Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   af In die hotel – aankoms

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [sewe en twintig]

In die hotel – aankoms

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski afrikaans Igra Više
Imate li slobodnu sobu? He--- --------- ka-er? H-- u v-- m- ’- k----- H-t u v-r m- ’- k-m-r- ---------------------- Het u vir my ’n kamer? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. E--het--n--amer--e-p----. E- h-- ’- k---- b-------- E- h-t ’- k-m-r b-s-r-e-. ------------------------- Ek het ’n kamer bespreek. 0
Moje ime je Miler. My --am-is M-l---. M- n--- i- M------ M- n-a- i- M-l-e-. ------------------ My naam is Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Ek--oe- ’--e-k-lka---. E- s--- ’- e---------- E- s-e- ’- e-k-l-a-e-. ---------------------- Ek soek ’n enkelkamer. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. E- s--k--n dub--l-a-er. E- s--- ’- d----------- E- s-e- ’- d-b-e-k-m-r- ----------------------- Ek soek ’n dubbelkamer. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Hoe---- -o- d-e---m---p-r--ag? H------ k-- d-- k---- p-- n--- H-e-e-l k-s d-e k-m-r p-r n-g- ------------------------------ Hoeveel kos die kamer per nag? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. E------g--a- -- ka--r --- ’- -----ê. E- w-- g---- ’- k---- m-- ’- b-- h-- E- w-l g-a-g ’- k-m-r m-t ’- b-d h-. ------------------------------------ Ek wil graag ’n kamer met ’n bad hê. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Ek -----raa--’n --m---me- ’n-st--- hê. E- w-- g---- ’- k---- m-- ’- s---- h-- E- w-l g-a-g ’- k-m-r m-t ’- s-o-t h-. -------------------------------------- Ek wil graag ’n kamer met ’n stort hê. 0
Mogu li vidjeti sobu? Ka- ---d-- -amer be---t--? K-- e- d-- k---- b-------- K-n e- d-e k-m-r b-s-g-i-? -------------------------- Kan ek die kamer besigtig? 0
Ima li ovdje garaža? I- -a-r -- m-t-rhuis--i-r? I- d--- ’- m-------- h---- I- d-a- ’- m-t-r-u-s h-e-? -------------------------- Is daar ’n motorhuis hier? 0
Ima li ovdje sef? Is-da-- ’- kl--s-hier? I- d--- ’- k---- h---- I- d-a- ’- k-u-s h-e-? ---------------------- Is daar ’n kluis hier? 0
Ima li ovdje faks? I- d-a--’n-------i-r? I- d--- ’- f--- h---- I- d-a- ’- f-k- h-e-? --------------------- Is daar ’n faks hier? 0
Dobro, uzeću sobu. G-ed- e----e- d-e kame-. G---- e- n--- d-- k----- G-e-, e- n-e- d-e k-m-r- ------------------------ Goed, ek neem die kamer. 0
Ovdje su ključevi. Hi-r -----e ----tels. H--- i- d-- s-------- H-e- i- d-e s-e-t-l-. --------------------- Hier is die sleutels. 0
Ovdje je moj prtljag. H--- -s my ----s--. H--- i- m- b------- H-e- i- m- b-g-s-e- ------------------- Hier is my bagasie. 0
U koliko sati je doručak? H-e-l-at -s--n--yt? H-- l--- i- o------ H-e l-a- i- o-t-y-? ------------------- Hoe laat is ontbyt? 0
U koliko sati je ručak? H-e-l-at i- -idd--ete? H-- l--- i- m--------- H-e l-a- i- m-d-a-e-e- ---------------------- Hoe laat is middagete? 0
U koliko sati je večera? Hoe ---t -s--a-d--e? H-- l--- i- a------- H-e l-a- i- a-n-e-e- -------------------- Hoe laat is aandete? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…