Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   hu Múlt 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [nyolcvanhárom]

Múlt 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
telefonirati t--ef--álni t---------- t-l-f-n-l-i ----------- telefonálni 0
Ja sam telefonirao / telefonirala. T-l--o-ál--m. T------------ T-l-f-n-l-a-. ------------- Telefonáltam. 0
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. A---gé---i--be- t--e-o-ál---. A- e---- i----- t------------ A- e-é-z i-ő-e- t-l-f-n-l-a-. ----------------------------- Az egész időben telefonáltam. 0
pitati kérde--i k------- k-r-e-n- -------- kérdezni 0
Ja sam pitao / pitala. Kér---t--. K--------- K-r-e-t-m- ---------- Kérdeztem. 0
Ja sam uvijek pitao / pitala. M---ig ké-dezt-m. M----- k--------- M-n-i- k-r-e-t-m- ----------------- Mindig kérdeztem. 0
ispričati me-é-ni m------ m-s-l-i ------- mesélni 0
Ja sam ispričao / ispričala. M-s-l-e-. M-------- M-s-l-e-. --------- Meséltem. 0
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Az e-ész--ört--etet--lm-s-lt--. A- e---- t--------- e---------- A- e-é-z t-r-é-e-e- e-m-s-l-e-. ------------------------------- Az egész történetet elmeséltem. 0
učiti ta-ul-i t------ t-n-l-i ------- tanulni 0
Ja sam učio / učila. T--ul---. T-------- T-n-l-a-. --------- Tanultam. 0
Ja sam učio / učila cijelo veče. E-é------- ta-ul-a-. E---- e--- t-------- E-é-z e-t- t-n-l-a-. -------------------- Egész este tanultam. 0
raditi do---z-i d------- d-l-o-n- -------- dolgozni 0
Ja sam radio / radila. D-lgo-t--. D--------- D-l-o-t-m- ---------- Dolgoztam. 0
Ja sam radio / radila cijeli dan. Egé-z -------g---a-. E---- n-- d--------- E-é-z n-p d-l-o-t-m- -------------------- Egész nap dolgoztam. 0
jesti enni e--- e-n- ---- enni 0
Ja sam jeo / jela. E-tem. E----- E-t-m- ------ Ettem. 0
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. Az-ös-zes-----t -e--ttem. A- ö----- é---- m-------- A- ö-s-e- é-e-t m-g-t-e-. ------------------------- Az összes ételt megettem. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!