Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   hy In the hotel – Arrival

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [քսանյոթ]

27 [k’sanyot’]

In the hotel – Arrival

[hyuranots’i zhamanum]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ա-ա-------կ --ն-՞ք: Ա--- ս----- ո------ Ա-ա- ս-ն-ա- ո-ն-՞-: ------------------- Ազատ սենյակ ունե՞ք: 0
Aza- -en-ak---e՞-’ A--- s----- u----- A-a- s-n-a- u-e-k- ------------------ Azat senyak une՞k’
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Ես-սենյա- ----ատ-իրել: Ե- ս----- ե- պ-------- Ե- ս-ն-ա- ե- պ-տ-ի-ե-: ---------------------- Ես սենյակ եմ պատվիրել: 0
Y-- -en----yem patvi-el Y-- s----- y-- p------- Y-s s-n-a- y-m p-t-i-e- ----------------------- Yes senyak yem patvirel
Moje ime je Miler. Իմ----ւ-ը Մ------- է: Ի- ա----- Մ------- է- Ի- ա-ո-ն- Մ-ո-լ-ե- է- --------------------- Իմ անունը Մյուլլեր է: 0
Im an------u--e- e I- a---- M------ e I- a-u-y M-u-l-r e ------------------ Im anuny Myuller e
Trebam jednokrevetnu sobu. Ի-ձ---կ---անո--սե-յակ-է հա----ո-: Ի-- մ--------- ս----- է հ-------- Ի-ձ մ-կ-ե-ա-ո- ս-ն-ա- է հ-ր-ա-ո-: --------------------------------- Ինձ մեկտեղանոց սենյակ է հարկավոր: 0
In---me----ha--ts’-se---- --ha-----r I--- m------------ s----- e h------- I-d- m-k-e-h-n-t-’ s-n-a- e h-r-a-o- ------------------------------------ Indz mekteghanots’ senyak e harkavor
Trebam dvokrevetnu sobu. Ին- --կու---ղ-նոց ---յակ-է-հարկա-ո-: Ի-- ե---- տ------ ս----- է հ-------- Ի-ձ ե-կ-ւ տ-ղ-ն-ց ս-ն-ա- է հ-ր-ա-ո-: ------------------------------------ Ինձ երկու տեղանոց սենյակ է հարկավոր: 0
I-dz-y-rk--t-gh--ots’ -en--- e --rk-v-r I--- y---- t--------- s----- e h------- I-d- y-r-u t-g-a-o-s- s-n-a- e h-r-a-o- --------------------------------------- Indz yerku teghanots’ senyak e harkavor
Koliko košta soba za jednu noć? Ի--չ-ար---սե----ը-մեկ գ-շ--վա --մ--: Ի--- ա--- ս------ մ-- գ------ հ----- Ի-ն- ա-ժ- ս-ն-ա-ը մ-կ գ-շ-ր-ա հ-մ-ր- ------------------------------------ Ի՞նչ արժե սենյակը մեկ գիշերվա համար: 0
I--c-----z-e-s-ny-k--m---g---erv----mar I----- a---- s------ m-- g------- h---- I-n-h- a-z-e s-n-a-y m-k g-s-e-v- h-m-r --------------------------------------- I՞nch’ arzhe senyaky mek gisherva hamar
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Ե--ո-զ--մ--մ -ո---ա-ո---ե--ակ: Ե- ո----- ե- լ-------- ս------ Ե- ո-զ-ւ- ե- լ-գ-ր-ն-վ ս-ն-ա-: ------------------------------ Ես ուզում եմ լոգարանով սենյակ: 0
Ye- uzum --m ---ar-n-v --n--k Y-- u--- y-- l-------- s----- Y-s u-u- y-m l-g-r-n-v s-n-a- ----------------------------- Yes uzum yem logaranov senyak
Želim jednu sobu sa tušem. Ես-ո-զ--մ-ե- -ն--ւղով ս--յ-կ: Ե- ո----- ե- ց------- ս------ Ե- ո-զ-ւ- ե- ց-ց-ւ-ո- ս-ն-ա-: ----------------------------- Ես ուզում եմ ցնցուղով սենյակ: 0
Yes-uzum--em t-’-t--u---v -e-yak Y-- u--- y-- t----------- s----- Y-s u-u- y-m t-’-t-’-g-o- s-n-a- -------------------------------- Yes uzum yem ts’nts’ughov senyak
Mogu li vidjeti sobu? Կարո-ղ -մ----յ--ը տ----լ: Կ----- ե- ս------ տ------ Կ-ր-՞- ե- ս-ն-ա-ը տ-ս-ե-: ------------------------- Կարո՞ղ եմ սենյակը տեսնել: 0
Ka----- -e- se-y-k- ---n-l K------ y-- s------ t----- K-r-՞-h y-m s-n-a-y t-s-e- -------------------------- Karo՞gh yem senyaky tesnel
Ima li ovdje garaža? Այս--ղ ա---տն-կ կա՞: Ա----- ա------- կ--- Ա-ս-ե- ա-տ-տ-ա- կ-՞- -------------------- Այստեղ ավտոտնակ կա՞: 0
Ay-t--h-av---n-- k-՞ A------ a------- k-- A-s-e-h a-t-t-a- k-՞ -------------------- Aystegh avtotnak ka՞
Ima li ovdje sef? Ա-ս--ղ կ---գ--տն-րա-: Ա----- կ-- գ--------- Ա-ս-ե- կ-՞ գ-ղ-ն-ր-ն- --------------------- Այստեղ կա՞ գաղտնարան: 0
A-----h-ka---a---n---n A------ k-- g--------- A-s-e-h k-՞ g-g-t-a-a- ---------------------- Aystegh ka՞ gaghtnaran
Ima li ovdje faks? Այս-ե- կա- ----: Ա----- կ-- ֆ---- Ա-ս-ե- կ-՞ ֆ-ք-: ---------------- Այստեղ կա՞ ֆաքս: 0
Ays--gh--a--fa--s A------ k-- f---- A-s-e-h k-՞ f-k-s ----------------- Aystegh ka՞ fak’s
Dobro, uzeću sobu. Լա-, ես-վե------ ե- -յս-ս-նյակը: Լ--- ե- վ------- ե- ա-- ս------- Լ-վ- ե- վ-ր-ն-ւ- ե- ա-ս ս-ն-ա-ը- -------------------------------- Լավ, ես վերցնում եմ այս սենյակը: 0
La---yes-v--t-’n---yem--y- se----y L--- y-- v-------- y-- a-- s------ L-v- y-s v-r-s-n-m y-m a-s s-n-a-y ---------------------------------- Lav, yes verts’num yem ays senyaky
Ovdje su ključevi. Այ-տեղ --------ե-ն--ն: Ա----- բ---------- ե-- Ա-ս-ե- բ-ն-լ-ն-ե-ն ե-: ---------------------- Այստեղ բանալիններն են: 0
A---eg--b-n-l-nn-r- -en A------ b---------- y-- A-s-e-h b-n-l-n-e-n y-n ----------------------- Aystegh banalinnern yen
Ovdje je moj prtljag. Այս--- -- -ա-----կն--ն---: Ա----- ի- ճ----------- ե-- Ա-ս-ե- ի- ճ-մ-ր-ւ-ն-ր- ե-: -------------------------- Այստեղ իմ ճամպրուկներն են: 0
Ay-te-h----ch----ukn-----en A------ i- c----------- y-- A-s-e-h i- c-a-p-u-n-r- y-n --------------------------- Aystegh im champruknern yen
U koliko sati je doručak? Ժա--------ի-- է -ա-ա-աշ-: Ժ--- ք------- է ն-------- Ժ-մ- ք-ն-ս-՞- է ն-խ-ճ-շ-: ------------------------- Ժամը քանիսի՞ն է նախաճաշը: 0
Z-a---k-a--si-n - -ak---hashy Z---- k-------- e n---------- Z-a-y k-a-i-i-n e n-k-a-h-s-y ----------------------------- Zhamy k’anisi՞n e nakhachashy
U koliko sati je ručak? Ժամը -ա--սի-ն - -աշը: Ժ--- ք------- է ճ---- Ժ-մ- ք-ն-ս-՞- է ճ-շ-: --------------------- Ժամը քանիսի՞ն է ճաշը: 0
Z-a-- -’-n-si-n e cha-hy Z---- k-------- e c----- Z-a-y k-a-i-i-n e c-a-h- ------------------------ Zhamy k’anisi՞n e chashy
U koliko sati je večera? Ժ--- -ան-սի՞--- ----ի--: Ժ--- ք------- է ը------- Ժ-մ- ք-ն-ս-՞- է ը-թ-ի-ը- ------------------------ Ժամը քանիսի՞ն է ընթրիքը: 0
Zh------an-s-՞n e--nt--ik-y Z---- k-------- e y-------- Z-a-y k-a-i-i-n e y-t-r-k-y --------------------------- Zhamy k’anisi՞n e ynt’rik’y

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…