Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   es En el hotel – Llegada

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [veintisiete]

En el hotel – Llegada

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? ¿Ti-n--(--t--)---a h--it--ión--i-re? ¿----- (------ u-- h--------- l----- ¿-i-n- (-s-e-) u-a h-b-t-c-ó- l-b-e- ------------------------------------ ¿Tiene (usted) una habitación libre?
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. He--es----d----a-habi-aci-n. H- r-------- u-- h---------- H- r-s-r-a-o u-a h-b-t-c-ó-. ---------------------------- He reservado una habitación.
Moje ime je Miler. Mi nom-r- es Mol----o. M- n----- e- M-------- M- n-m-r- e- M-l-n-r-. ---------------------- Mi nombre es Molinero.
Trebam jednokrevetnu sobu. Ne--s--o --- h---tac--n--n--vid--l. N------- u-- h--------- i---------- N-c-s-t- u-a h-b-t-c-ó- i-d-v-d-a-. ----------------------------------- Necesito una habitación individual.
Trebam dvokrevetnu sobu. Ne----t--u---h-bi--c-ó--do---. N------- u-- h--------- d----- N-c-s-t- u-a h-b-t-c-ó- d-b-e- ------------------------------ Necesito una habitación doble.
Koliko košta soba za jednu noć? ¿--ánto--a-- ---------ci-n --- -o---? ¿------ v--- l- h--------- p-- n----- ¿-u-n-o v-l- l- h-b-t-c-ó- p-r n-c-e- ------------------------------------- ¿Cuánto vale la habitación por noche?
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Qu-si-r----a-habi---i----on ---o. Q------- u-- h--------- c-- b---- Q-i-i-r- u-a h-b-t-c-ó- c-n b-ñ-. --------------------------------- Quisiera una habitación con baño.
Želim jednu sobu sa tušem. Q-isi--- una-h-bi----ó--c---d--h-. Q------- u-- h--------- c-- d----- Q-i-i-r- u-a h-b-t-c-ó- c-n d-c-a- ---------------------------------- Quisiera una habitación con ducha.
Mogu li vidjeti sobu? ¿-------e- -a --b-ta---n? ¿----- v-- l- h---------- ¿-u-d- v-r l- h-b-t-c-ó-? ------------------------- ¿Puedo ver la habitación?
Ima li ovdje garaža? ¿H-y g-r--e a--í? ¿--- g----- a---- ¿-a- g-r-j- a-u-? ----------------- ¿Hay garaje aquí?
Ima li ovdje sef? ¿-a- c--a-fue--e-a-uí? ¿--- c--- f----- a---- ¿-a- c-j- f-e-t- a-u-? ---------------------- ¿Hay caja fuerte aquí?
Ima li ovdje faks? ¿---------q--? ¿--- f-- a---- ¿-a- f-x a-u-? -------------- ¿Hay fax aquí?
Dobro, uzeću sobu. D--ac-erdo, --g--é-la ----t--i-n. D- a------- c----- l- h---------- D- a-u-r-o- c-g-r- l- h-b-t-c-ó-. --------------------------------- De acuerdo, cogeré la habitación.
Ovdje su ključevi. A-u--t-ene--a--l-----. A--- t---- l-- l------ A-u- t-e-e l-s l-a-e-. ---------------------- Aquí tiene las llaves.
Ovdje je moj prtljag. Ést- -s m- equipa-e. É--- e- m- e-------- É-t- e- m- e-u-p-j-. -------------------- Éste es mi equipaje.
U koliko sati je doručak? ¿- qué ho-a--s el----ayu-o? ¿- q-- h--- e- e- d-------- ¿- q-é h-r- e- e- d-s-y-n-? --------------------------- ¿A qué hora es el desayuno?
U koliko sati je ručak? ¿--qu-----a-es--l--l-u-rzo /-l--c-mi-a? ¿- q-- h--- e- e- a------- / l- c------ ¿- q-é h-r- e- e- a-m-e-z- / l- c-m-d-? --------------------------------------- ¿A qué hora es el almuerzo / la comida?
U koliko sati je večera? ¿- qu- --r---s -a c-na? ¿- q-- h--- e- l- c---- ¿- q-é h-r- e- l- c-n-? ----------------------- ¿A qué hora es la cena?

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…