Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   af Verlede tyd 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [twee en tagtig]

Verlede tyd 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski afrikaans Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? M-e- -y-----mb---n- b-l? M--- j- ’- a------- b--- M-e- j- ’- a-b-l-n- b-l- ------------------------ Moes jy ’n ambulans bel? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? M-----y-di--d-k-er-be-? M--- j- d-- d----- b--- M-e- j- d-e d-k-e- b-l- ----------------------- Moes jy die dokter bel? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? Mo-s j- --- poli-ie----? M--- j- d-- p------ b--- M-e- j- d-e p-l-s-e b-l- ------------------------ Moes jy die polisie bel? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Het ---i--t-l-fo--n--m--? E----t -it netno- n---geha-. H-- u d-- t-------------- E- h-- d-- n----- n-- g----- H-t u d-e t-l-f-o-n-m-e-? E- h-t d-t n-t-o- n-g g-h-d- ------------------------------------------------------ Het u die telefoonnommer? Ek het dit netnou nog gehad. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. He- --d-e-----s?-E---e--d-t --tno--no-------. H-- u d-- a----- E- h-- d-- n----- n-- g----- H-t u d-e a-r-s- E- h-t d-t n-t-o- n-g g-h-d- --------------------------------------------- Het u die adres? Ek het dit netnou nog gehad. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. H-- - d---st--ska--t- -k-h-t-di- n-tno----g----ad. H-- u d-- s---------- E- h-- d-- n----- n-- g----- H-t u d-e s-a-s-a-r-? E- h-t d-t n-t-o- n-g g-h-d- -------------------------------------------------- Het u die stadskaart? Ek het dit netnou nog gehad. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. He--hy-be-y-s-gek-m--Hy---n --e----y-s-kom-n--. H-- h- b----- g----- H- k-- n-- b----- k-- n--- H-t h- b-t-d- g-k-m- H- k-n n-e b-t-d- k-m n-e- ----------------------------------------------- Het hy betyds gekom? Hy kon nie betyds kom nie. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. H-- h--di- weg ge-i-d?--- k-n-n-- d-- -eg-vin---i-. H-- h- d-- w-- g------ H- k-- n-- d-- w-- v--- n--- H-t h- d-e w-g g-v-n-? H- k-n n-e d-e w-g v-n- n-e- --------------------------------------------------- Het hy die weg gevind? Hy kon nie die weg vind nie. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. He- -y-j-- -e-st-a-- H--kon m- --e-v--s-aa--n--. H-- h- j-- v-------- H- k-- m- n-- v------- n--- H-t h- j-u v-r-t-a-? H- k-n m- n-e v-r-t-a- n-e- ------------------------------------------------ Het hy jou verstaan? Hy kon my nie verstaan nie. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Wa-ro---on-jy nie -ety-- k-m--ie? W----- k-- j- n-- b----- k-- n--- W-a-o- k-n j- n-e b-t-d- k-m n-e- --------------------------------- Waarom kon jy nie betyds kom nie? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? W----- -o- jy-ni--d-- weg-v-----i-? W----- k-- j- n-- d-- w-- v--- n--- W-a-o- k-n j- n-e d-e w-g v-n- n-e- ----------------------------------- Waarom kon jy nie die weg vind nie? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? W-a--m --n -y---m --e v-r-t-an n-e? W----- k-- j- h-- n-- v------- n--- W-a-o- k-n j- h-m n-e v-r-t-a- n-e- ----------------------------------- Waarom kon jy hom nie verstaan nie? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Ek ko--nie --t--s w--s-nie- ---at-d----ni- -- b-s---s nie. E- k-- n-- b----- w--- n--- o---- d--- n-- ’- b-- w-- n--- E- k-n n-e b-t-d- w-e- n-e- o-d-t d-a- n-e ’- b-s w-s n-e- ---------------------------------------------------------- Ek kon nie betyds wees nie, omdat daar nie ’n bus was nie. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. E- --n n-e die --- --n- ---- -mdat--k -i--’- ka-rt ---a----- --e. E- k-- n-- d-- w-- v--- n--- o---- e- n-- ’- k---- g---- h-- n--- E- k-n n-e d-e w-g v-n- n-e- o-d-t e- n-e ’- k-a-t g-h-d h-t n-e- ----------------------------------------------------------------- Ek kon nie die weg vind nie, omdat ek nie ’n kaart gehad het nie. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Ek---n---m ----v-rs---- n-- o-da- --- -u-i-k so--a---was. E- k-- h-- n-- v------- n-- o---- d-- m----- s- h--- w--- E- k-n h-m n-e v-r-t-a- n-e o-d-t d-e m-s-e- s- h-r- w-s- --------------------------------------------------------- Ek kon hom nie verstaan nie omdat die musiek so hard was. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. E- -oes -n ta-i n--m. E- m--- ’- t--- n---- E- m-e- ’- t-x- n-e-. --------------------- Ek moes ’n taxi neem. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. E- -o-s--n --adska--- ----. E- m--- ’- s--------- k---- E- m-e- ’- s-a-s-a-r- k-o-. --------------------------- Ek moes ’n stadskaart koop. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. E--m-e- d-e r-d-o--fs--ke-. E- m--- d-- r---- a-------- E- m-e- d-e r-d-o a-s-a-e-. --------------------------- Ek moes die radio afskakel. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!