Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   uk Щось могти (мати дозвіл)

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [сімдесят три]

73 [simdesyat try]

Щось могти (мати дозвіл)

[Shchosʹ mohty (maty dozvil)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Smiješ li već voziti auto? aaaaa Т-бі--ож----ж--в--и-и----ом-б--ь? Т--- м---- в-- в----- а---------- Т-б- м-ж-а в-е в-д-т- а-т-м-б-л-? --------------------------------- Тобі можна вже водити автомобіль? 0
To-i---zh---v-he-vodyt---vto--bi--? T--- m----- v--- v----- a---------- T-b- m-z-n- v-h- v-d-t- a-t-m-b-l-? ----------------------------------- Tobi mozhna vzhe vodyty avtomobilʹ?
Smiješ li već piti alkohol? aaaaa Т-б--мо-на -же п--- -л-оголь? Т--- м---- в-- п--- а-------- Т-б- м-ж-а в-е п-т- а-к-г-л-? ----------------------------- Тобі можна вже пити алкоголь? 0
T-bi -ozhna vzh- --ty alkoho-ʹ? T--- m----- v--- p--- a-------- T-b- m-z-n- v-h- p-t- a-k-h-l-? ------------------------------- Tobi mozhna vzhe pyty alkoholʹ?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? aaaaa То----ож-а ----їз---и-с--о---за---р---? Т--- м---- в-- ї----- с----- з- к------ Т-б- м-ж-а в-е ї-д-т- с-м-м- з- к-р-о-? --------------------------------------- Тобі можна вже їздити самому за кордон? 0
Tobi------a -zh- -̈zd----s--o-u z--ko----? T--- m----- v--- i------ s----- z- k------ T-b- m-z-n- v-h- i-z-y-y s-m-m- z- k-r-o-? ------------------------------------------ Tobi mozhna vzhe ïzdyty samomu za kordon?
smjeti aaaaa Могти М---- М-г-и ----- Могти 0
Mohty M---- M-h-y ----- Mohty
Smijemo li ovdje pušiti? aaaaa Ми мо---о--ут-к-р---? М- м----- т-- к------ М- м-ж-м- т-т к-р-т-? --------------------- Ми можемо тут курити? 0
My --z-emo--ut---r--y? M- m------ t-- k------ M- m-z-e-o t-t k-r-t-? ---------------------- My mozhemo tut kuryty?
Smije li se ovdje pušiti? aaaaa М-жн- -----у-и--? М---- т-- к------ М-ж-а т-т к-р-т-? ----------------- Можна тут курити? 0
Moz-na t----ur---? M----- t-- k------ M-z-n- t-t k-r-t-? ------------------ Mozhna tut kuryty?
Smije li se platiti kreditnom karticom? aaaaa Мо-на--оз---ува---я-кр--и-н-ю---р-кою? М---- р------------ к-------- к------- М-ж-а р-з-а-у-а-и-я к-е-и-н-ю к-р-к-ю- -------------------------------------- Можна розрахуватися кредитною карткою? 0
Moz-na -oz--k-uv--ys-a kre-ytn-yu ----k---? M----- r-------------- k--------- k-------- M-z-n- r-z-a-h-v-t-s-a k-e-y-n-y- k-r-k-y-? ------------------------------------------- Mozhna rozrakhuvatysya kredytnoyu kartkoyu?
Smije li se platiti čekom? aaaaa М-жн- р-зра--в-т-с- -е--м? М---- р------------ ч----- М-ж-а р-з-а-у-а-и-я ч-к-м- -------------------------- Можна розрахуватися чеком? 0
Mozh-- --z--k--v-t-sya-c--k-m? M----- r-------------- c------ M-z-n- r-z-a-h-v-t-s-a c-e-o-? ------------------------------ Mozhna rozrakhuvatysya chekom?
Smije li se platiti samo gotovinom? aaaaa М-жна за---ти---г-т-вк-ю? М---- з-------- г-------- М-ж-а з-п-а-и-и г-т-в-о-? ------------------------- Можна заплатити готівкою? 0
Mo--------l-t-ty hot-v-oyu? M----- z-------- h--------- M-z-n- z-p-a-y-y h-t-v-o-u- --------------------------- Mozhna zaplatyty hotivkoyu?
Smijem li telefonirati? aaaaa М-ж- я-за-е--фону-а--? М--- я з-------------- М-ж- я з-т-л-ф-н-в-т-? ---------------------- Можу я зателефонувати? 0
Mo-hu -----tele--nuvat-? M---- y- z-------------- M-z-u y- z-t-l-f-n-v-t-? ------------------------ Mozhu ya zatelefonuvaty?
Smijem li nešto pitati? aaaaa Мо-у - за-и-ати? М--- я з-------- М-ж- я з-п-т-т-? ---------------- Можу я запитати? 0
M--h- ---z--y----? M---- y- z-------- M-z-u y- z-p-t-t-? ------------------ Mozhu ya zapytaty?
Smijem li nešto reći? aaaaa Мо---я-що-ь-с-а---и? М--- я щ--- с------- М-ж- я щ-с- с-а-а-и- -------------------- Можу я щось сказати? 0
M-z-u y-----hosʹ -k-za-y? M---- y- s------ s------- M-z-u y- s-c-o-ʹ s-a-a-y- ------------------------- Mozhu ya shchosʹ skazaty?
On ne smije spavati u parku. aaaaa Й--у не м-ж-а --ат--в--арк-. Й--- н- м---- с---- в п----- Й-м- н- м-ж-а с-а-и в п-р-у- ---------------------------- Йому не можна спати в парку. 0
Y̆om- -- -ozh-a-sp-ty v p----. Y---- n- m----- s---- v p----- Y-o-u n- m-z-n- s-a-y v p-r-u- ------------------------------ Y̆omu ne mozhna spaty v parku.
On ne smije spavati u autu. aaaaa Й--- не-м-ж-- спат--- -в-о---іл-. Й--- н- м---- с---- в а---------- Й-м- н- м-ж-а с-а-и в а-т-м-б-л-. --------------------------------- Йому не можна спати в автомобілі. 0
Y̆--u--e m-z--- -p--- v a-tomobili. Y---- n- m----- s---- v a---------- Y-o-u n- m-z-n- s-a-y v a-t-m-b-l-. ----------------------------------- Y̆omu ne mozhna spaty v avtomobili.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. aaaaa Й-му-не-м---------и-н- в-к-а-і. Й--- н- м---- с---- н- в------- Й-м- н- м-ж-а с-а-и н- в-к-а-і- ------------------------------- Йому не можна спати на вокзалі. 0
Y--mu-----ozhna -paty ----o-z-li. Y---- n- m----- s---- n- v------- Y-o-u n- m-z-n- s-a-y n- v-k-a-i- --------------------------------- Y̆omu ne mozhna spaty na vokzali.
Smijemo li sjesti? aaaaa Мо------м--р-с-с-и? М---- н-- п-------- М-ж-а н-м п-и-і-т-? ------------------- Можна нам присісти? 0
Mo-hna-n-m-p--s-st-? M----- n-- p-------- M-z-n- n-m p-y-i-t-? -------------------- Mozhna nam prysisty?
Smijemo li dobiti jelovnik? aaaaa М--на--ам--ен-? М---- н-- м---- М-ж-а н-м м-н-? --------------- Можна нам меню? 0
M-zhna---- -----? M----- n-- m----- M-z-n- n-m m-n-u- ----------------- Mozhna nam menyu?
Možemo li platiti odvojeno? aaaaa Ч- --ж-мо ----а-ла-ит- --р--о? Ч- м----- м- з-------- о------ Ч- м-ж-м- м- з-п-а-и-и о-р-м-? ------------------------------ Чи можемо ми заплатити окремо? 0
Chy moz--m---y -ap--t--y-o--e-o? C-- m------ m- z-------- o------ C-y m-z-e-o m- z-p-a-y-y o-r-m-? -------------------------------- Chy mozhemo my zaplatyty okremo?

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!