Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 3   »   hu valamit megmagyarázni 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto obrazložiti 3

nešto obrazložiti 3

77 [hetvenhét]

valamit megmagyarázni 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Zašto ne jedete tortu? Mi-rt n----sz- ----r--t? M---- n-- e--- a t------ M-é-t n-m e-z- a t-r-á-? ------------------------ Miért nem eszi a tortát? 0
Ja moram smršati. Le -e-- fo-yn-m. L- k--- f------- L- k-l- f-g-n-m- ---------------- Le kell fogynom. 0
Ja je ne jedem, jer moram smršati. N----s-em,-m--- l--k--l-fogynom. N-- e----- m--- l- k--- f------- N-m e-z-m- m-r- l- k-l- f-g-n-m- -------------------------------- Nem eszem, mert le kell fogynom. 0
Zašto ne pijete pivo? M-é-t -e- iss---a-s-r-? M---- n-- i---- a s---- M-é-t n-m i-s-a a s-r-? ----------------------- Miért nem issza a sört? 0
Ja moram još voziti. Még -ezet-em --l-. M-- v------- k---- M-g v-z-t-e- k-l-. ------------------ Még vezetnem kell. 0
Ja ga ne pijem, jer još moram voziti. Ne- iszom- --r----g-v-ze--e- ---l. N-- i----- m--- m-- v------- k---- N-m i-z-m- m-r- m-g v-z-t-e- k-l-. ---------------------------------- Nem iszom, mert még vezetnem kell. 0
Zašto ne piješ kafu? Miért-nem-iszo--- káv-t? M---- n-- i---- a k----- M-é-t n-m i-z-d a k-v-t- ------------------------ Miért nem iszod a kávét? 0
Hladna je. E- --de-. E- h----- E- h-d-g- --------- Ez hideg. 0
Ja je ne pijem, jer je hladna. N-- i---m,-me-t-hi-eg. N-- i----- m--- h----- N-m i-z-m- m-r- h-d-g- ---------------------- Nem iszom, mert hideg. 0
Zašto ne piješ čaj? Miért n-------d-a -eát? M---- n-- i---- a t---- M-é-t n-m i-z-d a t-á-? ----------------------- Miért nem iszod a teát? 0
Nemam šećera. N--c---uk--m. N---- c------ N-n-s c-k-o-. ------------- Nincs cukrom. 0
Ja ga ne pijem, jer nemam šećera. Ne---sz--, --r- n--cs-cuk-om. N-- i----- m--- n---- c------ N-m i-z-m- m-r- n-n-s c-k-o-. ----------------------------- Nem iszom, mert nincs cukrom. 0
Zašto ne jedete supu? Mié-t --- -s-- --l----t? M---- n-- e--- a l------ M-é-t n-m e-z- a l-v-s-? ------------------------ Miért nem eszi a levest? 0
Ja je nisam naručio / naručila. Én---------eltem. É- n-- r--------- É- n-m r-n-e-t-m- ----------------- Én nem rendeltem. 0
Ja je ne jedem, jer je nisam naručio / naručila. N-- eszem,-mert-n-- re--e--em. N-- e----- m--- n-- r--------- N-m e-z-m- m-r- n-m r-n-e-t-m- ------------------------------ Nem eszem, mert nem rendeltem. 0
Zašto ne jedete meso? M-é-t-nem-e-z- a hú-t? M---- n-- e--- a h---- M-é-t n-m e-z- a h-s-? ---------------------- Miért nem eszi a húst? 0
Ja sam vegeterijanac. Vegetári--u- va-y-k. V----------- v------ V-g-t-r-á-u- v-g-o-. -------------------- Vegetáriánus vagyok. 0
Ja ga ne jedem, jer sam vegeterijanac. N----s--m----rt-v-get--i--u--v-gy-k. N-- e----- m--- v----------- v------ N-m e-z-m- m-r- v-g-t-r-á-u- v-g-o-. ------------------------------------ Nem eszem, mert vegetáriánus vagyok. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Gestiuliranje pomaže kod učenja vokabulara

Kad učimo vokabular, naš mozak je jako zaposlen. Mora pohraniti svaku novu riječ. Mozgu se pri učenju može i pomoći. To se postiže gestikuliranjem. Gestikuliranje pomaže našem pamćenju. Bolje pamtimo riječi ako pritom koristimo gestikulaciju. To je jasno dokazano istraživanjem. Istraživači su ispitanicima dali da nauče vokabular. Te riječi zapravo nisu postojale. Pripadale su umjetnom jeziku. Ispitanici su neke riječi bile prenesene gestikuliranjem. To znači da ispitanici nisu samo slušali ili čitali riječi. Ispitanici su koristeći geste takođe i oponašali značenje riječi. Za vrijeme učenja im se mjerila moždana aktivnost. Pritom su istraživači došli do zanimljivog otkrića. Kod učenja riječi uz geste bilo je aktivno više područja mozga. Uz aktivnosti u centru za govor izmjerena je i senzomotorička aktivnost. Ta dodatna moždana aktivnost utječe na naše pamćenje. Učenje uz gestikuliranje uzrokuje formiranje složenih mreža. Te mreže pohranjuju novu riječ na više mjesta u mozgu. Na taj način se vokabular može učinkovitije obraditi. Kad ih želimo koristiti, naš mozak ih brže pronalazi. Takođe se bolje pohranjuju. Važno je, međutim, da je gestikuliranje povezano s riječi. Naš mozak prepoznaje kad se riječ i gestikuliranje ne slažu. Nove spoznaje bi mogle dovesti do novih metoda podučavanja. Ljudi koji znaju malo o jezicima često uče sporo. Možda će učiti lakše ako riječi oponašaju fizički...