Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   nl iets mogen

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [drieënzeventig]

iets mogen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Smiješ li već voziti auto? M-g-----al --t--ij--n? Mag jij al autorijden? M-g j-j a- a-t-r-j-e-? ---------------------- Mag jij al autorijden? 0
Smiješ li već piti alkohol? Ma- ji- -- a--oho----ink-n? Mag jij al alcohol drinken? M-g j-j a- a-c-h-l d-i-k-n- --------------------------- Mag jij al alcohol drinken? 0
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? Ma----- -l --l--n -a-- h---bu---n---d? Mag jij al alleen naar het buitenland? M-g j-j a- a-l-e- n-a- h-t b-i-e-l-n-? -------------------------------------- Mag jij al alleen naar het buitenland? 0
smjeti m-g-n mogen m-g-n ----- mogen 0
Smijemo li ovdje pušiti? Mo-en -- h--r r--e-? Mogen we hier roken? M-g-n w- h-e- r-k-n- -------------------- Mogen we hier roken? 0
Smije li se ovdje pušiti? Mag -----e---o---? Mag je hier roken? M-g j- h-e- r-k-n- ------------------ Mag je hier roken? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? K----e -et --- ---diet--a-- -eta---? Kan je met een kredietkaart betalen? K-n j- m-t e-n k-e-i-t-a-r- b-t-l-n- ------------------------------------ Kan je met een kredietkaart betalen? 0
Smije li se platiti čekom? Ka--je -et-ee------ue be--l-n? Kan je met een cheque betalen? K-n j- m-t e-n c-e-u- b-t-l-n- ------------------------------ Kan je met een cheque betalen? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? K-n-j- -l-e-- ---- c---ant -eta-e-? Kan je alleen maar contant betalen? K-n j- a-l-e- m-a- c-n-a-t b-t-l-n- ----------------------------------- Kan je alleen maar contant betalen? 0
Smijem li telefonirati? Ma- ik -v-----le---ere-? Mag ik even telefoneren? M-g i- e-e- t-l-f-n-r-n- ------------------------ Mag ik even telefoneren? 0
Smijem li nešto pitati? M-g-ik --en--e-s v-a-en? Mag ik even iets vragen? M-g i- e-e- i-t- v-a-e-? ------------------------ Mag ik even iets vragen? 0
Smijem li nešto reći? Mag ik e-en ie-- z-gg--? Mag ik even iets zeggen? M-g i- e-e- i-t- z-g-e-? ------------------------ Mag ik even iets zeggen? 0
On ne smije spavati u parku. H-j m-- -i-t-in he- -a-k-slap-n. Hij mag niet in het park slapen. H-j m-g n-e- i- h-t p-r- s-a-e-. -------------------------------- Hij mag niet in het park slapen. 0
On ne smije spavati u autu. H-------niet in -- ------l--e-. Hij mag niet in de auto slapen. H-j m-g n-e- i- d- a-t- s-a-e-. ------------------------------- Hij mag niet in de auto slapen. 0
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. Hij -------t -n h-t------o- s-a-e-. Hij mag niet in het station slapen. H-j m-g n-e- i- h-t s-a-i-n s-a-e-. ----------------------------------- Hij mag niet in het station slapen. 0
Smijemo li sjesti? Mog-- -e ---- zi-te-? Mogen we gaan zitten? M-g-n w- g-a- z-t-e-? --------------------- Mogen we gaan zitten? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? Mo-e- -e--e -e---a--t-z-en? Mogen we de menukaart zien? M-g-n w- d- m-n-k-a-t z-e-? --------------------------- Mogen we de menukaart zien? 0
Možemo li platiti odvojeno? Mogen ---apart -e--l--? Mogen we apart betalen? M-g-n w- a-a-t b-t-l-n- ----------------------- Mogen we apart betalen? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!