Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   uk В готелі – прибуття

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [Двадцять сім]

27 [Dvadtsyatʹ sim]

В готелі – прибуття

[V hoteli – prybuttya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? У--ас-- -і-ьна кі-н-т-? У в-- є в----- к------- У в-с є в-л-н- к-м-а-а- ----------------------- У вас є вільна кімната? 0
U v-s ye ---ʹ-- --mna--? U v-- y- v----- k------- U v-s y- v-l-n- k-m-a-a- ------------------------ U vas ye vilʹna kimnata?
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Я-за---е-вува- - -а---ерв----а-к---ату. Я з----------- / з------------ к------- Я з-р-з-р-у-а- / з-р-з-р-у-а-а к-м-а-у- --------------------------------------- Я зарезервував / зарезервувала кімнату. 0
Y--z-r--ervuv-- /--ar-ze-v--------mn-tu. Y- z----------- / z------------ k------- Y- z-r-z-r-u-a- / z-r-z-r-u-a-a k-m-a-u- ---------------------------------------- YA zarezervuvav / zarezervuvala kimnatu.
Moje ime je Miler. Моє ім-я-- -юлле-. М-- і--- – М------ М-є і-’- – М-л-е-. ------------------ Моє ім’я – Мюллер. 0
M----i---a --Myuller. M--- i---- – M------- M-y- i-ʺ-a – M-u-l-r- --------------------- Moye imʺya – Myuller.
Trebam jednokrevetnu sobu. Ме---п--р---- ок---а----н-та. М--- п------- о----- к------- М-н- п-т-і-н- о-р-м- к-м-а-а- ----------------------------- Мені потрібна окрема кімната. 0
M--i-----ibna--k---a--im----. M--- p------- o----- k------- M-n- p-t-i-n- o-r-m- k-m-a-a- ----------------------------- Meni potribna okrema kimnata.
Trebam dvokrevetnu sobu. М--і -отр--на-кі-ната-д-я-д--х. М--- п------- к------ д-- д---- М-н- п-т-і-н- к-м-а-а д-я д-о-. ------------------------------- Мені потрібна кімната для двох. 0
M-n--p-t-i------m---a-d-ya-d--k-. M--- p------- k------ d--- d----- M-n- p-t-i-n- k-m-a-a d-y- d-o-h- --------------------------------- Meni potribna kimnata dlya dvokh.
Koliko košta soba za jednu noć? Ск-ль-и-кошт---к--на-а-н- -іч? С------ к----- к------ н- н--- С-і-ь-и к-ш-у- к-м-а-а н- н-ч- ------------------------------ Скільки коштує кімната на ніч? 0
Skil-k---o--t-ye--i--a-a n--nic-? S------ k------- k------ n- n---- S-i-ʹ-y k-s-t-y- k-m-a-a n- n-c-? --------------------------------- Skilʹky koshtuye kimnata na nich?
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Я-х-ч---імн--у з -а-н--. Я х--- к------ з в------ Я х-ч- к-м-а-у з в-н-о-. ------------------------ Я хочу кімнату з ванною. 0
Y--kh-c-u---m-atu - ---n-yu. Y- k----- k------ z v------- Y- k-o-h- k-m-a-u z v-n-o-u- ---------------------------- YA khochu kimnatu z vannoyu.
Želim jednu sobu sa tušem. Я-х--у кі-нату---душ--. Я х--- к------ з д----- Я х-ч- к-м-а-у з д-ш-м- ----------------------- Я хочу кімнату з душем. 0
YA kho-h- k-mna---- dus--m. Y- k----- k------ z d------ Y- k-o-h- k-m-a-u z d-s-e-. --------------------------- YA khochu kimnatu z dushem.
Mogu li vidjeti sobu? Ч- ---у---п-див---ся-на-к--н-т-? Ч- м--- я п--------- н- к------- Ч- м-ж- я п-д-в-т-с- н- к-м-а-у- -------------------------------- Чи можу я подивитися на кімнату? 0
Ch----zh---a -ody--t---a-n--k-m---u? C-- m---- y- p---------- n- k------- C-y m-z-u y- p-d-v-t-s-a n- k-m-a-u- ------------------------------------ Chy mozhu ya podyvytysya na kimnatu?
Ima li ovdje garaža? Чи-----т -а-аж? Ч- є т-- г----- Ч- є т-т г-р-ж- --------------- Чи є тут гараж? 0
Ch--y---u------z-? C-- y- t-- h------ C-y y- t-t h-r-z-? ------------------ Chy ye tut harazh?
Ima li ovdje sef? Чи є -------ф? Ч- є т-- с---- Ч- є т-т с-й-? -------------- Чи є тут сейф? 0
Ch---e -ut------? C-- y- t-- s----- C-y y- t-t s-y-f- ----------------- Chy ye tut sey̆f?
Ima li ovdje faks? Чи-- --т---к-? Ч- є т-- ф---- Ч- є т-т ф-к-? -------------- Чи є тут факс? 0
C-y -e t-t faks? C-- y- t-- f---- C-y y- t-t f-k-? ---------------- Chy ye tut faks?
Dobro, uzeću sobu. Добре------р- к-мнат-. Д----- я б--- к------- Д-б-е- я б-р- к-м-а-у- ---------------------- Добре, я беру кімнату. 0
Do-re--ya------ki-n-t-. D----- y- b--- k------- D-b-e- y- b-r- k-m-a-u- ----------------------- Dobre, ya beru kimnatu.
Ovdje su ključevi. О---кл-чі. О-- к----- О-ь к-ю-і- ---------- Ось ключі. 0
O-ʹ-k-y----. O-- k------- O-ʹ k-y-c-i- ------------ Osʹ klyuchi.
Ovdje je moj prtljag. О---м-- б--а-. О-- м-- б----- О-ь м-й б-г-ж- -------------- Ось мій багаж. 0
Osʹ-m-y̆-bah-zh. O-- m--- b------ O-ʹ m-y- b-h-z-. ---------------- Osʹ miy̆ bahazh.
U koliko sati je doručak? О----р-----дин- -ода----я ----а-ок? О к----- г----- п-------- с-------- О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я с-і-а-о-? ----------------------------------- О котрій годині подається сніданок? 0
O -ot--y- -o-yni-p----et-----s-ida--k? O k------ h----- p---------- s-------- O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a s-i-a-o-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya snidanok?
U koliko sati je ručak? О к--рій---ди---п-д-єт----об-д? О к----- г----- п-------- о---- О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я о-і-? ------------------------------- О котрій годині подається обід? 0
O ko-riy- ho-y---pod-ye-ʹ-y---b--? O k------ h----- p---------- o---- O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a o-i-? ---------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya obid?
U koliko sati je večera? О--отрій го-и-- по----ься вече--? О к----- г----- п-------- в------ О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я в-ч-р-? --------------------------------- О котрій годині подається вечеря? 0
O -otr-y̆-ho--ni-poda-e---y---ec-e--a? O k------ h----- p---------- v-------- O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a v-c-e-y-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya vecherya?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…