Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   pl móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [siedemdziesiąt trzy]

móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Smiješ li već voziti auto? W---- ----u- ---dzić s-mo-hodem? W---- c- j-- j------ s---------- W-l-o c- j-ż j-ź-z-ć s-m-c-o-e-? -------------------------------- Wolno ci już jeździć samochodem? 0
Smiješ li već piti alkohol? Wo--o -i --- --- ----h--? W---- c- j-- p-- a------- W-l-o c- j-ż p-ć a-k-h-l- ------------------------- Wolno ci już pić alkohol? 0
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? W-l-o-c----ż ---e-- /--a-------h-ć--a-gr--ic-? W---- c- j-- s----- / s---- j----- z- g------- W-l-o c- j-ż s-m-m- / s-m-j j-c-a- z- g-a-i-ę- ---------------------------------------------- Wolno ci już samemu / samej jechać za granicę? 0
smjeti m--na,-------(mieć--ozw-le-ie) m----- w---- (---- p---------- m-ż-a- w-l-o (-i-ć p-z-o-e-i-) ------------------------------ można, wolno (mieć pozwolenie) 0
Smijemo li ovdje pušiti? Wo-no-na---u ---ić? W---- n-- t- p----- W-l-o n-m t- p-l-ć- ------------------- Wolno nam tu palić? 0
Smije li se ovdje pušiti? W-l---t- --li-? W---- t- p----- W-l-o t- p-l-ć- --------------- Wolno tu palić? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? (------ożna ----ić k-rtą k-edy---ą? /-W------ł-ci--ka--- kr--y---ą? (---- M---- p----- k---- k--------- / W---- p----- k---- k--------- (-z-) M-ż-a p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- / W-l-o p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- ------------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić kartą kredytową? / Wolno płacić kartą kredytową? 0
Smije li se platiti čekom? (Cz-)------ ----a-ić----k-em- ----l---p----- c----em? (---- M---- z------- c------- / W---- p----- c------- (-z-) M-ż-a z-p-a-i- c-e-i-m- / W-l-o p-a-i- c-e-i-m- ----------------------------------------------------- (Czy) Można zapłacić czekiem? / Wolno płacić czekiem? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? (Cz---Mo-n---ła-ić-t---o-g-t--k---/ -o-n- --ac-----lko -o-ówką? (---- M---- p----- t---- g------- / W---- p----- t---- g------- (-z-) M-ż-a p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- / W-l-o p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- --------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić tylko gotówką? / Wolno płacić tylko gotówką? 0
Smijem li telefonirati? (C--- Mog----dz--n--? (---- M--- z--------- (-z-) M-g- z-d-w-n-ć- --------------------- (Czy) Mogę zadzwonić? 0
Smijem li nešto pitati? (C--)--o-- - c-ś-z-py--ć? (---- M--- o c-- z------- (-z-) M-g- o c-ś z-p-t-ć- ------------------------- (Czy) Mogę o coś zapytać? 0
Smijem li nešto reći? (-zy-----ę co- powiedz---? (---- M--- c-- p---------- (-z-) M-g- c-ś p-w-e-z-e-? -------------------------- (Czy) Mogę coś powiedzieć? 0
On ne smije spavati u parku. On -i--m-że--pać-w-p-r--. O- n-- m--- s--- w p----- O- n-e m-ż- s-a- w p-r-u- ------------------------- On nie może spać w parku. 0
On ne smije spavati u autu. On n-e---ż- sp-ć - ----cho-zie. O- n-- m--- s--- w s----------- O- n-e m-ż- s-a- w s-m-c-o-z-e- ------------------------------- On nie może spać w samochodzie. 0
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. On-nie--o-e-spa- na-d--r-u. O- n-- m--- s--- n- d------ O- n-e m-ż- s-a- n- d-o-c-. --------------------------- On nie może spać na dworcu. 0
Smijemo li sjesti? (--y---o-emy usiąść? (---- M----- u------ (-z-) M-ż-m- u-i-ś-? -------------------- (Czy) Możemy usiąść? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? (C-y)-Moż--y -ost-- ----ę--a-? (---- M----- d----- k---- d--- (-z-) M-ż-m- d-s-a- k-r-ę d-ń- ------------------------------ (Czy) Możemy dostać kartę dań? 0
Možemo li platiti odvojeno? (Czy--M---m---ap--c-ć os-b--? (---- M----- z------- o------ (-z-) M-ż-m- z-p-a-i- o-o-n-? ----------------------------- (Czy) Możemy zapłacić osobno? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!