Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   it In Hotel – Arrivo

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [ventisette]

In Hotel – Arrivo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski italijanski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? H- -n- came-a-l-b-r-? H- u-- c----- l------ H- u-a c-m-r- l-b-r-? --------------------- Ha una camera libera? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Ho pre-o-at- un- c-me-a. H- p-------- u-- c------ H- p-e-o-a-o u-a c-m-r-. ------------------------ Ho prenotato una camera. 0
Moje ime je Miler. Mi ---amo-M-----. M- c----- M------ M- c-i-m- M-l-e-. ----------------- Mi chiamo Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. H----sogn--di-u-a--am-r- si-g---. H- b------ d- u-- c----- s------- H- b-s-g-o d- u-a c-m-r- s-n-o-a- --------------------------------- Ho bisogno di una camera singola. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. H- b--og-- -i -n- -ame---dop--a. H- b------ d- u-- c----- d------ H- b-s-g-o d- u-a c-m-r- d-p-i-. -------------------------------- Ho bisogno di una camera doppia. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Q-anto-co----la -am-r--- ---t-? Q----- c---- l- c----- a n----- Q-a-t- c-s-a l- c-m-r- a n-t-e- ------------------------------- Quanto costa la camera a notte? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. V-rr-- u-a---mer--c-n -agn-. V----- u-- c----- c-- b----- V-r-e- u-a c-m-r- c-n b-g-o- ---------------------------- Vorrei una camera con bagno. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Vo---- --a c--------- -o-cia. V----- u-- c----- c-- d------ V-r-e- u-a c-m-r- c-n d-c-i-. ----------------------------- Vorrei una camera con doccia. 0
Mogu li vidjeti sobu? P---o-ve--r- l--c---r-? P---- v----- l- c------ P-s-o v-d-r- l- c-m-r-? ----------------------- Posso vedere la camera? 0
Ima li ovdje garaža? C-è u----ra-e --i? C-- u- g----- q--- C-è u- g-r-g- q-i- ------------------ C’è un garage qui? 0
Ima li ovdje sef? C-è-un--c---afort--qui? C-- u-- c--------- q--- C-è u-a c-s-a-o-t- q-i- ----------------------- C’è una cassaforte qui? 0
Ima li ovdje faks? C----n-f-- qu-? C-- u- f-- q--- C-è u- f-x q-i- --------------- C’è un fax qui? 0
Dobro, uzeću sobu. B-ne- pr---- -a-ca-era. B---- p----- l- c------ B-n-, p-e-d- l- c-m-r-. ----------------------- Bene, prendo la camera. 0
Ovdje su ključevi. Ec-o--e---i-v-. E--- l- c------ E-c- l- c-i-v-. --------------- Ecco le chiavi. 0
Ovdje je moj prtljag. E-co-- -----b-g--li. E--- i m--- b------- E-c- i m-e- b-g-g-i- -------------------- Ecco i miei bagagli. 0
U koliko sati je doručak? A --e-or- c’è -a c----i--e? A c-- o-- c-- l- c--------- A c-e o-a c-è l- c-l-z-o-e- --------------------------- A che ora c’è la colazione? 0
U koliko sati je ručak? A che o---c-è -l p--nzo? A c-- o-- c-- i- p------ A c-e o-a c-è i- p-a-z-? ------------------------ A che ora c’è il pranzo? 0
U koliko sati je večera? A-c-------c’---a cena? A c-- o-- c-- l- c---- A c-e o-a c-è l- c-n-? ---------------------- A che ora c’è la cena? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…