Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   uk Щось могти (мати дозвіл)

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [сімдесят три]

73 [simdesyat try]

Щось могти (мати дозвіл)

[Shchosʹ mohty (maty dozvil)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Smiješ li već voziti auto? Т--і---жн----е --д--и--вт-м----ь? Т___ м____ в__ в_____ а__________ Т-б- м-ж-а в-е в-д-т- а-т-м-б-л-? --------------------------------- Тобі можна вже водити автомобіль? 0
Tob- -ozhn- v--e----y-y--v--m-b-l-? T___ m_____ v___ v_____ a__________ T-b- m-z-n- v-h- v-d-t- a-t-m-b-l-? ----------------------------------- Tobi mozhna vzhe vodyty avtomobilʹ?
Smiješ li već piti alkohol? То-- -ожна в-е п--и -л-о-о-ь? Т___ м____ в__ п___ а________ Т-б- м-ж-а в-е п-т- а-к-г-л-? ----------------------------- Тобі можна вже пити алкоголь? 0
T--i mo-h------e--yty a---ho--? T___ m_____ v___ p___ a________ T-b- m-z-n- v-h- p-t- a-k-h-l-? ------------------------------- Tobi mozhna vzhe pyty alkoholʹ?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? Т-бі-мож-а--же--з-и-- ---о-у з- кор-о-? Т___ м____ в__ ї_____ с_____ з_ к______ Т-б- м-ж-а в-е ї-д-т- с-м-м- з- к-р-о-? --------------------------------------- Тобі можна вже їздити самому за кордон? 0
To-- -o-hna vz-e ï-d--- -am-m--z--k-rdo-? T___ m_____ v___ ï_____ s_____ z_ k______ T-b- m-z-n- v-h- i-z-y-y s-m-m- z- k-r-o-? ------------------------------------------ Tobi mozhna vzhe ïzdyty samomu za kordon?
smjeti Мо-ти М____ М-г-и ----- Могти 0
M-h-y M____ M-h-y ----- Mohty
Smijemo li ovdje pušiti? М--мож-м---у- --рити? М_ м_____ т__ к______ М- м-ж-м- т-т к-р-т-? --------------------- Ми можемо тут курити? 0
My ---h-mo-tut----y--? M_ m______ t__ k______ M- m-z-e-o t-t k-r-t-? ---------------------- My mozhemo tut kuryty?
Smije li se ovdje pušiti? М-жна --- курит-? М____ т__ к______ М-ж-а т-т к-р-т-? ----------------- Можна тут курити? 0
Mo-hna ----k---ty? M_____ t__ k______ M-z-n- t-t k-r-t-? ------------------ Mozhna tut kuryty?
Smije li se platiti kreditnom karticom? Можн--роз--ху-а--с----е-ит--ю -арт---? М____ р____________ к________ к_______ М-ж-а р-з-а-у-а-и-я к-е-и-н-ю к-р-к-ю- -------------------------------------- Можна розрахуватися кредитною карткою? 0
Moz--a-r--r-----at-sy---re-yt---- kar-k-yu? M_____ r______________ k_________ k________ M-z-n- r-z-a-h-v-t-s-a k-e-y-n-y- k-r-k-y-? ------------------------------------------- Mozhna rozrakhuvatysya kredytnoyu kartkoyu?
Smije li se platiti čekom? М-жна---зра-у--т--- чеком? М____ р____________ ч_____ М-ж-а р-з-а-у-а-и-я ч-к-м- -------------------------- Можна розрахуватися чеком? 0
M---na ro-----u-a-y-ya -h---m? M_____ r______________ c______ M-z-n- r-z-a-h-v-t-s-a c-e-o-? ------------------------------ Mozhna rozrakhuvatysya chekom?
Smije li se platiti samo gotovinom? Можн- -ап----т- ---і-кою? М____ з________ г________ М-ж-а з-п-а-и-и г-т-в-о-? ------------------------- Можна заплатити готівкою? 0
M-zh-a za--at--y---tiv--y-? M_____ z________ h_________ M-z-n- z-p-a-y-y h-t-v-o-u- --------------------------- Mozhna zaplatyty hotivkoyu?
Smijem li telefonirati? М----- ----леф--ува--? М___ я з______________ М-ж- я з-т-л-ф-н-в-т-? ---------------------- Можу я зателефонувати? 0
M-zh------a--le-o---a--? M____ y_ z______________ M-z-u y- z-t-l-f-n-v-t-? ------------------------ Mozhu ya zatelefonuvaty?
Smijem li nešto pitati? М-ж- -----и-а--? М___ я з________ М-ж- я з-п-т-т-? ---------------- Можу я запитати? 0
Moz-- y- ---ytaty? M____ y_ z________ M-z-u y- z-p-t-t-? ------------------ Mozhu ya zapytaty?
Smijem li nešto reći? Можу----о-ь с-а-а-и? М___ я щ___ с_______ М-ж- я щ-с- с-а-а-и- -------------------- Можу я щось сказати? 0
Mo-hu -a shch--ʹ-s-az--y? M____ y_ s______ s_______ M-z-u y- s-c-o-ʹ s-a-a-y- ------------------------- Mozhu ya shchosʹ skazaty?
On ne smije spavati u parku. Й-му -- м-ж-----а-и ---ар-у. Й___ н_ м____ с____ в п_____ Й-м- н- м-ж-а с-а-и в п-р-у- ---------------------------- Йому не можна спати в парку. 0
Y------e -ozhna--pat--- p--ku. Y̆___ n_ m_____ s____ v p_____ Y-o-u n- m-z-n- s-a-y v p-r-u- ------------------------------ Y̆omu ne mozhna spaty v parku.
On ne smije spavati u autu. Йо-у -е-м---а--пати-в а-т----і--. Й___ н_ м____ с____ в а__________ Й-м- н- м-ж-а с-а-и в а-т-м-б-л-. --------------------------------- Йому не можна спати в автомобілі. 0
Y̆--u----m---na------ v-avto---ili. Y̆___ n_ m_____ s____ v a__________ Y-o-u n- m-z-n- s-a-y v a-t-m-b-l-. ----------------------------------- Y̆omu ne mozhna spaty v avtomobili.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. Йо-у не -о-н--спа-и н- вокза--. Й___ н_ м____ с____ н_ в_______ Й-м- н- м-ж-а с-а-и н- в-к-а-і- ------------------------------- Йому не можна спати на вокзалі. 0
Y---- -- -----a s--ty-na v---a-i. Y̆___ n_ m_____ s____ n_ v_______ Y-o-u n- m-z-n- s-a-y n- v-k-a-i- --------------------------------- Y̆omu ne mozhna spaty na vokzali.
Smijemo li sjesti? Мо-на -ам пр-с-сти? М____ н__ п________ М-ж-а н-м п-и-і-т-? ------------------- Можна нам присісти? 0
M---na n-m -ry--s-y? M_____ n__ p________ M-z-n- n-m p-y-i-t-? -------------------- Mozhna nam prysisty?
Smijemo li dobiti jelovnik? М-ж---на--м-ню? М____ н__ м____ М-ж-а н-м м-н-? --------------- Можна нам меню? 0
Mo-hn- n-m meny-? M_____ n__ m_____ M-z-n- n-m m-n-u- ----------------- Mozhna nam menyu?
Možemo li platiti odvojeno? Ч---ожем- -и-з--ла-ит-----ем-? Ч_ м_____ м_ з________ о______ Ч- м-ж-м- м- з-п-а-и-и о-р-м-? ------------------------------ Чи можемо ми заплатити окремо? 0
Ch--m-z--mo--y----la--t--ok-e-o? C__ m______ m_ z________ o______ C-y m-z-e-o m- z-p-a-y-y o-r-m-? -------------------------------- Chy mozhemo my zaplatyty okremo?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!