Knjiga fraza

bs Kupovina   »   af Inkopies

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [vier en vyftig]

Inkopies

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski afrikaans Igra Više
Ja želim kupiti poklon. Ek --l ’n g--k--- --o-. E- w-- ’- g------ k---- E- w-l ’- g-s-e-k k-o-. ----------------------- Ek wil ’n geskenk koop. 0
Ali ništa previše skupo. M--r n-e t- d-ur n-e. M--- n-- t- d--- n--- M-a- n-e t- d-u- n-e- --------------------- Maar nie te duur nie. 0
Imate li možda tašnu? M--k--n--n h-nds-k? M------ ’- h------- M-s-i-n ’- h-n-s-k- ------------------- Miskien ’n handsak? 0
Koju boju želite? W-t-er kleur-soe- -? W----- k---- s--- u- W-t-e- k-e-r s-e- u- -------------------- Watter kleur soek u? 0
Crnu, braon ili bijelu? Sw-rt---ru-- ------? S----- b---- o- w--- S-a-t- b-u-n o- w-t- -------------------- Swart, bruin of wit? 0
Veliku ili malu? ’n-G-o----f ’n--l--nt-i-? ’- G---- o- ’- k--------- ’- G-o-e o- ’- k-e-n-j-e- ------------------------- ’n Grote of ’n kleintjie? 0
Mogu li vidjeti ovu? Ma- ----i--e-n---en-assebl---? M-- e- d-- e-- s--- a--------- M-g e- d-e e-n s-e- a-s-b-i-f- ------------------------------ Mag ek die een sien asseblief? 0
Je li ona od kože? Is--it-v-n -e-- g--aak? I- d-- v-- l--- g------ I- d-t v-n l-e- g-m-a-? ----------------------- Is dit van leer gemaak? 0
Ili je od vještačkog materijala? Of i---it-va---la---e-? O- i- d-- v-- p-------- O- i- d-t v-n p-a-t-e-? ----------------------- Of is dit van plastiek? 0
Naravno, od kože. V-- le--- --tuu-l--. V-- l---- n--------- V-n l-e-, n-t-u-l-k- -------------------- Van leer, natuurlik. 0
To je naročito dobar kvalitet. D-t--s-be--n-erse-----e--w-l-----. D-- i- b--------- g---- k--------- D-t i- b-s-n-e-s- g-e-e k-a-i-e-t- ---------------------------------- Dit is besonderse goeie kwaliteit. 0
A tašna ja zaista povoljna. E---ie --nd-ak-is -e-kl-k----l-k. E- d-- h------ i- w------ b------ E- d-e h-n-s-k i- w-r-l-k b-l-i-. --------------------------------- En die handsak is werklik billik. 0
Ova mi se sviđa. Ek-ho- --a-van. E- h-- d------- E- h-u d-a-v-n- --------------- Ek hou daarvan. 0
Ovu ću uzeti. Ek-s-- --t -ee-. E- s-- d-- n---- E- s-l d-t n-e-. ---------------- Ek sal dit neem. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? Ka- -- d-t-----i- in-ien---di-? K-- e- d-- o----- i----- n----- K-n e- d-t o-r-i- i-d-e- n-d-g- ------------------------------- Kan ek dit omruil indien nodig? 0
Podrazumijeva se. V----l--pr-ke-d. V--------------- V-n-e-f-p-e-e-d- ---------------- Vanselfsprekend. 0
Zapakovaćemo je kao poklon. Ons-sa--di--as--n--es-en- ------ai. O-- s-- d-- a- ’- g------ t-------- O-s s-l d-t a- ’- g-s-e-k t-e-r-a-. ----------------------------------- Ons sal dit as ’n geskenk toedraai. 0
Tamo preko je blagajna. D-a----d-rka-t--- d-e kas-ie-. D--- a-------- i- d-- k------- D-a- a-d-r-a-t i- d-e k-s-i-r- ------------------------------ Daar anderkant is die kassier. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...