Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   ar ‫فى الفندق – الوصول‬

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

‫27[سبعة وعشرون]‬

27[sibeat waeashruna]

‫فى الفندق – الوصول‬

[faa alfunduq - alwusula]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? ‫ألد-كم-غر------رة-‬ ‫------ غ--- ش------ ‫-ل-ي-م غ-ف- ش-غ-ة-‬ -------------------- ‫ألديكم غرفة شاغرة؟‬ 0
aludi--- ghu-fat--h-g---at? a------- g------ s--------- a-u-i-u- g-u-f-t s-a-h-r-t- --------------------------- aludikum ghurfat shaghirat?
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. ‫--د-قم---حجز--رفة-‬ ‫--- ق-- ب--- غ----- ‫-ق- ق-ت ب-ج- غ-ف-.- -------------------- ‫لقد قمت بحجز غرفة.‬ 0
l--- --mt --hajz -ha--at-n. l--- q--- b----- g--------- l-a- q-m- b-h-j- g-a-f-t-n- --------------------------- lqad qumt bihajz gharfatan.
Moje ime je Miler. ‫-س-ى مو-ر.‬ ‫---- م----- ‫-س-ى م-ل-.- ------------ ‫اسمى مولر.‬ 0
asa--- -----. a----- m----- a-a-a- m-l-a- ------------- asamaa mulra.
Trebam jednokrevetnu sobu. ‫----ج---- -ر----فردة.‬ ‫----- إ-- غ--- م------ ‫-ح-ا- إ-ى غ-ف- م-ر-ة-‬ ----------------------- ‫أحتاج إلى غرفة مفردة.‬ 0
ah--a----il-a-----fat ---ra-at. a----- '----- g------ m-------- a-i-a- '-i-a- g-u-f-t m-f-a-a-. ------------------------------- ahitaj 'iilaa ghurfat mufradat.
Trebam dvokrevetnu sobu. ‫أح--ج إل- غر-ة--ز-وجة.‬ ‫----- إ-- غ--- م------- ‫-ح-ا- إ-ى غ-ف- م-د-ج-.- ------------------------ ‫أحتاج إلى غرفة مزدوجة.‬ 0
a-itaj---i-a---h--f-t m-zda-j-t. a----- '----- g------ m--------- a-i-a- '-i-a- g-u-f-t m-z-a-j-t- -------------------------------- ahitaj 'iilaa ghurfat muzdawjat.
Koliko košta soba za jednu noć? ‫ك- س-- ا-------- ال-يل--‬ ‫-- س-- ا----- ف- ا------- ‫-م س-ر ا-غ-ف- ف- ا-ل-ل-؟- -------------------------- ‫كم سعر الغرفة في الليلة؟‬ 0
k- s-er--l-hu---t -- a--yl-? k- s--- a-------- f- a------ k- s-e- a-g-u-f-t f- a-l-l-? ---------------------------- km sier alghurfat fi allylt?
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. ‫--يد---ف- مع-حم-م.‬ ‫---- غ--- م- ح----- ‫-ر-د غ-ف- م- ح-ا-.- -------------------- ‫أريد غرفة مع حمام.‬ 0
arid ghu-fat -ae-ham--m. a--- g------ m-- h------ a-i- g-u-f-t m-e h-m-a-. ------------------------ arid ghurfat mae hamaam.
Želim jednu sobu sa tušem. ‫---د --فة-م---ش-‬ ‫---- غ--- م- د--- ‫-ر-د غ-ف- م- د-.- ------------------ ‫أريد غرفة مع دش.‬ 0
arid-g-----t-n m-- d-sh-. a--- g-------- m-- d----- a-i- g-u-f-t-n m-e d-s-a- ------------------------- arid ghurfatan mae dasha.
Mogu li vidjeti sobu? ‫-ي--ن---رؤية---غ-فة؟‬ ‫------- ر--- ا------- ‫-ي-ك-ن- ر-ي- ا-غ-ف-؟- ---------------------- ‫أيمكنني رؤية الغرفة؟‬ 0
a-a-ka-ni-r-y-- al--ara-ata? a-------- r---- a----------- a-a-k-n-i r-y-t a-g-a-a-a-a- ---------------------------- ayamkanni ruyat algharafata?
Ima li ovdje garaža? ‫----دي-م-م--ب؟‬ ‫-- ل---- م----- ‫-ل ل-ي-م م-آ-؟- ---------------- ‫هل لديكم مرآب؟‬ 0
hl-l-d-ykum mi-a-a? h- l------- m------ h- l-d-y-u- m-r-b-? ------------------- hl ladaykum miraba?
Ima li ovdje sef? ‫----ديك- --ا-ة آم---ت؟‬ ‫-- ل---- خ---- آ------- ‫-ل ل-ي-م خ-ا-ة آ-ا-ا-؟- ------------------------ ‫هل لديكم خزانة آمانات؟‬ 0
h- -ada-kum k-i-an-t--------? h- l------- k------- a------- h- l-d-y-u- k-i-a-a- a-a-a-a- ----------------------------- hl ladaykum khizanat amanata?
Ima li ovdje faks? ‫-ل --يك------ -اك--‬ ‫-- ل---- ج--- ف----- ‫-ل ل-ي-م ج-ا- ف-ك-؟- --------------------- ‫هل لديكم جهاز فاكس؟‬ 0
hl----ay--m ---a---aks-? h- l------- j---- f----- h- l-d-y-u- j-h-z f-k-a- ------------------------ hl ladaykum jihaz faksa?
Dobro, uzeću sobu. ‫ل- ب----سآخذ ا--ر-ة.‬ ‫-- ب--- س--- ا------- ‫-ا ب-س- س-خ- ا-غ-ف-.- ---------------------- ‫لا بأس، سآخذ الغرفة.‬ 0
l-----a- s-k-idh -l--a---ta. l- b---- s------ a---------- l- b-s-, s-k-i-h a-g-a-f-t-. ---------------------------- la basa, sakhidh algharfata.
Ovdje su ključevi. ‫إلي--ال-ف-تي--‬ ‫---- ا--------- ‫-ل-ك ا-م-ا-ي-.- ---------------- ‫إليك المفاتيح.‬ 0
'-il-k al--f--i-a. '----- a---------- '-i-i- a-m-f-t-h-. ------------------ 'iilik almafatiha.
Ovdje je moj prtljag. ‫-ذه-أم-عتي.‬ ‫--- أ------- ‫-ذ- أ-ت-ت-.- ------------- ‫هذه أمتعتي.‬ 0
h-h-- '--t--ti. h---- '-------- h-h-h '-m-i-t-. --------------- hdhih 'amtieti.
U koliko sati je doručak? ‫----مو-د -لإ--ار-‬ ‫--- م--- ا-------- ‫-ت- م-ع- ا-إ-ط-ر-‬ ------------------- ‫متى موعد الإفطار؟‬ 0
m---a--a-e---a-'-i--a-? m---- m----- a--------- m-t-a m-w-i- a-'-i-t-r- ----------------------- mataa maweid al'iiftar?
U koliko sati je ručak? ‫-ت- م-عد-ا-غ--ء؟‬ ‫--- م--- ا------- ‫-ت- م-ع- ا-غ-ا-؟- ------------------ ‫متى موعد الغداء؟‬ 0
m-taa-m-wei- a-gh----? m---- m----- a-------- m-t-a m-w-i- a-g-a-a-? ---------------------- mataa maweid alghada'?
U koliko sati je večera? ‫--ى--وعد---ع--ء-‬ ‫--- م--- ا------- ‫-ت- م-ع- ا-ع-ا-؟- ------------------ ‫متى موعد العشاء؟‬ 0
ma--- mawe-- -l-ash--? m---- m----- a-------- m-t-a m-w-i- a-e-s-a-? ---------------------- mataa maweid aleasha'?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…