Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   ca A lhotel – Arribada

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [vint-i-set]

A lhotel – Arribada

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Qu- t-------a----itaci---liure? Q-- t---- u-- h-------- l------ Q-e t-n-u u-a h-b-t-c-ó l-i-r-? ------------------------------- Que teniu una habitació lliure? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. He re----at--na -ab-tac--. H- r------- u-- h--------- H- r-s-r-a- u-a h-b-t-c-ó- -------------------------- He reservat una habitació. 0
Moje ime je Miler. E---e---o- ---M--l-r. E- m-- n-- é- M------ E- m-u n-m é- M-l-e-. --------------------- El meu nom és Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Necess-to -n--h-bit--ió---d-v---al. N-------- u-- h-------- i---------- N-c-s-i-o u-a h-b-t-c-ó i-d-v-d-a-. ----------------------------------- Necessito una habitació individual. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Ne-e-s-to--na--abi-ació -ob--. N-------- u-- h-------- d----- N-c-s-i-o u-a h-b-t-c-ó d-b-e- ------------------------------ Necessito una habitació doble. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Qua-t-c---- -’----taci---e- n--? Q---- c---- l---------- p-- n--- Q-a-t c-s-a l-h-b-t-c-ó p-r n-t- -------------------------------- Quant costa l’habitació per nit? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. V---r-- u-a ha--t-ci----b--a-y. V------ u-- h-------- a-- b---- V-l-r-a u-a h-b-t-c-ó a-b b-n-. ------------------------------- Voldria una habitació amb bany. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Vo--ria un- h---t-c---a-- dut--. V------ u-- h-------- a-- d----- V-l-r-a u-a h-b-t-c-ó a-b d-t-a- -------------------------------- Voldria una habitació amb dutxa. 0
Mogu li vidjeti sobu? Puc---ure --h-b-t-ció? P-- v---- l----------- P-c v-u-e l-h-b-t-c-ó- ---------------------- Puc veure l’habitació? 0
Ima li ovdje garaža? Q-- hi -- g-r-tg- -q--? Q-- h- h- g------ a---- Q-e h- h- g-r-t-e a-u-? ----------------------- Que hi ha garatge aquí? 0
Ima li ovdje sef? Hi--- ----a --r----quí? H- h- c---- f---- a---- H- h- c-i-a f-r-a a-u-? ----------------------- Hi ha caixa forta aquí? 0
Ima li ovdje faks? Que--e--u-f-x? Q-- t---- f--- Q-e t-n-u f-x- -------------- Que teniu fax? 0
Dobro, uzeću sobu. Va---, e- ----- l--abi---i-. V- b-- e- q---- l----------- V- b-, e- q-e-o l-h-b-t-c-ó- ---------------------------- Va bé, em quedo l’habitació. 0
Ovdje su ključevi. Aquí té---s-c--u-. A--- t- l-- c----- A-u- t- l-s c-a-s- ------------------ Aquí té les claus. 0
Ovdje je moj prtljag. Aque-t é- -l--eu equ--a---. A----- é- e- m-- e--------- A-u-s- é- e- m-u e-u-p-t-e- --------------------------- Aquest és el meu equipatge. 0
U koliko sati je doručak? A-----a-h-r---e--erve-- l’e-m-rz--? A q---- h--- s- s------ l---------- A q-i-a h-r- s- s-r-e-x l-e-m-r-a-? ----------------------------------- A quina hora se serveix l’esmorzar? 0
U koliko sati je ručak? A --ina h-r------e-v--x -l -i-a-? A q---- h--- s- s------ e- d----- A q-i-a h-r- s- s-r-e-x e- d-n-r- --------------------------------- A quina hora se serveix el dinar? 0
U koliko sati je večera? A qu-na--or- -e----v------ -opa-? A q---- h--- s- s------ e- s----- A q-i-a h-r- s- s-r-e-x e- s-p-r- --------------------------------- A quina hora se serveix el sopar? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…