Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   pl Sprawunki

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [pięćdziesiąt jeden]

Sprawunki

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Hoću u knjižnicu. C-c---ść -- --b-i-t---. C--- i-- d- b---------- C-c- i-ć d- b-b-i-t-k-. ----------------------- Chcę iść do biblioteki. 0
Hoću u knjižaru. C--- --- ------ęg-r-i. C--- i-- d- k--------- C-c- i-ć d- k-i-g-r-i- ---------------------- Chcę iść do księgarni. 0
Hoću do kioska. C--- --ć -- ---s--. C--- i-- d- k------ C-c- i-ć d- k-o-k-. ------------------- Chcę iść do kiosku. 0
Hoću posuditi knjigu. Ch-- -y-o-yc------i-żkę. C--- w--------- k------- C-c- w-p-ż-c-y- k-i-ż-ę- ------------------------ Chcę wypożyczyć książkę. 0
Hoću kupiti knjigu. C-cę ----- k-i-żkę. C--- k---- k------- C-c- k-p-ć k-i-ż-ę- ------------------- Chcę kupić książkę. 0
Hoću kupiti novine. C-c- k-p-- ga----. C--- k---- g------ C-c- k-p-ć g-z-t-. ------------------ Chcę kupić gazetę. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. C-cę-iść do-bi--i-----,-wy--życ--- -siąż--. C--- i-- d- b---------- w--------- k------- C-c- i-ć d- b-b-i-t-k-, w-p-ż-c-y- k-i-ż-ę- ------------------------------------------- Chcę iść do biblioteki, wypożyczyć książkę. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. Chc- -----o----ę-a-n-- ----ć -s---k-. C--- i-- d- k--------- k---- k------- C-c- i-ć d- k-i-g-r-i- k-p-ć k-i-ż-ę- ------------------------------------- Chcę iść do księgarni, kupić książkę. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. C-c----ć do---osk-,-k---ć--az--ę. C--- i-- d- k------ k---- g------ C-c- i-ć d- k-o-k-, k-p-ć g-z-t-. --------------------------------- Chcę iść do kiosku, kupić gazetę. 0
Hoću kod optičara. Chcę--ś- -o-op--k-. C--- i-- d- o------ C-c- i-ć d- o-t-k-. ------------------- Chcę iść do optyka. 0
Hoću u supermarket. C--ę-i-ć d- s-p-rm--ke--. C--- i-- d- s------------ C-c- i-ć d- s-p-r-a-k-t-. ------------------------- Chcę iść do supermarketu. 0
Hoću kod pekara. C--ę-iś------ie-a-n-. C--- i-- d- p-------- C-c- i-ć d- p-e-a-n-. --------------------- Chcę iść do piekarni. 0
Hoću kupiti naočale. C-c- -up-ć ------y. C--- k---- o------- C-c- k-p-ć o-u-a-y- ------------------- Chcę kupić okulary. 0
Hoću kupiti voće i povrće. Chcę -up-ć-owoce-i w----w-. C--- k---- o---- i w------- C-c- k-p-ć o-o-e i w-r-y-a- --------------------------- Chcę kupić owoce i warzywa. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. C-cę ----ć ----i-------b. C--- k---- b---- i c----- C-c- k-p-ć b-ł-i i c-l-b- ------------------------- Chcę kupić bułki i chleb. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. C--- iś---- op-yk---(-y) k-pi- okulary. C--- i-- d- o------ (--- k---- o------- C-c- i-ć d- o-t-k-, (-y- k-p-ć o-u-a-y- --------------------------------------- Chcę iść do optyka, (by) kupić okulary. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. C----i-ć do--u----arket-, (b-----pić-ow-c--i-w---ywa. C--- i-- d- s------------ (--- k---- o---- i w------- C-c- i-ć d- s-p-r-a-k-t-, (-y- k-p-ć o-o-e i w-r-y-a- ----------------------------------------------------- Chcę iść do supermarketu, (by) kupić owoce i warzywa. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. Ch---iś- d- pieka-n-, (--)-k-----bu-k--i ----b. C--- i-- d- p-------- (--- k---- b---- i c----- C-c- i-ć d- p-e-a-n-, (-y- k-p-ć b-ł-i i c-l-b- ----------------------------------------------- Chcę iść do piekarni, (by) kupić bułki i chleb. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!