Zbirka izraza

hr nešto morati   »   ti ገለ (ገድነት)

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [ሰብዓንክልተን]

72 [sebi‘anikiliteni]

ገለ (ገድነት)

[gele (gedineti)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tigrinja igra Više
morati ገድን ገ-- ገ-ን --- ገድን 0
gedi-i g----- g-d-n- ------ gedini
Moram poslati pismo. እ----ዳበ-ገድ- -----ለ-። እ- ደ--- ገ-- ክ-- ኣ--- እ- ደ-ዳ- ገ-ን ክ-ዶ ኣ-ኒ- -------------------- እቲ ደብዳበ ገድን ክሰዶ ኣለኒ። 0
i----e-i-abe gedi-- kis--o -le-ī። i-- d------- g----- k----- a----- i-ī d-b-d-b- g-d-n- k-s-d- a-e-ī- --------------------------------- itī debidabe gedini kisedo alenī።
Moram platiti hotel. እቲ ሆተል-ግ---ክኸፍ--ኣ-ኒ። እ- ሆ-- ግ-- ክ--- ኣ--- እ- ሆ-ል ግ-ን ክ-ፍ- ኣ-ኒ- -------------------- እቲ ሆተል ግድን ክኸፍሎ ኣለኒ። 0
it- -ote-i-g-d--i --ẖ----o alen-። i-- h----- g----- k-------- a----- i-ī h-t-l- g-d-n- k-h-e-i-o a-e-ī- ---------------------------------- itī hoteli gidini kiẖefilo alenī።
Moraš rano ustati. ግ-- --ሆ -ት--እ ኣ--። ግ-- ን-- ክ---- ኣ--- ግ-ን ን-ሆ ክ-ት-እ ኣ-ካ- ------------------ ግድን ንግሆ ክትትስእ ኣለካ። 0
gi-i-i-n-g-h- k-ti-i---- --ek-። g----- n----- k--------- a----- g-d-n- n-g-h- k-t-t-s-’- a-e-a- ------------------------------- gidini nigiho kititisi’i aleka።
Moraš puno raditi. ብ-ሕ ክት-ር- ኣ-ካ። ብ-- ክ---- ኣ--- ብ-ሕ ክ-ሰ-ሕ ኣ-ካ- -------------- ብዙሕ ክትሰርሕ ኣለካ። 0
b--u-̣i --t-s-r-ḥ- -le-a። b------ k---------- a----- b-z-h-i k-t-s-r-h-i a-e-a- -------------------------- bizuḥi kitiseriḥi aleka።
Moraš biti točan / točna. ሰ-ት- ----- --ካ። ሰ--- ከ---- ኣ--- ሰ-ት- ከ-ኽ-ር ኣ-ካ- --------------- ሰዓትካ ከተኽብር ኣለካ። 0
se-atika----e-̱i--r----ek-። s------- k---------- a----- s-‘-t-k- k-t-h-i-i-i a-e-a- --------------------------- se‘atika keteẖibiri aleka።
On mora napuniti rezervoar. ን- --ዲ ክ--እ-ኣ--። ን- ነ-- ክ--- ኣ--- ን- ነ-ዲ ክ-ል- ኣ-ዎ- ---------------- ንሱ ነዳዲ ክመልእ ኣለዎ። 0
nisu ne-ad- k-me--’---l---። n--- n----- k------- a----- n-s- n-d-d- k-m-l-’- a-e-o- --------------------------- nisu nedadī kimeli’i alewo።
On mora popraviti auto. ን- -----ና--ዕ-- ኣለዎ። ን- ን- መ-- ከ--- ኣ--- ን- ን- መ-ና ከ-ር- ኣ-ዎ- ------------------- ንሱ ንታ መኪና ከዕርያ ኣለዎ። 0
nisu --t- me-īn- --‘------ale-o። n--- n--- m----- k------- a----- n-s- n-t- m-k-n- k-‘-r-y- a-e-o- -------------------------------- nisu nita mekīna ke‘iriya alewo።
On mora oprati auto. ን---- መ-ና-ክሓ-- -ለዎ። ን- ነ- መ-- ክ--- ኣ--- ን- ነ- መ-ና ክ-ጽ- ኣ-ዎ- ------------------- ንሱ ነታ መኪና ክሓጽባ ኣለዎ። 0
nis---e-a--ek-na k-h-a-s---a-ale--። n--- n--- m----- k---------- a----- n-s- n-t- m-k-n- k-h-a-s-i-a a-e-o- ----------------------------------- nisu neta mekīna kiḥats’iba alewo።
Ona mora kupovati. ን- -ስቬዛ --ገ-እ ኣ-ዋ። ን- ኣ--- ክ---- ኣ--- ን- ኣ-ቬ- ክ-ገ-እ ኣ-ዋ- ------------------ ንሳ ኣስቬዛ ክትገዝእ ኣለዋ። 0
n------ivēz---iti-ez--- -le-a። n--- a------ k--------- a----- n-s- a-i-ē-a k-t-g-z-’- a-e-a- ------------------------------ nisa asivēza kitigezi’i alewa።
Ona mora čistiti stan. ንሳ ---መ-በሪ ክፍሊ-ከተ-ሪ- ---። ን- ነ- መ--- ክ-- ከ---- ኣ--- ን- ነ- መ-በ- ክ-ሊ ከ-ጽ-ዮ ኣ-ዋ- ------------------------- ንሳ ነቲ መንበሪ ክፍሊ ከተጽሪዮ ኣለዋ። 0
n-----et- meni-e-- -ifi----ete-----īyo---e--። n--- n--- m------- k----- k----------- a----- n-s- n-t- m-n-b-r- k-f-l- k-t-t-’-r-y- a-e-a- --------------------------------------------- nisa netī meniberī kifilī ketets’irīyo alewa።
Ona mora prati rublje. ክዳው-- ክ-ሓጽ- --ዋ። ክ---- ክ---- ኣ--- ክ-ው-ቲ ክ-ሓ-ቦ ኣ-ዋ- ---------------- ክዳውንቲ ክትሓጽቦ ኣለዋ። 0
kid-w-n----k-t---a-s’--- alewa። k--------- k------------ a----- k-d-w-n-t- k-t-h-a-s-i-o a-e-a- ------------------------------- kidawinitī kitiḥats’ibo alewa።
Moramo odmah ići u školu. ሕጂ-ና--ቤ---ምህር- ክ-ከ-ድ -ለ-። ሕ- ና- ቤ- ት---- ክ---- ኣ--- ሕ- ና- ቤ- ት-ህ-ቲ ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------- ሕጂ ናብ ቤት ትምህርቲ ክንከይድ ኣለና። 0
ḥi----a-i b-ti--i--h---tī k-nik-y------ena። h---- n--- b--- t--------- k--------- a----- h-i-ī n-b- b-t- t-m-h-r-t- k-n-k-y-d- a-e-a- -------------------------------------------- ḥijī nabi bēti timihiritī kinikeyidi alena።
Moramo odmah ići na posao. ሕጂ--ድ- -- ስ-ሕ ክ--------። ሕ- ግ-- ና- ስ-- ክ---- ኣ--- ሕ- ግ-ን ና- ስ-ሕ ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------ ሕጂ ግድን ናብ ስራሕ ክንከይድ ኣለና። 0
ḥi-- --d--i-n-bi-s---h-i -i--k-y--- -----። h---- g----- n--- s------ k--------- a----- h-i-ī g-d-n- n-b- s-r-h-i k-n-k-y-d- a-e-a- ------------------------------------------- ḥijī gidini nabi siraḥi kinikeyidi alena።
Moramo odmah ići k liječniku. ን-ና -ድን -ብ--------ይ- ኣ-ና። ን-- ግ-- ና- ሓ-- ክ---- ኣ--- ን-ና ግ-ን ና- ሓ-ም ክ-ከ-ድ ኣ-ና- ------------------------- ንሕና ግድን ናብ ሓኪም ክንከይድ ኣለና። 0
nih-ina---di-i-nab- ---k--i-k----e------l--a። n------ g----- n--- h------ k--------- a----- n-h-i-a g-d-n- n-b- h-a-ī-i k-n-k-y-d- a-e-a- --------------------------------------------- niḥina gidini nabi ḥakīmi kinikeyidi alena።
Morate čekati autobus. ንስ---------ስ-ክት-በዩ ኣለ--። ን----- ኣ---- ክ---- ኣ---- ን-ኻ-ኩ- ኣ-ቶ-ስ ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ------------------------ ንስኻትኩም ኣውቶቡስ ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
nisiẖa---umi -w-tobu-i ki-it-’--eyu -l-kum-። n------------ a-------- k----------- a------- n-s-h-a-i-u-i a-i-o-u-i k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- --------------------------------------------- nisiẖatikumi awitobusi kitits’ibeyu alekumi።
Morate čekati vlak. ንስ---ም---ር -ት-በ--ኣ---። ን----- ባ-- ክ---- ኣ---- ን-ኻ-ኩ- ባ-ር ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ---------------------- ንስኻትኩም ባቡር ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
n-sih--t------ba---- -i--ts--b-y- al---m-። n------------ b----- k----------- a------- n-s-h-a-i-u-i b-b-r- k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- ------------------------------------------ nisiẖatikumi baburi kitits’ibeyu alekumi።
Morate čekati taksi. ንስኻ--ም--ክሲ--ትጽበዩ-ኣለኩ-። ን----- ታ-- ክ---- ኣ---- ን-ኻ-ኩ- ታ-ሲ ክ-ጽ-ዩ ኣ-ኩ-። ---------------------- ንስኻትኩም ታክሲ ክትጽበዩ ኣለኩም። 0
nisi----i-u---t--i---kiti-s’i-----a-e----። n------------ t----- k----------- a------- n-s-h-a-i-u-i t-k-s- k-t-t-’-b-y- a-e-u-i- ------------------------------------------ nisiẖatikumi takisī kitits’ibeyu alekumi።

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas diljem svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevoditelji i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičnog razdvajanja. Budući da svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štoviše, nijedan narod nije živio izolirano tisućama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Znanstvenicima su ti razlozi već dulje vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti povijest jezika. Na taj se način može prepoznati što se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna što utječe na razvitak jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je povijest naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...