- ጉ-ኝ- ያ-ር-። ------------------ የባህር ላይ ጉብኝት ያድርጉ። 0
y-b---ri-layi g--i--i-i--a----g-. y------- l--- g-------- y-------- y-b-h-r- l-y- g-b-n-i-i y-d-r-g-. --------------------------------- yebahiri layi gubinyiti yadirigu.
Koje još znamenitosti postoje? ሌሎች--ቱ-ስ- መ--ብ-የሆ----ዎ- አሉ? ሌ-- የ---- መ--- የ-- ቦ--- አ-- ሌ-ች የ-ሪ-ት መ-ዕ- የ-ኑ ቦ-ዎ- አ-? --------------------------- ሌሎች የቱሪስት መስዕብ የሆኑ ቦታዎች አሉ? 0
l-l--hi--e-u-ī--t---e--‘i-- -e-on---ota--ch- --u? l------ y--------- m------- y----- b-------- ā--- l-l-c-i y-t-r-s-t- m-s-‘-b- y-h-n- b-t-w-c-i ā-u- ------------------------------------------------- lēlochi yeturīsiti mesi‘ibi yehonu botawochi ālu?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!