Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   bg В хотела – Пристигане

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [двайсет и седем]

27 [dvayset i sedem]

В хотела – Пристигане

[V khotela – Pristigane]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Им-те ли-св----------я? И---- л- с------- с---- И-а-е л- с-о-о-н- с-а-? ----------------------- Имате ли свободна стая? 0
I-a-- -i-sv-b---a sta-a? I---- l- s------- s----- I-a-e l- s-o-o-n- s-a-a- ------------------------ Imate li svobodna staya?
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Аз--ап--их----я. А- з------ с---- А- з-п-з-х с-а-. ---------------- Аз запазих стая. 0
Az----azi-h s----. A- z------- s----- A- z-p-z-k- s-a-a- ------------------ Az zapazikh staya.
Moje ime je Miler. И--то--и е-Мю-ер. И---- м- е М----- И-е-о м- е М-л-р- ----------------- Името ми е Мюлер. 0
Ime-- mi-y- My-ler. I---- m- y- M------ I-e-o m- y- M-u-e-. ------------------- Imeto mi ye Myuler.
Trebam jednokrevetnu sobu. Т---ва--- ---ни-н- -тая. Т----- м- е------- с---- Т-я-в- м- е-и-и-н- с-а-. ------------------------ Трябва ми единична стая. 0
T-----a -----d-n---na -t---. T------ m- y--------- s----- T-y-b-a m- y-d-n-c-n- s-a-a- ---------------------------- Tryabva mi yedinichna staya.
Trebam dvokrevetnu sobu. Т----а-ми д-о-н--ст--. Т----- м- д----- с---- Т-я-в- м- д-о-н- с-а-. ---------------------- Трябва ми двойна стая. 0
Try-bva m---vo--a--t-ya. T------ m- d----- s----- T-y-b-a m- d-o-n- s-a-a- ------------------------ Tryabva mi dvoyna staya.
Koliko košta soba za jednu noć? К-л-о-с--у-- -т--та -а -д-- -о-? К---- с----- с----- з- е--- н--- К-л-о с-р-в- с-а-т- з- е-н- н-щ- -------------------------------- Колко струва стаята за една нощ? 0
K-lko-st---a-s-a-ata -- yedna ---hch? K---- s----- s------ z- y---- n------ K-l-o s-r-v- s-a-a-a z- y-d-a n-s-c-? ------------------------------------- Kolko struva stayata za yedna noshch?
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Би- ж-лал --же-ал- с-а--с-ба-я. Б-- ж---- / ж----- с--- с б---- Б-х ж-л-л / ж-л-л- с-а- с б-н-. ------------------------------- Бих желал / желала стая с баня. 0
Bi-h-z---a- /---e-al---tay- s --n--. B--- z----- / z------ s---- s b----- B-k- z-e-a- / z-e-a-a s-a-a s b-n-a- ------------------------------------ Bikh zhelal / zhelala staya s banya.
Želim jednu sobu sa tušem. Б-х-же-ал-/ же--л- -тая------. Б-- ж---- / ж----- с--- с д--- Б-х ж-л-л / ж-л-л- с-а- с д-ш- ------------------------------ Бих желал / желала стая с душ. 0
B-kh --el---- ---l--a -t-y- s-d-sh. B--- z----- / z------ s---- s d---- B-k- z-e-a- / z-e-a-a s-a-a s d-s-. ----------------------------------- Bikh zhelal / zhelala staya s dush.
Mogu li vidjeti sobu? М-ж- л- ----и---с--я--? М--- л- д- в--- с------ М-ж- л- д- в-д- с-а-т-? ----------------------- Може ли да видя стаята? 0
Mo-he-l--da-vi--- -t--a--? M---- l- d- v---- s------- M-z-e l- d- v-d-a s-a-a-a- -------------------------- Mozhe li da vidya stayata?
Ima li ovdje garaža? Има----ту- гар-ж? И-- л- т-- г----- И-а л- т-к г-р-ж- ----------------- Има ли тук гараж? 0
Ima l--t-k ga-az-? I-- l- t-- g------ I-a l- t-k g-r-z-? ------------------ Ima li tuk garazh?
Ima li ovdje sef? И-- л--т-------? И-- л- т-- с---- И-а л- т-к с-й-? ---------------- Има ли тук сейф? 0
Ima l--t-k -ey-? I-- l- t-- s---- I-a l- t-k s-y-? ---------------- Ima li tuk seyf?
Ima li ovdje faks? И-- -- т-к---к-? И-- л- т-- ф---- И-а л- т-к ф-к-? ---------------- Има ли тук факс? 0
Ima l- ----fa-s? I-- l- t-- f---- I-a l- t-k f-k-? ---------------- Ima li tuk faks?
Dobro, uzeću sobu. Д-бре--щ---з--а------а. Д----- щ- в---- с------ Д-б-е- щ- в-е-а с-а-т-. ----------------------- Добре, ще взема стаята. 0
D----, ---h- vze-- stayata. D----- s---- v---- s------- D-b-e- s-c-e v-e-a s-a-a-a- --------------------------- Dobre, shche vzema stayata.
Ovdje su ključevi. Ет- -люч-ве-е. Е-- к--------- Е-о к-ю-о-е-е- -------------- Ето ключовете. 0
E----l-ucho---e. E-- k----------- E-o k-y-c-o-e-e- ---------------- Eto klyuchovete.
Ovdje je moj prtljag. То-- е-багажат--и. Т--- е б------ м-- Т-в- е б-г-ж-т м-. ------------------ Това е багажат ми. 0
To---ye -aga-hat-m-. T--- y- b------- m-- T-v- y- b-g-z-a- m-. -------------------- Tova ye bagazhat mi.
U koliko sati je doručak? В---л-о часа е--а-у-к---? В к---- ч--- е з--------- В к-л-о ч-с- е з-к-с-а-а- ------------------------- В колко часа е закуската? 0
V -olko-----a--e-z----kata? V k---- c---- y- z--------- V k-l-o c-a-a y- z-k-s-a-a- --------------------------- V kolko chasa ye zakuskata?
U koliko sati je ručak? В к-----ч--а-е ----ъ-? В к---- ч--- е о------ В к-л-о ч-с- е о-я-ъ-? ---------------------- В колко часа е обядът? 0
V k--ko c-a-a--e oby--y-? V k---- c---- y- o------- V k-l-o c-a-a y- o-y-d-t- ------------------------- V kolko chasa ye obyadyt?
U koliko sati je večera? В-к--ко ча-а-е веч-р-т-? В к---- ч--- е в-------- В к-л-о ч-с- е в-ч-р-т-? ------------------------ В колко часа е вечерята? 0
V k--k---ha---y- ----er-a-a? V k---- c---- y- v---------- V k-l-o c-a-a y- v-c-e-y-t-? ---------------------------- V kolko chasa ye vecheryata?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…