Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   hu A hotelban – érkezés

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [huszonhét]

A hotelban – érkezés

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? V---e---szaba- s--bá---? V-- e-- s----- s-------- V-n e-y s-a-a- s-o-á-u-? ------------------------ Van egy szabad szobájuk? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Foglal--m-----sz---t. F-------- e-- s------ F-g-a-t-m e-y s-o-á-. --------------------- Foglaltam egy szobát. 0
Moje ime je Miler. A-n-v-m-Mü-ler. A n---- M------ A n-v-m M-l-e-. --------------- A nevem Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. S-----ge- --- -gy----ág--- szobá-a. S-------- v-- e-- e------- s------- S-ü-s-g-m v-n e-y e-y-g-a- s-o-á-a- ----------------------------------- Szükségem van egy egyágyas szobára. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Sz--s--em--a--e-y-ké--gy-s--z-bá-a. S-------- v-- e-- k------- s------- S-ü-s-g-m v-n e-y k-t-g-a- s-o-á-a- ----------------------------------- Szükségem van egy kétágyas szobára. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Me-n--b---e--l a s---- éjsz-kánkén-? M------- k---- a s---- é------------ M-n-y-b- k-r-l a s-o-a é-s-a-á-k-n-? ------------------------------------ Mennyibe kerül a szoba éjszakánként? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. S-----nék-egy ---b-----r------á-a-. S-------- e-- s----- f------------- S-e-e-n-k e-y s-o-á- f-r-ő-z-b-v-l- ----------------------------------- Szeretnék egy szobát fürdőszobával. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Sz---t--k e-y--z-b-t---ha--zó-al. S-------- e-- s----- z----------- S-e-e-n-k e-y s-o-á- z-h-n-z-v-l- --------------------------------- Szeretnék egy szobát zuhanyzóval. 0
Mogu li vidjeti sobu? L--h--n-- - ---bát? L-------- a s------ L-t-a-n-m a s-o-á-? ------------------- Láthatnám a szobát? 0
Ima li ovdje garaža? V---i-- g-r-zs? V-- i-- g------ V-n i-t g-r-z-? --------------- Van itt garázs? 0
Ima li ovdje sef? V---it- p-----sz--r--y? V-- i-- p-------------- V-n i-t p-n-é-s-e-r-n-? ----------------------- Van itt páncélszekrény? 0
Ima li ovdje faks? V-- -t---elef--? V-- i-- t------- V-n i-t t-l-f-x- ---------------- Van itt telefax? 0
Dobro, uzeću sobu. Jó,-k----z-m-a s-o---. J-- k------- a s------ J-, k-v-s-e- a s-o-á-. ---------------------- Jó, kiveszem a szobát. 0
Ovdje su ključevi. Itt-v-n--k a-k-l-s-k. I-- v----- a k------- I-t v-n-a- a k-l-s-k- --------------------- Itt vannak a kulcsok. 0
Ovdje je moj prtljag. I-t--an-----om--o-. I-- v-- a c-------- I-t v-n a c-o-a-o-. ------------------- Itt van a csomagom. 0
U koliko sati je doručak? Hán- ó-ako--va--r----l-? H--- ó----- v-- r------- H-n- ó-a-o- v-n r-g-e-i- ------------------------ Hány órakor van reggeli? 0
U koliko sati je ručak? Hány--r-k---van e--d? H--- ó----- v-- e---- H-n- ó-a-o- v-n e-é-? --------------------- Hány órakor van ebéd? 0
U koliko sati je večera? H--y--r--or --- -acs---? H--- ó----- v-- v------- H-n- ó-a-o- v-n v-c-o-a- ------------------------ Hány órakor van vacsora? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…